Dva dana nakon što sam se kao novinar portala Nova.rs prošetao do Instituta Batut i testirao na koronavirus, stigli su rezultati i negativan test, koji sam doživeo kao olakšanje.
Nakon što sam se dobrovoljno prijavio i otišao u Institut za Javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut kako bih se testirao na koronavirus, i preneo čitaocima portala Nova.rs kako izgleda procedura, tačno dva dana kasnije stigli su rezultati. Pozvali su me iz Instituta, na broj telefona koji sam ostavio i rekli, „Marko, samo da Vam javim da ste negativni na koronavirus“.
Žena koja mi je saopštila rezultate tražila mi je mejl adresu, kako bi mi poslala rezultate, i potvrdu da sam primio mejl, ništa više. Jednostavno kao i testiranje.
Kada mi je javila doživeo sam olakšanje, ali ne samo zbog korone kao bolesti, jer me ona nije plašila, već i zbog toga što sam mogao biti bez simtoma – prenosilac koji bi mogao da zarazi sve ljude sa kojima se viđao.
Iako sam bio oprezan tokom vanrednog stanja i u danima nakon njih, nosio masku i poštovao preporuke Vlade Srbije, dok sam čekao rezultate osećaj da bih mogao biti zaražen nije bio prijatan.
Shvatio sam kako je bilo desetinama hiljada ljudi koji su bili zaraženi, a koji su se, zbog pojedinih, morali nositi i sa tim da su oni nešto krivi što su zaraženi, iako nisu.
Kroz ovo testiranje ukapirao sam i da nije dobro uvek biti dobrovoljac i da to sa sobom nosi, kada je reč o ovakvim stvarima, i previše odgovornosti.
Da su rezultati bili drugačiji, cela redakcija i svi moji privatni kontakti, morali bi na testiranje i u karantin, a za sve bih, možda, makar kroz očiju drugih, ja bio kriv.
A upravo taj osećaj bio mi je najteži, dok sam očekivao rezultate, koji su na svu sreću kako treba.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare