0
Iako brucoši imaju cela dva meseca do početka školske godine, njihovi roditelji uveliko računaju koliko će ih koštati studiranje u Beogradu. Oni čija su deca upala na budžet, nadaju se da će dobiti studentski dom i tako uštedeti 200-300 evra koji bi dali za stan, dok drugi čiji se budući akademci nisu izborili za školovanje o trošku države, moraju da se suoče sa realnošću. Istraživali smo koliko iznosi studentski život u srpskoj prestonici i za jedne i za druge.
Prošla je najveća glavobolja za srpske brucoši – prijemni ispit i upis na fakultet, ali će njihove roditelje tek zaboleti glava.
Iako imaju još dva meseca do početka akademske godine, pritom konkurs za studentski dom još uvek nije počeo, i studenti i njihovi roditelji počeli su da se bave računicom koliko će novca morati da pripreme od oktobra.
Naša redakcija istražila je koliko košta život jednog studenta koji je upao na budžet i koji će, pretpostavljamo, živeti u studentskom domu i kolika je cifra koja će biti potrebna brucošu koji se sam finansira i stoga će morati da iznajmi stan.
Ako je vaše dete upalo na budžet države – blago vama, jer ćete sigurno uštedeti dobru sumu novca.
Tako, on ne plaća školarinu koja je od jula ove godine uvećana i kreće se od 80.000 do 250.000 dinara, u zavisnosti koji fakultetet studira.
Biće mu potreban novac za knjige, skripte i ostali neophodan materijal da bi slušao nastavu i učestvovao na vežbama.
Što se tiče mesta stanovanja, više od 90 odsto budžetskih studenata koji nisu iz Beograda, konkurišu za studentski dom s obzirom da je cena života jako mala – do 2.500 dinara, u zavisnosti da li ste sami u sobi il ije delite sa jednim ili dva studenta.
PROČITAJTE JOŠ:
Konkurs za studentski dom počinje 1. septembra i traje do 15. septembra. Već oko 20. izlaze konačne rang liste primljenih brucoša koji se raspoređuju u beogradske domove u kojima su isključivo studenti prve godine.
Da li će brucoš dobiti dom ili neće, zavisi od rangiranja odnosno od broja bodova koje nosi iz škole, kao i na osnovu porodičnih primanja.
Praksa pokazuje da je godinama unazad velika navala na studentske domove zbog velikog broja vukovaca, te u tom slučaju primanja u porodici imaju veliku ulogu.
Dešavalo se da studenti koji su na budžetu ne dobiju dom jer je velika konkurencija, ali oni, nakon žalbi, dobiju svoje mesto u domu, s tim što plaćaju ekonomsku cenu koja je i do pet puta veća.
U studentskom domu stanari imaju menzu, a cene obroka su sledeće: doručak je 56 dinara, ručak je 120, a večera je 90. Znači, manje od 300 dinara koštaju tri obroka, a ako uzmemo u obzir ceo mesec (bez vikenda), dolazimo do cifre od 6.000 dinara koja obuhvata ceo mesec ishrane.
Troškovima života budžetskog studenta dodaćemo i mesečnu kartu za korišćenje gradskog prevoza, a koja iznosi 1.000 dinara.
Dakle, dom s menzom i mesečna karta za prevoz koštaju oko 10.000 dinara. To je neka okvirna cifra koju roditelji brucoša koji su na budžetu moraju da plaćaju svaki mesec. Naravno, uvek je potreban džeparac, zatim novac za skripte i knjige (makar na početku školske godine).
A ako student prima stipendiju od Ministarstva prosvete koja na mesečnom nivou iznosi 13.000 (brucoši nemaju pravo na konkurs za stipendije), onda oni sami izmiruju svoje obaveze, što znači da roditeljima samo preostaje džeparac.
Postoje i opštinske, odnosno gradske stipendije, ali i one iz privatnih fondacija i međunarodnih fondova. Iznosi mogu da idu i do 510 evra mesečno.
Brucoši koji nisu uspeli da upišu fakultet na teret budžeta, moraju da plate školarinu, kao i svaku prijavu ispita.
Ista situacija je i sa starijim studentima (a moguće je, naravno, da brucoš na samofinansiranju svojim dobrim rezultatima i položenim ispitima u drugoj godini pređe na budžet).
Stoga je njima potrebno znatno više para nego budžetskim studentima.
Krenimo od školarina. Dakle, u zavisnosti od fakulteta, one se kreću od 80.000 do 250.000 dinara. Plaćanje je u više rata, te je na taj način roditeljima iole olakšano.
Tu su i prijave ispita od 1.000 do 1.500 dinara, plus udžbenici i skripte na početku akademske godine.
Što se tiče stanovanja, studenti koji nisu na budžetu, po pravilu, ne mogu da žive u studentskom domu. Međutim, ima onih snalažljivih akadmaca koji uspeju da „kupe“ mesto u domu – plate ga studentu koji ima pravo na smeštaj, ali ne želi da živi u njemu. Takih je jako malo, dok je pre deceniju prodaja mesta u domu bila veoma popularna.
Zbog dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca u Srbiju, došlo je do naglog skoka cena iznajmljivanja stanova u Beogradu. Međutim, poslednjih meseci beleži se stabilizacija na tržištu, kao i pad cena. Ipak, one su mnogo veće nego što su bile pre pet i više godina.
Manji stanovi mogu se rentirati po ceni od 300 do 400 evra i to je bez komunalija.
PROČITAJTE JOŠ:
0
9
10
Sa cimerom je, naravno, trošak manji. Grupe na Fejsbuku za iznajmljivanje stanova u Beogradu već su pune oglasa koje ostavljaju brucoši kako bi našli cimere i sa njima delili kirije.
Što se tiče ishrane, pravo na ishranu u studentskim restoranima imaju i studenti koji sami finansiraju svoje školovanje, s tim što oni plaćaju obroke po ekonomskim cenama.
Tako je doručak za njih 130 dinara, ručak 310, a a večera 240 dinara. Dnevna ishrana iznosi, dakle, oko 700 dinara. Ako u obzir uzmemo ceo mesec, samofinansirajući studenti plaćaju oko 14.000 za hranu u studentskim restoranima.
Toj cifri dodajte i stan plus troškovi i džeparac, tako da je neka okvirna suma novca koja je potrebna ovom brucošu oko 800 evra mesečno.
BONUS VIDEO: Prijemni ispiti za državne fakultete su u toku: Evo šta kažu budući brucoši
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
