“Neću da idem u školu kad niko drugi ne ide”, reči su mog sina (11), učenika petog razreda, koji je do pre nekoliko dana bio odlučan da ide na časove do kraja juna i da se još neko vreme druži sa “ekipom” iz škole. Juče je ipak shvatio da će osim njega, od skoro 40 učenika, samo troje biti u odeljenju, pa je i on – odustao. Ćerka (8), međutim, jutros je jedva dočekala da krene na prvi čas, jer je učiteljica najavila da će se u školi, ovih dana, “igrati”, pa će celo odeljenje dolaziti do kraja juna. I tako su se podelili, a organizacija života, naravno, uvek je na nama, roditeljima, kakvu god situaciju da nam priređuje društvo u kojem živimo i politika kojoj smo u obavezi da se povinujemo, uglavnom iznenada i bez upozorenja.