0
"Hrabre žene koje govore i dele svoje priče o nasilju i zlostavljanju zaslužuju našu podršku i poštovanje. Njihove priče pokazuju da nisu uvek dobijale pomoć koja im je bila potrebna od sistema. To važi i za javne ličnosti. Pokret #MeToo je pokazao da se nasilje nad ženama, uključujući seksualno nasilje, dešava svuda, u svakom društveno-ekonomskom kontekstu. Govoreći i pričajući svoje priče, ove žene daju do znanja drugima da je moguće prevazići traumu nasilja i nepravdu, da postoji izlaz", rekao je u intervjuu za Nova.rs Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.
Povodom svetske kampanje „16 dana aktivizma“, koja počinje Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama (25. novembar), a završava Međunarodnim danom ljudskih prava (10.decembar), Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, govorio je za Nova.rs o položaju žena u Srbiji generalno i usput ocenio trenutno reagovanje srpskih institucija kada je njihova zaštita u pitanju.
„16 dana aktivizma“ je svetska kampanja koja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Kampanja je nastala u okviru Centra za žensko globalno liderstvo na Univerzitetu Ratgers 1991. godine, kao godišnja akcija koja zahteva ukidanja svih vrsta nasilja nad ženama. Od tada, kampanju je širom sveta obeležilo preko 5000 organizacija u više od 180 zemalja.
Da li institucionalni okvir zaštite prava žena u Srbiji napreduje zadovoljavajućom brzinom?
„Usvajanje prvog zakona o rodnoj ravnopravnosti ove godine veoma je obećavajući znak da se na ženska prava gleda kao na oblast u kojoj državne institucije žele da postignu istinski napredak. Postizanje uravnoteženog učešća žena i muškaraca u političkom i javnom donošenju odluka je prioritet za Savet Evrope. Preporučujemo minimalni prag od 40% za učešće nedovoljno zastupljenog pola, a Srbija je u tom pravcu napravila impresivan napredak što se tiče izabranih zvaničnika.
PROČITAJTE JOŠ
Srbija je 2014. godine pristupila Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatijoj kao Istanbulska konvencija. Od tada ulaže napore, u zakonodavstvu i praksi, u cilju rešavanja ovog pitanja. U januaru 2020. godine, GREVIO, nezavisno telo zaduženo za praćenje primene Istanbulske konvencije, predstavilo je svoj prvi monitoring izveštaj o Srbiji u kojem je pozdravljeno usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i inkriminisanje uhođenja, prisilnog braka i sakaćenje ženskih genitalnih organa. Nacionalni planovi i strategije, rekao je GREVIO, nude odgovor na neke od oblika nasilja nad ženama i nasilja u porodici u Srbiji. Ovo su značajni rezultati postignuti zahvaljujući radu na terenu, sa ciljem usklađivanja zakonodavnog i institucionalnog okvira u Srbiji sa evropskim standardima.“
Koje su oblasti u kojima se od Srbije očekuje ozbiljniji napredak u oblasti zaštite prava žena?
„Konstantne nejednakosti u oblastima kao što su plate, zdravstvo, obrazovanje i sport postoje skoro svuda u Evropi, ne samo u Srbiji. Radimo sa institucijama u zemlji na politikama u vezi sa rodnom ravnopravnošću u obrazovanju i sportu, na uključivanju pojma rodnih razlika u zdravstvenu politiku. Integrisanje rodnih pitanja znači da pre nego što se osmisli politika, treba razmisliti kako bi to uticalo na sve ljude – muškarce i žene. Mora se učiniti više da se kreiraju politike koje bi u svakom trenutku vodile računa o interesima i potrebama i žena i muškaraca.
U svom monitoring izveštaju GREVIO je takođe naveo da u Srbiji preovladavaju patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjem žena i muškaraca u društvu i porodici. Važno je raditi protiv predrasuda i osporiti sve prakse zasnovane na ideji inferiornosti žena ili stereotipnih rodnih uloga. Takođe postoji hitna potreba da se ažurira definicija krivičnih dela kao što je silovanje u krivičnom zakonu i da se obezbede odgovarajuće sankcije za sve seksualne radnje bez pristanka žrtve.“
Koliko su prava žena bila zaštićena u Srbiji u otežanim uslovima pandemijskih izolacija i lokdauna?
„Pandemija je pokazala da se napredak u ostvarivanju prava žena može lako zaustaviti i preokrenuti. U ovoj zdravstvenoj krizi žene su videle nazadovanje svog položaja, ne samo zato što su većinu kućnih poslova u porodicama obavljale upravo one. Konkretno, prekidi u obrazovnom sistemu bili su zasnovani na pretpostavci da će žene, majke preuzeti ulogu i zadatke nastavnika. To je dovelo do teškog tereta za zaposlene majke. I ovde je od presudnog značaja pitanje rodne ravnopravnosti i razrada mera koje bi obezbedile kvalitet i ublažile moguće rizike za učenike/učenice, nastavnike/nastavnice i njihove porodice.
Nažalost, pandemija je takođe rezultirala porastom nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Pandemija je jasno pokazala da postoji nedostatak skloništa za žene koje moraju da napuste svoje domove, same ili sa decom. Ovo je stvar koju je potrebno hitno rešiti, kao što je hitno potrebna i efikasnija koordinacija socijalnih službi i efikasno krivično gonjenje počinilaca. Generalno, važno je izvući pouke iz ove zdravstvene krize za budućnost, tako da teret u kriznim situacijama u budućnosti bude ravnopravnije podeljen između žena i muškaraca.“
Koliko medijsko izveštavanje o slučajevima prijavljivanja nasilja nad ženama – javnim ličnostima doprinosi vidljivosti ove teme u javnosti?
„Hrabre žene koje govore i dele svoje priče o nasilju i zlostavljanju zaslužuju našu podršku i poštovanje. Njihove priče pokazuju da nisu uvek dobijale pomoć koja im je bila potrebna od sistema. To važi i za javne ličnosti. Pokret #MeToo je pokazao da se nasilje nad ženama, uključujući seksualno nasilje, dešava svuda, u svakom društveno-ekonomskom kontekstu. Govoreći i pričajući svoje priče, ove žene daju do znanja drugima da je moguće prevazići traumu nasilja i nepravdu, da postoji izlaz.
Mediji igraju važnu ulogu u podizanju svesti o problemu i oblikovanju našeg razmišljanja o tome. Uravnoteženo izveštavanje koje pokazuje strukturnu prirodu takvog nasilja i prepreke u traženju pomoći je od suštinskog značaja, a ne senzacionalističko izveštavanje. Zahvalan sam što pokušavate da podignete svest o ovom problemu pozivajući nas da pričamo o pravima žena u vašim novinama.“
BONUS VIDEO: Zašto žene žrtve nasilja nemaju poverenja u institucije?
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
