3
Ministru finansija je izgleda zafalilo novca, pa je video da ga ima u zdravstvu, a bolje bi mu bilo da ne gleda u naše bolnice i ne kontroliše ih, jer ako on, njegovi troškovi i „fakture“ dođu na proveru, neće mu se dopasti ishod, ljutito u razgovoru za Nova.rs kaže Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. On je naime reagovao na izjavu ministra finansija Siniše Malog, koji je upozorio direktore zdravstvenih ustanova da moraju da pokažu odgovornost prema svakom uloženom dinaru građana Srbije, jer se sprema „uvođenje reda u finansiranje u zdravstvu, kao što je uveden red na nivou cele države“.
Izjavu ministra Malog o uvođenju reda u finansiranje u zdravstvu, pojedini su protumačili kao novi vid pokušaja malverzacija, koje su se već pokazale u privredi, industriji i gotovo svim drugim načinima poslovanja u Srbiji, a sada je došao red i na zdravlje.
„Mali da skloni ruke od novca u zdravstvu. On ne zna da upravlja finansijama, zna samo da troši. Uvideo je da u zdravstvu ima para, pa sad hoće i taj novac da upropasti, da rupe koje je napravio popuni novcem iz zdravstva. Odakle njemu uopšte fakture o ustanovama kad je uveden sistem centralizovanih javnih nabavki. Ti lopovi su rasprodali sva javna preduzeća u Srbiji, a onda su narodu obećali profit. Putevima Srbije prebačeno je 117 miliona dinara, koje je ušteđeno na zdravstvu. Svaki dinar koji se uštedi u zdravstvenom sistemu Srbije, vlast deli javnim preduzećima za raznorazne bonuse, a Mali sad priča o uštedi zbog navodne kupovine inovativnih lekova i servisiranja aparata, pa ko će u tu bajku više da poveruje. Kada političari budu sklonili šape sa bolnica, onda će biti sasvim dovoljno novca za servisiranje, za lekove i za plate. Potrebno nam je da dobijemo dve godine sa ovim postojećim sredstvima, a da se u tom periodu niko ne meša u zdravstvo i novac koji se troši i uštedi“, naglašava Panić.
Jedinu odgovornost, trenutno, za nedostatak novca u zdravstvu snosi Ministarstvo zdravlja i prethodni ministar, ističe on.
Pročitajte još:
3
8
0
0
„U prethodna tri mandata Zlatibora Lončara, ministarstvo je radilo na uništavanju srpskog zdravstva. Ministarka Grujičić nema ovlašćenja od političara da sada uradi sve ono o čemu govori i što je planirala. Ona samo priča, a moći će da deluje tek kada dobije odrešene ruke od političara, što se verovatno neće dogoditi. Kada bi radila kako treba, budžetska inspekcija bi imala pune ruke posla. Prvo bi trebalo da provere koliko sati prekovremenog rada ima osoblje u zdravstvenim ustanovama, a da im to nikada nije isplaćeno, koliko lekova nedostaje, kako se održavaju aparati, kome se plaća održavanje i ostalo“.
Javni tužilac treba da proveri šta sve direktori zdravstvenih ustanova kupuju preko malih tendera, ali se taj deo „poslovanja“ iz nekoga razloga nikada ne kontroliše, smatra Panić.
„Direktori se ne plaše budžetske inspekcije jer sve nabavljaju preko malih tendera, a te nabavke se ne proveravaju. Oni sa namerom ne nabave koliko je opreme potrebano za celu godinu, pa kad im nešto zafali, raspišu mali tender za brzu nabavku. Takođe, gotovo svi direktori su samo vršioci dužnosti i postavljeni su na rukovodeća mesta od strane režima. Oni su, međutim, privatno vrlo nezadovljni, ali o tome nikada neće govoriti javno“, kaže Panić.
Ljudi koji su na čelu zdravstvenih ustanova u Srbiji smatraju da je potez ministra finansija očekivan, ali da nije u pitanju ništa novo.
„Oduvek je Ministarstvo finansija imalo uvid u nabavke i to je stara priča. Međutim, pitanje je kako su drugi to sprovodili i da li su i koliko imali određene propuste. Kod nas u bolnici se striktno vodi računa o zalihama i nabavkama i sve se uredno fakturiše. Nova oprema koju nabavlja ministarstvo zahteva adekvatno servisiranje i održavanje, a nabavka novih lekova je i do 10, 20 i 50 puta skuplja od prethodinh, pa sve to zahteva da se vodi računa“, kaže za Nova.rs prof. dr Vladimir Đukić, direktor KBC „Dr Dragiša Mišović“.
Iako su brojni direktori ustanova odbili da komentarišu izjavu Siniše Malog, rekavši da ne znaju o kakvim proverama i nabavkama se radi, većina je ipak pozdravila njegov potez.
“Ovo nije ništa novo, bolnice su oduvek u obavezi da kontrolišu troškove prilikom nabavki. Jasno je da postoje razlike u nabavkama među pojedinim ustanovama, a to je posebno bilo izraženo tokom pandemije kada je u kratkom periodu bilo neophodno nabaviti različitu opremu koju brojne ustanove nisu posedovale, pa verujem da su mnogi imali, da tako kažem, prekomerno trošenje”, kaže za Nova.rs prim. dr Nenad Đorđević, direktor Opšte bolnice Smederevo.
Podsetimo, ministar finansija Siniša Mali, na nedvano održanom edukativnom skupu “Digitalizacija u zdravstvu”, izjavio je da direktori zdravstvenih ustanova moraju da pokažu odgovornost prema svakom dinaru građana Srbije koji se ulaže u zdravstvo i da su zbog toga uvedene centralizovane javne nabavke, robno-materijalno knjigovodstvo i sistem e-recept.
„Važno je da i direktori bolnica i kliničkih centara razumeju svoju obavezu i odgovornost u procesu. Od kada smo uveli centralizovani sistem nabavki, znamo u svakom trenutku koliko ima zaliha u svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji i to će se potvrđivati popisom svakog meseca. Do uvođenja ovih nabavki razlike u ceni recimo igala, bile su čak do 30 puta. Potpuno smo posvećeni jačanju našeg zdravstvenog sistema, ali očekujemo da direktori ustanova preuzmu deo odgovornosti na sebe i da naši građani dobiju najbolju moguću negu i uslugu i da vodimo računa o svakom dinaru“, naglasio je Mali, navodeći da nema više mogućnosti za dugovanja, niti bilo kakvih malverzacija.
On je istakao da u zdravstvu postoje problemi u visini zaliha i razlike u utrošcima kod zdravstvenih ustanova koje imaju isti broj pruženih usluga.
“Sada imamo sistem koji vodi računa o svakom dinaru. Ranije možda nismo bili sigurni kakvo je robno materijalno knjigovodstvo, da li postoje i kako se troše zalihe, kako se troše neki lekovi i materijal, sada sve to imamo. To sam predstavio direktorima, da vide da država vodi računa i prati šta rade. Želim da im kažem da preuzmu deo odgovornosti na sebe. Da se bave svojim poslom”, naglasio je Mali, koji je ovom prilikom najavio da će za 2023. godinu ukupna izdvajanja za zdravstvo biti 490 milijardi dinara, odnosno 4,5 milijarde evra.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare