SAZNAJEMO Da li se ide u školu od ponedeljka? Đaci se ipak vraćaju u klupe, ništa od prevremenog raspusta

Naš dobro obavešteni sagovornik kaže da su danas predstavnici ministarstava zdravlja i prosvete razgovarali na temu odlaska na prevremeni raspust.

"Zaključeno je da nema nikakvih parametara koji bi ukazivali na epidemiju ili neki drugi razlog zbog koga bi dece otišla ranije na rapust", ističe izvor našeg portala.

Koliko će trajati Sretenjski raspust

Pojedini mediji danas su objavili da su direktori beogradskih osnovnih i srednjih škola dobili jutros poruku od predsednika opštinskih aktiva direktora da se izjasne da li su za to da Sretenjski raspust bude cele sledeće nedelje, odnosno od ponedeljka 12. februara, imajući u vidu da veliki broj đaka ne dolazi na nastavu zbog bolesti, ali i nastavnika.

Kako su za Tanjug iz Ministrstva prosvete rekli, kao i uvek odluku o eventualnom produžetku raspusta zbog epidemiološke situacije, Ministarstvo prosvete donosi na preporuku nadležne institucije Ministarstva zdravlja, odnosno Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", koji kontinuirano prati epidemiološku situaciju.

Podsećamo, zbog Sretenja, odnosno Dana državnosti, đaci su na mini raspustu od četvrtka do ponedeljka.

Tri tipa gripa i povećan broj pacijenata

Priče o mogućem vanrednom raspustu, pojavile su se zbog sve većeg broja slučajeva gripa ili prehlade, na šta se nadovezao i povećan broj slučajeva obolelih od velikog kašlja.

Tri tipa gripa, A (H3), A (H1), kao i B zabeleženi su u našoj zemlji krajem godine. Celokupnu situaciju otežavaju veoma visoke temperature za ovo doba godine, koje pogoduju širenju ovih tipova gripa.

Lekari u domovima zdravlja naveli su i da je broj pacijenata skočio za 50 odsto. Reč je o virusima koji se brzo šire, a prenose se vazduhom, putem kašlja, kijanjem, pa čak i glasnijim govorom i rukovanjem. Međutim, postoje i asimptomatski virusi gripa, kada oboleli i ne zna da je zaražen.

Veliki kašalj, stara bolest - novi problemi

“Najviše nas zabrinjava što određeni broj ljudi oseća samo blage simptome ili ih ne osećaju uopšte, pa i ne znaju da su zaraženi. Oni su najopasniji po okolinu. Odlaze na posao, ulaze u saobraćaj, u zatvorene prostorije, posećuju slave, rođendane i šire virus, koji kod većine ljudi, posebno hroničnih ili onkoloških bolesnika ili trudnica, može izazvati teške komplikacije”, objasnila je za Nova.rs dr Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Mnogo veću zabrinutost izazvao je veliki kašalj, koji se zbog teorija zavere o vakcinama vratio na velika vrata. Četvoro dece preminulo je od ove bolesti na institutu za majku i dete.

U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana.

Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30%. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26% odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije.

*****