Skoro petina građana Srbije ne veruje u postojanje koronavirusa

Samo u prvih 10 meseci 2021. godine u Srbiji je preminulo 21.000 više građana nego u odnosu na isti period 2020. Prošle godine preminulo je 136.000 građana Srbije, što je za čak 18 odsto više u odnosu na 2020, što je po statističkim podacima najgora godina od kraja Drugog svetskog rata, istaknuto na današnjoj konferenciji koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije.Do kraja februara 2022. godine od koronavirusa je preminulo 147 lekara, navedeno je na konferenciji."Prema istraživanju javnog mnjenja koje je BCBP sproveo u septembru prošle godine, 18 posto građana Srbije i dalje ne veruje u postojanje koronavirusa, a 24 odsto građana se nije vakcinisalo niti ima nameru da to uradi uopšte. To je posledica brojnih zavera i širenja lažnih vesti", istakao je viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Hercigonja.On je na konferenciji apelovao da se kampanja za imunizaciju poboljša jer pandemija i dalje nije gotova."Naprotiv, ponovo uzima maha u Kini, Južnoj Koreji i širom Zapadne Evrope i pitanje je trenutka kada bi novi talas mogao da se prelije i na Srbiju", izjavio je Hercigonja.Tokom konferencije je istaknuto da je od velikog značaja da se nakon predstojećih izbora što pre formiraju institucije."Bitno je da se nastavi sa borbom protiv ovog virusa, a da bi se to desilo, institucije moraju da rade svoj posao. Krizni štab je formiran kao privremeno radno telo Vlade i njegov pretežni deo čine ljudi čije funkcije su političke. To telo neće moći da funkcioniše u situaciji kada Vlada nije formirana", istakla je Milja Dimitrijević iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.Na konferenciji je naglašeno da su formiranje i rad Kriznog štaba problematični, jer se u javnosti upravo Krizni štab prepoznaje kao glavno telo za upravljanje pandemijom, a njegov rad je legitimizovan i legalizovan tek krajem 2020. godine.Nasuprot tome, postoji stalno telo predviđeno Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i koje bi trebalo da se sastoji od stručnjaka i ne zavisi od bilo kakvih izbornih promena, a to je Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, ističe se u saopštenju."Nova Vlada bi trebalo da krene sa primenom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i formira Stručnu komisiju umesto Kriznog štaba. Treba prestati sa dualizmom formi. To nije racionalno, a nije ni efikasno", istakla je Dimitrijević.Na konferenciji je istaknuto da je neophodna racionalna upotreba sredstava i ulaganje u zdravstvo jer forma bez suštine ne znači ništa.

"Novi objekti su forma, a suština je kadar – zdravstveni radnici koji će lečiti I zbrinjavati pacijente. Treba ulagati u kadar, obezbediti i odobriti specijalizacije", rečeno je na konferenciji i dodato da je pohvalno to što su zdravstveni radnici zaposleni, ali veliki broj ovih zaposlenja je na određeno, što izaziva veliku neizvesnost.Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije su izradili analizu upravljanja pandemijom koja će, zajedno sa preporukama za potencijalne slične krize u budućnosti biti predstavljena početkom juna. Kao jedan od problema u izradi analize istaknuta je zatvorenost nadležnih institucija, koje i dalje nisu odgovorile na zahteve za pristup informacijama.Konferencija je organizovana u okviru projekta "Upravljanje pandemijom – naučene lekcije za sigurniju budućnost", koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole "Dijalog promena", uz finansijsku podršku Evropske unije.Bonus video - Razbijamo zablude o vakcinaciji - Dr Radovanović: Zašto treba da se vakcinišete iako opet možete da se zarazite

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijizoranradovanovic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2634962"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram