Državno školstvo u velikoj krizi, roditelji upisuju decu u privatne škole. A cene kao kirije u Beogradu

Srpski obrazovni sistem je godinama na "klimavim nogama". Posebno su teške prethodne godine jer srpske škole beleže manjak prosvetnih radnika.

Mladi nisu zainteresovani za studiranje nastavničkih fakulteta, zbog čega školama fale nastavnici matematike, fizike, informatike, srpskog jezika, ali i nemačkog i engleskog. Jer - što bi radili u prosveti ako mogu da dobiju duplo veću platu kao prevodioci.

Upravo zbog nezadovoljstva prosvetnih radnika koji se već deceniju bore za poboljšanje materijalnog položaja, nezadovoljni su i roditelji. Sumnjaju u kvalitet znanja koja deca dobijaju, ali i u mere koje se sprovode za bezbednost dece. Zbog toga se i odlučuju na privatne škole koje "niču na svakom ćošku", a godišnje za njih plaćaju i do 40.000 evra. Naravno, nisu sve skupe. Prosečna cena školovanja u privatnoj školi iznosi oko 2.000 evra, a iznos može da bude i značajno niži ukoliko godinu dana ranije roditelji upišu dete.

Predsednik Zajednice privatnih škola Srbije Goran Đokić navodi za Nova.rs da se svake godine otvara po tri-četiri privatne škole u Srbiji. Ima ih u celoj zemlji - u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Novom Pazaru, u Vojvodini, a najviše ih je u prestonici.

"Nisam siguran za tačan broj privatnih škola koje trenutno postoje u Srbiji zato što se svake godine otvara po tri-četiri škole. I tendencija je da se broj škola uvećava iz godine u godinu jer osnivač privatne osnovne škole uglavnom otvori i gimnaziju ili neku drugu srednju školu. Tako to obično bude", ističe Đokić.

Osnovne privatne škole

Na spisku Ministarstva prosvete nalazi se 13 privatnih osnovnih škola, jedna muzička i nekoliko internacionalnih ustanova (o njima ćemo detaljnije u nastavku teksta). Na spisku se ne nalaze škole koje rade na teritoriji Vojvodine jer ona ima autonomiju i samostalno verifikuje škole na svojoj teritoriji, ali i njih treba spomenuti jer ih svakako upisuju đaci koji žive u tom delu Srbije, a ima đaka i iz regiona.

Đokić objašnjava da će broj osnovnih i srednjih privatnih škola u Srbiji rasti u budućnosti jer raste i nezadovoljstvo roditelja državnim obrazovnim sistemom.

"Glavni razlog zbog čega deca danas mnogo više upisuju privatne škole jeste trenutno stanje u obrazovnom sistemu koje je takvo kakvo je. Vršnjačko nasilje i nasilje prema nastavnicima je sve učestalije, zaposleni u školama protestuju, obustavljaju rad u školama, a toga nema u privatnoj školi. Učitelji i nastavnici su više posvećeni deci u privatnim školama i to je neminovno. Više im se posvećuje pažnja i ono što je najvažnije - bezbednost je u privatnoj školi na malo većem nivou nego što je u državnoj. Ipak u privatnoj školi ima manje đaka, lakše ih je kontrolisati i pratiti njihovo ponašanje".

Cena

Cena jedne godine u školi koja je osnovana od privatnog lica, ali verifikovana od strane Ministarstva prosvete (što znači da je apsolutno priznata kao i državne škole) kreće se od 4.000 evra sa popustom pa na više.

Veliki broj privatnih škola daje niže cene ukoliko roditelji godinu dana ranije upišu dete u tu ustanovu. Negde je taj rok i kraći.

Na primer, tako radi jedna od najpopularnijih privatnih osnovnih škola, u kojoj puna cena jedne školske godine (odnosi se za đake koji kreću u prvi razred) iznosi 7.800 evra. Ali, ako se prijavite i upišete dete ranije, dobijate značajan popust, te će konačan iznos biti 4.299 evra. Pritom, plaćanje je moguće na 12 mesečnih rata od 358 evra.

Roditelji biraju da li žele da deca uče po nacionalnom programu (isključivo srpski jezik) ili kombinovanom (srpski i engleski jezik), koji je skuplji.

U privatnim školama inače eca najčešće dobijaju vbesplatne udžbenike, školski pribor, pa i opremu za fizičko, dok učenici od V do VIII razreda u školi imaju i pripremu za srednju školu, školske uniforme i još mnogo toga.

Tokom dodatnih aktivnosti učenicima su obezbeđeni popodnevna užina, a u pojedinim školama roditelji imaju mogućnost dodatno da odaberu da li će njihovo dete nakon toga imati i organizovan prevoz do kuće.

Predsednik Zajednice privatnih škola Srbije naglašava da se privatne škole u Srbiji finansiraju apsolutno same, te da su zbog toga školarine "jače".

"Mnogi porede privatne škole sa privatnim vrtićima, ali kod rada privatnih vrtića dobijate subvenciju države. Kod privatnih škola nema ništa od toga. Ipak, osnivač teži da radi u najboljem interesu deteta, pa čak i ako njegovi roditelji kasne s uplatama, tako da škole ne izbacuju đake u takvim situacijama, nego se pronalazi najbolji način koji je u interesu deteta da nastavi školovanje", ističe Đokić.

Dodaje da školarina ide i do 40.000 evra. To su one "pretežno elitne škole".

Ko pohađa privatne škole 

"Đaci koji pohađaju privatne škole nisu više samo deca prebogatih roditelja. Ima njih u određenim školama, ali uglavnom su to deca koja dolaze iz prosečne porodice koja izdvaja sredstva da bi se dete obrazovalo, a pogotovo u srednjim stručnim školama jer se lakše dolazi do zaposlenja i jer roditelji već rade u tim delatnostima".

Roditeljima je, naglašava on, najbitnija posvećenost učitelja deci.

"Dok u državnoj školi imate 28 učenika u jednom odeljenju, u privatnoj školi je taj broj dvostruko manji. Roditelji su danas prezauzeti poslom. Nemaju vremena da rade s decom. Zato odlučuju da plaćaju privatnu školu, a zauzvrat sve školske obaveze deca završavaju u školi, dok kod kuće imaju u potpunosti slobodno vreme".

Što se tiče plana i programa po kojima se radi u privatnim školama, oni su isti kao i oni na kojima počivaju državne škole.

"Tu nema razlike, nikakve. Sve ono što je propisalo Ministarstvo prosvete, radi se i u privatnim školama, kao i u državnim. Isto je i sa platama zaposlenih. I naši nastavnici imaju slične plate kao i kolege u državnim školama. Jedina razlika je drugačije radno vreme. Dakle, ako tog dana nemamo čas, naša je dužnost da dođemo u školu i da odradimo taj dan osam sati, da li dopunskom nastavom ili na neki drugi način".

Srednje privatne škole

Što se tiče srednjih škola, od ukupno 439 redovnih srednjih škola, 49 su privatne. Njih uglavnom pohađaju deca sa severa zemlje (58,4 odsto), a najmanje sa juga, gde je u te škole upisano 14,9 odsto ukupnog broja srednjoškolaca koji pohađaju privatne škole.

Naš sagovornik naglašava da se najviše otvaraju privatne gimnazije opšteg tipa, informatičke škole, medicinske, a veliko je interesovanje i za ugostiteljske i ekonomske škole. Dodaje da su đaci u ovim školama dobri, te da na kraju školovanja imaju zavidan uspeh.

"I u privatnim školama imamo đake koje imaju više od 90 bodova, dakle nije to, kako je nekada bilo uvreženo mišljenje, da u privatnu školu idu samo slabi đaci. A đaci iz privatnih škola potpuno su ravnopravna kao i đaci iz državnih, prilikom upisa na fakultet", naglašava Đokić.

Cena školovanja u srednjoj privatnoj školi u proseku iznose oko 4.000 - 5.000 evra sa popustom, koji daju gotovo sve takve ustanove, a rata se kreće oko 400 evra pa na više. Ipak, ima i značajno nižih školarina, pa tako u jednoj privatnoj školi u Beogradu ona iznosi 1.500 evra.

Internacionalne škole

U Srbiji rade i internacionalne škole. One se razlikuju od privatnih po tome što funkcionišu po principu rada u njihovom obrazovnom sistemu, a ne po programu našeg ministarstva.

"Ruske škole u Srbiji rade isto kao i ruske škole u Rusiji. Isto tako i francuske, američke, nemačke... Dakle, one samo postoje u Srbiji, ali ne rade po programu našeg ministarstva. Ali, glavna razlika između njih i privatnih škola jer što nakon stečene diplome, morate da nostrifikujete diplomu, dok je diploma privatne škole u istoj ravni sa državnom. Bez toga, ta diploma ništa ne znači", kaže naš sagovornik.

Iznosi školarina kreću se od oko 4.000 za mlađe osnovce do 7.000 evra za srednjoškolce.

Ekspanzija privatnih škola u Srbiji

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dobrivoje Marjanović potvrđuje da je ekspanzija privatnih škola u Srbiji. Osim Beograda, sada ih je sve više u unutrašnjosti.

"Suviše je rano govoriti o njihovoj efikasnosti, nema univerzalnog odgovora na ovo pitanje. Ove škole upisuju đaci koji smatraju da će dobiti kvalitetnije obrazovanje u odnosu na državne, ali to često nije slučaj. Imamo i slučajeve da nam odeljenja (medicinske, IT struke) u privatnim školama upisuju deca koja to ne zaslužuju svojim uspehom iz osnovnih škola. U procesu bodovanja za upis u državne škole bili bi daleko ispod liste za prijem", ističe Marjanović.

BONUS VIDEO: Svaka nova generacija, novi je izazov za učitelje: Evidentan je sve manji broj učenika u školama