0
Gde je zapelo i zašto Srbi neće ono što cela Evropa priželjkuje - pitaju se sve one silne vakcine koje su stigle u Srbiju, čekaju i nadaju se da im neće isteći rok trajanja. Kada se u januaru vakcinacija u Srbiji razmahala činilo se da jedini problem sama nabavka vakcina i čekanje na nove kontigente koji su usporili. Ipak, nove količine vakcina neprestano pristižu, ali interesovanje kao da posustaje, pa u pomoć zovemo i komšije iz regiona. Kako da se vakcinacija ubrza, kako da se privole oni neodlučni? Za vas smo izdvojili sedam potencijalnih mera, saveta i poruka koje šalju stručnjaci, tu su neki dobri i već oprobani primeri na koje treba da se ugledamo.
1. Kampanja
Mediji, stučnjaci, znani i neznani, svi bi trebalo da se uključe u promociju koja bi na razuman i prihvatljiv način objašnjavala sve nedoumice i ukazivala na važnost vakcinacije. Prijemčivo i uverljivo svakodnevno treba govoriti i slati poruke koje umiruju i ulivaju poverenje i koje su, pre svega, tačne. Potkovano i na osnovu sopstvenih iskustava – poruka da vakcinacijom štitimo sebe, ali i sve one oko sebe. Korist od vakcine veća je od bilo kakvih kratkotrajnih reakcija koje se mogu javiti nakon imunizacije – realne opasnosti nema.
2. Lični primer i odgovornost
Oni koji sa visokih državnih pozicija pozivaju na vakcinaciju trebalo bi da i sami budu vakcinisani, da o tome javno govore i tako na vakcinaciju privole one koji im veruju, svoje biračko telo. Da predsednik Aleksandar Vučić, koji je ponosan na ogromnu podršku koju uživa u narodu, nije odlagao vakcinaciju i tako možda uneo dodatnu sumnjičavost, ko zna, možda bismo bili bliže izraelskom scenariju koji podrazumeva više od polovine vakcinisanog stanovništva i laganu normalizaciju života. Stiglo je još jedno predsednikovo obećanje: „Vakcinisaću se u ponedeljak ili utorak u jednom od manjih mesta gde ću zamoliti sve domaćine i seljane da mi se pridruže. Videćete, deset dana pošto se vakcinišem imaćemo još 500.000 vakcinisanih”, kazao je Vučić. Neka bude tako.
3. Podsticaji za vakcinisane
Oni koji su primili dve doze vakcine će, po svemu sudeći, moći da se bezbrižnije kreću. Uz dve doze vakcine bezopasnije je i izvesnije sedenje u kafićima, odlazak u bioskop, na koncert i pozorište. To ne bi trebalo da bude kazna za one koji se nisu vakcinisali, već podsticaj da se što brže svi zajedno vratimo normalnom životu. U Izraelu, koji je glavni putokaz kada je vakcinacija u pitanju, oni koji su vakcinisani već sede u kafićima i za njih život liči na normalnost. Nešto u tom maniru najavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji je nagovestio da će biti organizovani besplatni koncerti, a karte će dobijati vakcinisani građani. Neki smatraju da je reč o diskriminaciji, ali ima i onih koji misle da bi olakšice za vakcinisane bile podsticajne i legalne.
„Oni koji imaju dokaz da su vakcinisani i da je prošlo dovoljno vremena, da imaju antitela, zašto ne bi mogli da sednu u neki ugostiteljski objekat ili da odu na bazen ili na neki koncert. To je u skladu sa time što su neki ljudi zaslužili i imaju pravo na to. Ovim drugima nije uskraćeno pravo iz obesti, nego prosto zato što mogu da se zaraze i da zaraze nekog drugog”, kaže psiholog Žarko Trebješanin i dodaje da nije reč o zabranama koje imaju diskriminatorni karakter, niti se izriču zato što je neko drugačiji, već zato što sebe i druge može da ugrozi.
4. Reakcija institucija
Društvene mreže prepune su raznih teorija zavere i antivakserskih poruka. Pravo na stav nije upitno, ali postoji granica koja ne bi smela da se pređe. Ponovo primer Izraela i tamo je bilo antivaksera koji su sa reči prešli na dela. Reagovale su institucije, pa je pokrenuta istraga protiv jedne grupe koja je preko Fejsbuka pozivala građane da zakažu vakcinaciju, pa da se ne pojave kako bi propale doze. Reakcija institucija kako bi se zaštitilo javno zdravlje neophodni su za efikasniju vakcinaciju.
5. Sankcije za lekare koji šire teorije zavere
Nažalost i u stručnim medicinskim krugovima ima onih koji šalju poruke protiv vakcinacije. Time se plaše građani i odvraćaju od imunizacije, krši se lekarska etika i dovodi u sumnju dostignuće medicine kao nauke. Sve češće se čuju stavovi da za takve poruke ne bi trebalo da bude mesta u medijskom prostoru, kao i da tim povodom treba da reaguju i nadležna stručna udruženja, poput Lekarske komore.
6. Edukacija i rad sa mladima
Pokazalo se da među mladima ima mnogo onih koji nemaju poverenja u vakcine i da je to kategorija kojom se treba naročito pozabaviti. Poražavajuće su bile vesti o tome da u Kragujevcu danima nije bilo nijednog studenta koji je hteo da se vakciniše u tamošnjoj Studentskoj poliklinici. Poruke koje su posebno usmerene ka mladoj populaciji i podizanje svesti o tome da njihova neodgovornost nekoga može koštati života, sve to moglo bi da alarmira i natera barem nekolicinu da zavrnu rukav.
7. Putovanje i sloboda kretanja
Željni ste putovanja i mora? Grčka je najavila da će na toj popularnoj letnjoj dectinaciji moći da uživaju i odmaraju se oni koji su primili bilo koju vakcinu koja je dostupna u Srbiji. To bi trebalo da bude podsticaj za one koji se premišljaju da konačno prelome i reše da se vakcinišu kako bi bez bojazni mogli da planiraju letovanje. Ovakve primere treba neprestano isticati i na njih podsećati.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
