Građani Srbije su bolje informisani o javnim nabavkama nego prošle godine i smatraju da je prioritet za ulaganje na ovaj način sektor zdravstva, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS za potrebe projekta “Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta”, koji je sproveo NALED, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).

Rezultati istraživanja pokazali su da 41 odsto građana smatra da je upoznato sa sistemom javnih nabavki, a 54 bi taj sistem ocenilo kao dobar. Ipak, mali broj ispitanika mogao je da se priseti konkretnog primera javne nabavke za koju su čuli u medijima ili na neki drugi način.

Čak 72 odsto na ovo pitanje odgovorilo je sa “ne znam”, dok je tek 5 odsto navelo nabavku medicinske opreme i materijala (vakcine, respiratori, lekovi, sanitet), a u istom procentu odgovor je glasio gas, nafta i struja.

Najviše ulaganja za zdravstvo, energetika sve veća briga

Zdravstvo je, sudeći prema rezultatima ovog istraživanja, prioritet broj jedan kada je reč o ulaganju kroz sistem javnih nabavki. Na drugom mestu su obrazovanje (48.4 odsto), infrastruktura i putevi (36.5 odsto), zatim zaštita životne sredine (22.4 odsto), socijalna pitanja (23.2 odsto), energetika (19.9 odsto), kultura (13 odsto) i sudstvo (7.6 odsto).

Poređenje ovih procenata sa prošlogodišnjim daje malo konkretniju sliku zbog čega su određeni sektori prioritet iz ugla građana. Procenti su relativno slični kada je reč o obrazovanju, kulturi i sudstvu, međutim, u godini za nama sektori zdravstva, infrastrukture i puteva, kao i zaštite životne sredine beleže pad. Takođe, najveće povećanje procenata beleži energetika.

Iako je zdravstvo i dalje broj jedan, u 2021. godini 78 odsto ispitanih smatralo je da je proritet ulaganje u ovaj sektor kroz sistem javnih nabavki, dok je 2022. godine taj procenat pao na 73 odsto. Ovaj pad se može tumačiti poboljšanjem epidemiološke situacije u vezi korona virusa, kao i globalnom krizom u 2022. godini tokom koje je temu nabavke respiratora zamenila briga za nabavku energenata za zimu.

Rast cena struje, goriva i gasa, kao i inflacija, fokus su premestile na energetiku, zbog čega sada 20 odsto građana smatra da treba ulagati u ovu oblast, dok je godinu dana ranije taj procenat iznosio 16 odsto.

Veliki pad beleže i sektori infrastrukture i puteva, kao i zaštita životne sredine. U 2022. godini čak 10 odsto, odnosno 15,5 odsto građana manje glasalo je za ulaganje u ove oblasti kao prioritet.

Manje kilometara puteva, ali kvalitetnija gradnja

Iako su se prioriteti malo izmenili u odnosu na 2021. godinu, građani i dalje daju prednost kvalitetu u odnosu na kvantitet kada je reč o javnim nabavkama. Čak, procenti su porasli.

U 2022. godini, 88 odsto građana smatra da je bolje izgraditi što kvalitetnije puteve, pa makar to značilo da će se manje kilometara puteva izgraditi, ali neće biti potrebne za skorim popravkama. To je šest odsto više nego 2021. godine.

Takođe, 77 odsto građana smatra da je bolje nabavljati savremeniju i kvalitetniju medicinsku opremu, jer bi to značilo kvalitetniju i pouzdaniju zdravstvenu uslugu, pa makar to značilo da bi te usluge bile dostupne manjem broju građana.

Korupcija je najprisutnija u infrastrukturi

Istraživanje je pokazalo i da građani vide izgradnju infrastrukture kao najkorumpiraniji sektor drugu godinu za redom. Ovaj sektor nešto više od 43 odsto ispitanika smatra korumpiranim, dok je na mestu broj dva nabavka medicinske opreme i lekova sa 15 odsto. Slede uređenje javnih prostora, javni prevoz i nabavka vozila i konsultantske usluge sa manje od 10 odsto, a zanimljiv podatak je da 5 odsto ispitanih smatra da korupcija postoji u svim oblastima.

Kada je reč o odgovornost za korupciju, 62 odsto građana je pripisuje političkom rukovodstvu, a 47 odsto naručiocima u postupku javnih nabavki.

Istraživanje stavova građana sprovedeno je kako bi se stekla realna slika koliko su ljudi upoznati sa nabavkama u Srbiji i da li su zainteresovani za praćenje potrošnje javnih sredstava. U Srbiji je godinama unazad prosečan broj ponuda na tenderima 2,5, zbog čega je projekat „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“ bio usmeren prvenstveno na stvaranje uslova za jačanje konkurencije i fer tržište.

Kako bi to postigli, najniža cena bi morala u manjem broju slučajeva da bude presudan kriterijum za odabir ponude, zbog čega je izrađeno više vodiča za veću primenu kriterijuma kvaliteta, među kojima socijalni i zeleni takođe imaju važnu ulogu.

Tokom projekta razvijeno je nekoliko novih rešenja u cilju dalje digitalizacije sistema javnih nabavki. Ponuđačima je od kraja prošle godine postala dostupna mobilna aplikacija Portala za javne nabavke, koja olakšava pristup nadmetanjima, a od 1. januara sva pravna lica mogu potpuno elektronski da se upišu u Registar ponuđača i time na jednostavan način dokažu da mogu da učestvuju na tenderima.

Vodeći se time da je edukacija jedan od metoda kako unaprediti poznavanje sistema javnih nabavki i smanjiti prostor za zloupotrebe, NALED je održao više od 70 obuka za sve učesnike u sistemu, a sva znanja i iskustva koja su prikupljena tokom ovih obuka, sada su i besplatno dostupna na portalu lppp.rs