Šef kancelarije SZO: Sada su kritični dani za Srbiju

Prema njegovoj oceni, u Srbiji su u toku kritični dani epidemije. On ističe da se u našoj zemlji od pojave koronavirusa primenjuju sve preporuke Svetske zdravstvene organizacije i da bi prerano popuštanje mera bilo opasno, navodeći da je za potpunu kontrolu nad epidemijom neophodna rana dijagnostika i izolacija kontakata zaraženog.Nova.rs: Kako gledate na trenutnu situaciju sa pandemijom koronavirusa u Srbiji?Marijan Ivanuša: Ovo su kritični dani epidemije u Srbiji. Ipak, o samoj prognozi je teško govoriti. Ako se budu primenjivale sve potrebne mere koje ograničavaju prenos virusa među ljudima, obezbeđuju rano dijagnostikovanje, izolaciju i lečenje inficiranih i obolelih, te identifikaciju i izolaciju njihovih kontakata, onda možemo očekivati da će se rezultati videti u narednih mesec dana. Pre svega u delu koji se odnosi na smanjenje broja novoinficiranih. To će uticati i na smanjenje broja teških slučajeva.Vidimo da u Srbiji posebna pažnja mora da se usmeri i na kolektivne smeštaje, pre svega na domove za stare. I u drugim zemljama se pokazalo da su ona potencijalna žarišta, odakle veliki broj ljudi završi u bolnicama i ne uspevaju da pobede virus. Ako ne budemo primenjivali sve pomenute mere, možemo očekivati dramatičan scenario poput onoga koji sada gledamo u Italiji, Španiji i nekim drugim zemljama. Mnogo toga u ovoj situaciji zavisi od nas samih. Moramo da se pridržavamo preporuka i da držimo socijalnu, odnosno fizičku distancu kao i da održavamo ličnu higijenu. Naročito higijenu ruku i respiratornu higijenu.Često se apostrofira da je u Srbiji veći broj zaraženih u odnosu na zemlje u okruženju. Da li je moguće praviti takva poređenja?Broj zaraženih se mora posmatrati u odnosu na ukupan broj stanovnika, kao i na to u kojoj smo fazi epidemije, da bi se moglo razgovarati o tome kakva je situacija u nekoj zemlji. Takođe, epidemija zavisi i od konteksta svake zemlje pojedinačno. Za Srbiju dodatni epidemiološki izazov i rizik predstavlja činjenica da je veliki broj ljudi u kratkom periodu došao u zemlju. Tako da je mnogo resursa bilo nephodno da se u periodu migracije epidemija drži pod kontrolom. Pored posmatranja epidemije u lokalnom kontekstu, vrlo je korisno i da se uči iz iskustava zemalja koje se sa epidemijom bore duže.

Pojedini stručnjaci ističu da se koronavirus u prethodnim mesecima menjao, te da je to uzrok oprečnih informacija o njegovoj prenosivosti i uticaju koji ima na zdravlje ljudi. Koliko mogu biti utemeljene takve tvrdnje?Virus SARS-CoV-2, koji je izazivač oboljenja Kovid-19 je nov i još uvek veoma kratko prisutan u svetu. O njemu još uvek učimo iz dana u dan. Na osnovu trenutno dostupnih podataka, glavni prenosioci virusa su ljudi koji imaju simptome bolesti Kovid-19. Preliminarni podaci ukazuju na to da ljudi mogu biti više zarazni kad se pojave simptomi nego kasnije u toku bolesti.  Do sada nije bilo dokumentovanog asimptomatskog prenosa, ali to ne isključuje mogućnost da se on može dogoditi.Najnovije informacije koje ima SZO ne govore u prilog mutacije virusa. SZO ohrabruje slanje i objavljivanje naučnih dokaza koji su dostupni  iz svih zemalja koje su identifikovale slučajeve obolelih. Ukoliko bi bilo evidentno i dokazano da postoje bitne genetske mutacije virusa, SZO bi takve informacije učinila dostupnim svim zemljama, kako bi se adekvatnije reagovalo na epidemiju.U Evropi se sve češće govori o popuštanju mera. Koliko je opasno to činiti u ovom trenutku?Mere koje su na snazi u većini zemalja ne mogu večno da traju i to je svima jasno. Ni zbog ljudi, ni zbog ekonomije. Međutim, popuštanje mera mora da bude u skladu sa epidemiološkom situacijom i kombinovano sa preventivnim merama kako bi se epidemija držala pod kontrolom.Popuštanje mera mora biti pod nadzorom. Zdravstveni sistem mora biti u stanju da otkrije, testira, izoluje i leči svaki slučaj infekcije i svaki kontakt sa zaraženom osobom. U posebnim okruženjima kao što su zdravstvene ustanove i starački domovi, rizik od širenja infekcije mora se smanjiti na minimum. Preventivne mere moraju se primeniti na radnim mestima, u školama i drugim javnim mestima. Države moraju biti spremne na dolazak zaraženih osoba iz inostranstva. I na kraju, javnost mora biti obrazovana, svesna i osnažena za prilagođavanje "novoj normalnosti".Koliko je, prema vašoj proceni, Srbija daleko od tog trenutka?Smatram da je epidemija u Srbiji još uvek vrlo ozbiljna i dok ne budemo videli značajan, stabilan i kontinuiran pad novoobolelih na dnevnom nivou, prerano je govoriti o ukidanju mera. Videli smo da striktno pridržavanje mera može relativno brzo da da rezultate. To nam govore podaci iz Kine, Japana, Južne Koreje, Singapura, pa i Slovenije.Srbija se odlučila za takozvani "kineski model" u borbi sa pandemijom. Kako ocenjujete taj pristup?Kina je pokazala da se ova epidemija može staviti pod kontrolu i epidemiološki podaci koje dobijamo iz ove zemlje već nekoliko nedelja pokazuju da skoro nema prenosa virusa u lokalnoj populaciji. Za Srbiju i druge zemlje iskustva iz Kine su vrlo dragocena. Naravno, svaka država mora da uzme u obzir svoj lokalni kontekst i da primenjuje mere koje su u skladu sa lokalnom epidemiološkom situacijom, kulturom, ljudima i mogućnostima.A kako vidite primenu tog modela u Srbiji?U Srbiji se od pojave virusa primenjuju sve mere koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Sada, kad su na snazi mere koje doprinose socijalnom, odnosno fizičkom distanciranju i kad su uloženi  napori da se zdravstveni sistem ojača, moramo se posvetiti epidemiološkom radu. Najpre u rano dijagnostikovanje i izolaciju kontakata, kako bi se epidemija stavila pod jaču kontrolu.Kad očekujete da se pojavi vakcina za koronavirus?Za izradu vakcine obično je potrebno nekoliko godina. Kada je u pitanju Kovid-19, prva ispitivanja  su započeta samo 60 dana nakon što je Kina podelila genetsku sekvencu virusa. To je neverovatno dostignuće. Do sada je prema našim informacijama više od 60 vakcina u razvoju. Bez obzira na izuzetno brz napredak, razvoj vakcine će potrajati još nekoliko meseci, verovatno i više od godinu dana. Potrebna su i klinička ispitivanja, koja će da potvrde kako delotvornost, tako i sigurnost vakcine. Nakon toga je potrebno još vremena da se registruje i proizvede neophodna količina vakcina, kako bismo mogli započeti masovnu vakcinaciju. Sve ovo ukazuje da do tada moramo da se pridržavamo javnozdravstvenih mera, jer je za sada to jedino što se pokazalo delotvornim u borbi protiv ovog virusa.Šta mislite, da li će se svakodnevni život promeniti po okončanju epidemije? Na ovo pitanje je teško odgovoriti. Nedovoljno znamo o virusu još uvek, da bismo mogli da pravimo predviđanja o tome koliko dugo i u kom obliku će ovaj virus da bude u populaciji. Svakako će život zavisiti od mnogo faktora: Da li će i kad da se pronađe vakcina, kad će ona moći da se proizvede u dovoljnoj količini, da li će se doći do efikasne terapije. Svakako do tada će neke mere ostati na snazi, kako bi se epidemija držala pod kontrolom.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram