Ekološki aktivisti su 21. januara ove godine u Vladi Srbije dobili ukupno 38 dokumenata na oko 4.000 strana o Rio Tintu, a među njima su i poslednje dve lokacijske dozvole za pristupnu saobraćajnicu i dalekovod, gde su investitori Elektromreže Srbije (EMS) i JP "Putevi Srbije", što pravnica Danijela Nestorović ocenjuje kao "potpuno sumanuto i nelogično da javna preduzeća novcem građana rade za Rio Tinto".
Pravnica „Ekološkog ustanka“ Danijela Nestorović koja je pregledala ova dokumenata kaže za Nova.rs da se među njima nalaze sve lokacijske dozvole od 2004. godine pa nadalje, zatim dozvole date za istražne radnje, ali i poslednje dve lokacijske dozvole za pristupnu saobraćajnicu i dalekovod, gde su investitori EMS i JP „Putevi Srbije“, a za potrebe, kako kaže, Rio Tinta.
Kako ističe Nestorović to je „potpuno nelogično“ da javna preduzeća investiraju ako Srbija nije preuzela nikakvu obavezu na sebe.
„Potpuno je čudno zašto bi naša javna preduzeća parama građana finansirala izgradnju pristupnih saobraćajnica ili nekakvog dalekovoda, ako Srbija nije preuzela na sebe nikakvu obavezu. Zašto bi naše firme bili investitori za potrebe Rio Tinta. Evo vidimo da se sada i gasovod pravi za njih (Rio Tinto) i to radi Srbijagas. To je meni potpuno sumanuto da se pare poreskih obveznika Srbije koriste za potrebe strane kompanije“, ističe naša sagovornica.
Među dokumentima se nalazi i ono što do sada ekološki aktivisti nisu imali prilike da vide, a to je elaborat o rezervama litijuma i bora i to na više od 1.000 strana.
„To nije bilo javno dostupno“, ističe Nestorović za Nova.rs.
Iz Vlade Srbije ekološkim aktivistima je predat i Sporazum o slobodnoj trgovini između Kraljevine Engleske i Severne Irske i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koji je potpisan 2002. a potvrđen 2004. godine, kao i Memorandum o razumevanju koji je sa Rio Tintom potpisala aktuelna vlada.
„Nigde u njima se ne navode preuzete obaveze, osim onoga što se podrazumeva pod tim međunarodnim bilateralnim konvencijama. Jedini taj obavezujući dokument bi možda mogao da se tumači taj trgovinski sporazum, gde se obavezuje zaštita investicija na teritoriji Srbije, kao ukoliko bi naša firma u Engleskoj tako nešto radila, onda bi Engleska bila u obavezi da zaštiti stranu investiciju. Međutim, ovde ništa nije urađeno suprotno tome, čak su i zakoni bili doneti u interesu Rio Tinta“, kaže naša sagovornica.
Dokument od Rio Tinta koji još uvek nije viđen je elaborat o uticaju na zaštitu životne sredine. To je ono što je Rio Tinto „ostao dužan“ da uradi i što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebalo da odobri, jer je to Rio Tintu bio preduslov da počne da radi.
„Međutim, to niko nikada nije video. Taj dokument nismo uspeli da vidimo, niti znamo da li je urađen ili predat. Navodno se pričalo da je predat Ministarstvu ekologije, ali nismo videli“, kaže naša sagovornica.
Nestorović i dalje uzima sa rezervom da je sva dokumentacija o Rio Tintu koja im je data „konačna i kompletna“, odnosno da je to sve što postoji potpisano sa ovom stranom kompanijom.
„Ja ne znam zaista i niko od nas ne može znati da li postoji još neki dokument“, kaže naša sagovornica.
Nestorović navodi da iz ovih dokumenata može da se zaključi da sve što je Rio Tinto platio, to su bile takse države koje su plaćene za dozvole za istražne ranje i takse za lokacijske dozvole.
„Mi ne znamo da li je dat još neki novac jer o tome nema pisanog traga“, ističe ona.
Naša sagovornica navodi i da priču o plaćanju navodne odštete Rio Tintu „sada više predstavnici izvršne vlasti i ne spominju“.
„Ja pretpostavljam da kada se saberu sve cifre za lokacijske dozvole i za prenamenu zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, a to su ogromne površine, neka cifra postoji, ali to je ono što je išlo na njihov rizik kao investitora. Oni su zapravo plaćali državi takse, a nisu ulagali ništa“, kaže pravnica „Ekološkog ustanka“.
Međutim, naša sagovornica navodi i da njene pojedine kolege pravnici smatraju da može da dođe do tužbe Rio Tinta i to zbog, kako kaže, nespretno urađene vladine uredbe.
„Moj kolega Sreten Đorđević smatra da može da dođe do tužbe jer ova uredba, kojom se poništava Uredba o prostornom planu posebne namene, nespretno je urađena i neustavna je. Rio Tinto bi imao mogućnost da se obrati Ustavnom sudu Srbije i međunarodnoj arbitraži, pred arbitražom bi to moglo zaista da dođe ukoliko bi se primenjivale te bilateralne konvencije. Diskutabilno je kakva bi bila odluka, ali oni su fakat imali određenu investiciju ovde i proveli su 20 godina. To nije mali broj godina i neki novac je ovde ostavljen. Ono što ne znamo je o kojoj cifri se radi“, kaže Nestorović za Nova.rs.
Nestorović navodi da ekološke aktiviste zabrinjava da kompanija Rio Sava i dalje kupuje zemljište u Nedeljicama i isto knjiži.
Ona navodi da nakon sastanka sa ekološkim aktivistima krajem januara, premijerka Srbije Ana Brnabić nije ispunila do danas obećanje da će izvršiti prenamenu zemljišta, odnosno vratiti iz gradskog građevinskog u poljoprivredno.
„To nije učinjeno jer je meštanima objašnjeno da to nije moguće i da jednostavno ne znaju kako da urade tu proceduru, te da to ne može tek tako da se uradi preko katastra“, kaže Nestorović.
Ona navodi da do sada nije izašla inspekcija osim „jednog nesrećnog inspektora pre nekoliko dana i to u kolima Rio Tinta“.
Naša sagovornica podseća da treba da se reši zatvaranje 528 bušotina u Nedeljicama jer tamo „stalno nešto curi“.
„Niko živ ne zna da li je i u kojoj meri došlo do zagađenja zemljišta. Ništa nije ispunjeno od onog sastanka Saveza ekoloških organizacija Srbije i PAKT-a“, kaže ona.
Našoj sagovornici je čudno što i nakon tog sastanka niko od zvaničnika uopšte ništa ne priča o Rio Tintu.
„Meni sve liči na zataškavanje nečega što će verovatno isplivati posle izbora“, ocenjuje ona.
Bonus video – Izjave iz Gornjih Nedeljica
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare