7
Projektom "Jadar" kompanije Rio Tinto, koja planira da proizvodi litijum u blizini Loznice, biće obuhvaćeno preko 2.000 hektara zemljišta, a sedam do osam miliona evra godišnje, koliko bi država ubirala od eksploatacije litijuma, "bedna je suma" za gubitak tolikog zemljišta, ocenio je večeras dekan Šumarskog fakulteta prof. Ratko Ristić.
On je istakao da mi i dalje ne znamo kakav će uticaj taj projekat imati na životnu sredinu.
„Ta zemlja predstavlja izuzetan prirodan resurs. Tamo će biti formirana neka deponija jalovine visine 40 metara, dužine nekoliko stotina metara i širine par stotine metara. Pritom, Loznica je grad koji ima jednu ekološku bombu, to su ostaci nekadašnjeg giganta „Viskoza“. Tamo je uskladišteno stotine kubnih metara hlorovodonične i sumporne kiseline i još niko nije počeo sa eliminacijom tog izuzetno opasnog otpada“, upozorio je on u „Utisku nedelje“.
Prof. Ristić je podsetio da je u periodu, kada je „Viskoza“ intenzivno radila, Loznica imala najveći procenat plućnih bolesnika među decom na evropskom nivou.
Država bi u ovom slučaju trebalo da postupi racionalno, a to znači da su investitori dužni da izrade Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
„Ja bih Rio Tintu oduzeo pravo da on bira ko će da mu radi tu studiju. Država treba da angažuje najeminentnije domaće stručnjake i institucije, da naruči tu Studiju o proceni uticaja na životnu, a onda da Rio Tintu ispostavi račun koji će on da plati“, napomenuo je dekan Šumarskog fakulteta.
Prema rečima naučnog saradnika Instituta za hemiju Dragane Đorđević firma Rio Tinto je još uvek u fazi istraživanja.
„Mi još uvek nismo imali priliku da vidimo idejni projekat, u njemu mora da piše kolika je dnevna proizvodnja litijuma, kolika je potrošnja kiselina i drugih hemikalija, koje će se hemikalije tačno koristiti, koliko će se vode trošiti“, naglasila je ona.
Prema naučnoj literaturi za proizvodnju litijum karbonata, koje tržište traži, potrebna je ogromna količina vode – 23.300 litara za kilogram, rekla je ona i ukazala da mi ne znamo koliko će Rio Tinto tona litijum karbonata dnevno proizvoditi.
Ono što se pouzdano zna, kako kaže, je da će oni uzimati vodu iz Drine, da će se ona koristiti u rudniku i vraćati u Jadar.
„Rio Tinto tvrdi da će ta voda u Jadru biti boljeg kvaliteta nego ona koja se uzima iz Drine, ali neki podaci kažu da će se u Jadar unositi 50 odsto više otpadnih voda“, napomenula je Đorđević.
Ona je podsetila da je Jadar plavna reka, da se često dešavaju poplave, da su duž Jadra poljoprivredne površine i ukoliko tokom tih poplava dođe do izlivanja toksina iz rudnika, iz jalovista koje bi se stvorilo, Jadar bi bio direktno na udaru i postao bi brzo mrtva reka, toskičan za poljoprivrednu proizvodnju.
Pored toga, kako upozorava, duž Drine i Save postoji više gradova koji se iz tih reka snabdevaju vodom – Sremska Mitrovica, Šabac, Beograd.
„Mi već imamo problem vodosnabdevanja u Beogradu. Šta će biti ako se dodatno stvori još jedan izvor zagađenja“, upitala je Đorđević.
Naše rude, kako kaže, sadrže visoke koncentracije arsena i zato je problem u Vojvodini sa pijaćom vodom.
„Borske rude, takođe, imaju visoke količine arsena i opravdano sumnjam da ih i ruda litijuma ima, ali mi nemamo taj podatak. Ako se ispostavi da ga ima, to je veliki rizik za vodotokove i vodosnabdevanje svih gradova koji se vodom snabdevaju iz Drine i Save“, zaključila je Đorđević.
