1
Ovom gradu nisu potrebne nikakve proslave i novogodišnja osvetljenja i slične trivijalne stvari dok imamo suštinske probleme zbog kojih građani zaista pate, rekao je večeras dekan Šumarskog fakulteta prof Ratko Ristić, napomenuvši da ono što bi grad trebalo da uradi jeste da beskompromisno štiti zelene površine i time donekle spreči zagađenje vazduha.
Vazduh u Beogradu je s vremena na vreme, ne svakog dana, ali nekoliko puta u toku godine izuzetno zagađen, među najzagađenijima u svetu, a to se može rešiti instaliranjem svega onoga što treba na postojeće termoelektrane gde se spaljuje lignit, gde se emituju čestice PM 2,5 i PM 10 i to redukovati, istakao je prof. Ristić u .
Prema njegovim rečima, u Beogardu je potrebno iskontrolisati saobraćaj, jer imamo oko 600.000 registrovanih automobila, tri puta više nego početkom 90-tih godina.
Drugi faktor čini veliki deo automobila sa zastarelim motorima koji emituju enormne količine zagađenja.
„Treći faktor su ogroman broj indivudualnih ložišta u stambenim objektima koji na užoj teritoriji grada lože sve i svašta, spaljuju rabljena ulja iz automehaničarskih radionica i gume“, upozorio je on.
Prema njegovim rečima, država ima obavezu da primeni stratešku meru, odnosno, da pomogne ljudima da stambena individualna ložišta povežu sa centralnim grejanjem, a mnogi to ne mogu da urade jer to košta 5.000 do 10.000 evra,
Prof. Ristić je kao četvrti faktor zagađenja u Beogradu naveo „retardirani urbanizam“, odnosno besomučnu dodatnu hiperurbanizaciju već urbanizovanih centralnih gradskih zona.
„U poslednjih 30 godina srušeno je nekoliko hiljada straćara i malih zgradica i napravljeni objekti sa 30, 40, 50 stanova. Pri tome su investitori, na osnovu nekih građevinskih dozvola koje je izdala ova vlast, uklanjali sve zelene površine da bi imali što više kvadrata. To je nedopustivo“, upozorio je on.
Uništeno je, kako je dodao, nekoliko stotina hektara zemlje da bi se izgradile zgrade, a bio je pokušaj da se to isto uradi na potezu Košutnjaka.
„Ne radi se o tome da li je to neka zaštićena ili nezaštićena šuma, ili je to neka zaparložena livada, to je u ekološkom smislu daleko vrednije i korisnije za ovaj grad nego kvadrat pod asfaltom i betonom“, istakao je dekan Šumarskog fakulteta.
Prema njegovim rečima, ono što bi grad trebalo da uradi jeste da beskompromisno štiti zelene površine i decentralizuje urbanizam prema rubnim delovima grada.
On je napomenuo i da zagađenu vazduha tokom letnjeg perioda doprinosi i ambrozija zbog čega pati stotine hiljada ljudi.
„Ovom gradu ne trebaju nikakve proslave i novogodišnja osvetljenja i slične trivijalne stvari dok imamo te suštinske probleme zbog kojih građani zaista pate“, zaključio je prof. Ristić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
