Reagovanje kompanije Rio Tinto na tekst objavljen na portalu Nova.rs

Saopštenje kompanije Rio Tinto povodom teksta "Aleksandar Matković: Srbija bez strateškog plana suočena s rizicima rudarske kolonizacije", koji je objavljen na portalu Nova.rs prenosimo u celosti.

"Naučni saradnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu Aleksandar Matković potpuno netačno navodi da se litijum klasifikuje kao 'rare earth material' čime pokazuje da nema osnovno znanje o temi o kojoj govori.

'Rare earth material', a zapravo, elementi retke zemlje (Rare Earth Elements), obuhvataju grupu od 17 elemenata, među kojima nije litijum, kako Matković, navodni ekspert za litijum, što se insinuira nazivom emisije čiji je gost, netačno navodi. Litijum kao i elementi retke zemlje spadaju u kritične sirovine koje su ključne za sprovođenje energetske tranzicije, ali litijum nije 'rare earth material'.

Matković dalje na potpuno laički način govori o elementima retke zemlje navodeći da oni „zapravo nisu retki“ i da ih „ima dosta“. Elementi retke zemlje nisu retki po svojoj zastupljenosti, ali se vrlo retko nalaze u koncentrisanim rudnim ležištima koja omogućavaju njihovu eksploataciju na održiv način, što navode Matkovića čini, najblaže rečeno, nenaučnim i obmanjujućim.

Naučnog saradnika pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu i izjava da „ne zna da li je negde u svetu planirana eksploatacija litijuma na plodnoj zemlji“ diskredituje kao „eksperta za litijum“, budući da takvi projekti postoje već godinama i da se uveliko razvijaju novi.

Budući da nastupa kao ekspert za litijum, Matković ima obavezu prema javnosti da zna da je, na primer, projekat Barozo u Portugaliji, koji je Evropska komisija uvrstila na listu 47 strateških projekata za obezbeđenje kritičnih sirovina na tlu Evropske unije, područje sa bogatom poljoprivrednom tradicijom i statusom Globalno značajnog poljoprivrednog nasleđa (GIAHS).

Ovaj projekat se razvija u oblasti sa tradicionalnim poljoprivrednim i pčelarskim aktivnostima, dok je deo projekta lociran u području pod zaštitom Natura 2000. Pomenuti projekat čak uključuje rudnike otvorenog kopa koji imaju daleko veći uticaj na životnu sredinu od podzemnog rudnika kakav bi bio u Jadru. Takođe, rudnik litijuma Greenbushes u Australiji uspešno posluje u gusto pošumljenom okruženju uz poljoprivredne aktivnosti, uključujući vinogradarstvo.

Postoje i desetine drugih litijumskih projekata, uključujući postrojenja za preradu litijuma, koja su planirana u Nemačkoj, Francuskoj, ali i u Finskoj, u urbanim područjima ili u blizini zaštićenih zona u kojima se lokalno stanovništvo, između ostalog bavi i poljoprivredom, sa čim bi Matković morao da bude upoznat.

Ključno je naglasiti da eventualna realizacija Projekta „Jadar“ ne bi bila prepreka da lokalno stanovništvo nastavi da se bavi poljoprivredom i drugim aktivnostima, jer projekat podrazumeva podzemnu eksploataciju uz primenu najsavremenijih tehnologija zaštite životne sredine u skladu sa najvišim standardima Evropske unije i Republike Srbije.

Kompanija Rio Tinto prinuđena je da konstatuje i da Matković kao naučni saradnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu nema nikakve profesionalne kvalifikacije da bi mogao kategorički da tvrdi da „eksploataciju litijuma u Jadru nije moguće sprovesti na ekološki prihvatljiv način“. Matković za ovu krajnje paušalnu i nenaučnu tvrdnju nije ponudio bilo kakav naučni ili bilo koji drugi argument.

Matković u emisiji neosnovano osporava značaj litijuma za zelenu energetsku tranziciju navodeći da je on značajan samo za „skladištenje“, iako je upravo zbog „skladištenja“ litijum na globalnom nivou proglašen za ključnu stratešku sirovinu i nezamenjiva je komponenta baterija za električna vozila, ali i vetro turbina i solarnih panela.

Da je litijum jedna od ključnih komponenti zelene energetske tranzicije direktno potvrđuje i odluka Evropske komisije koja je u martu ove godine proglasila 47 strateških projekta u oblasti kritičnih sirovina, među kojima je najviše litijumskih, ukupno 22, od kojih čak 7 podrazumeva eksploataciju litijuma iz čvrste stene u zemljama članicama, po čemu su oni uporedivi sa Projektom „Jadar“.

Ova odluka Evropske komisije direktno demaskira i Matkovićev narativ o navodnom evropskom „neokolonijalizmu“ i „kolonijalnom statusu Srbije“ koji on bez ikakvih osnova zagovara u javnosti, kao i njegove neosnovane navode da će „sav taj reciklirani litijum ostajati u zemljama centra, dok će nama ostati prostori rudarenja“.

Matković u emisiji direktno pobija argumente drugih učesnika u serijalu „Litijum: Stručnjaci govore“ koji kontinuirano iznose u javnost tvrdnje da je eksploatacija litijuma iz slanih izvora ekološki prihvatljivija od rudarenja litijuma iz čvrste stene.

Matković tvrdi drugačije, navodeći da je „recimo, u Atakama pustinji to dovelo do toga da se u tom regionu 65% sve pijaće vode koristi za litijum“ i da je to „jako veliki problem“.

Ovo dovodi u sumnju nameru autora ovog serijala koji nekritički prihvata sve argumente protiv Projekta „Jadar“, čak i onda kada su oni međusobno kontradiktorni. Da je reč o nameri autora da se javnost tendenciozno informiše o Projektu „Jadar“ nedvosmisleno govori i činjenica da kompaniji Rio Tinto koja Projekat „Jadar“ razvija više od 20 godina, zbog čega je on jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih projekata u Evropi, nije ponuđeno da u okviru ovog serijala javnosti predstavi svoje argumente zasnovane na najsveobuhvatnijim naučnim istraživanjima ikada sprovedenim u Srbiji, u cilju istinitog i balansiranog informisanja javnosti.

Kompanija Rio Tinto posebno oštro demantuje krajnje nekorektne, konfuzne i zlonamerne izjave Matkovića u kojima najpre izričito navodi da mu je iz kompanije „prećeno smrću“, da bi zatim rekao „Ne kažem ja da je to iz kompanije neko pisao, mislim, apsolutno. Ali poenta priče je da će tu sve ući u sud. Jel da? Kao dokumenti.“

Kompanija izričito demantuje i navode Matkovića da se „kompanija nije baš puno ogradila“, budući da je jasno i nedvosmisleno reagovala saopštenjem u kome je, neposredno nakon što su se ovi navodi pojavili u pojedinim medijima, „javno osudila bilo kakvu direktnu ili implicitnu pretnju nasiljem, na internetu ili bilo gde drugo, upućenu bilo kome ko učestvuje u javnoj debati o Projektu Jadar, uključujući i gospodina Matkovića“.

Javna osuda bilo god oblika nasilja od strane kompanije Rio Tinto dostavljena je redakcijama dnevnog lista Danas i medijskoj kući Nova S koji su preneli navode Matkovića, a koji su reakciju kompanije Rio Tinto i objavili, stavivši na uvid stav kompanije po ovom pitanju celokupnoj javnosti, pa i gospodinu Matkoviću. Kompanija Rio Tinto je i ovog puta, na žalost, prinuđena da konstatuje da je gospodin Matković nastavio da javno ignoriše nedvosmislenu osudu bilo kog oblika nasilja od strane kompanije Rio Tinto, iznoseći i dalje netačne tvrdnje da „Rio Tinto ne osuđuje ove stvari“ ili da se, kako sada tvrdi, „kompanija nije baš puno ogradila“.

Kompanija Rio Tinto izričito demantuje i Matkovićeve navode da je bilo kome „pretila tužbama“. Kompanija se transparentno i nedvosmisleno zalaže za javni dijalog zasnovan na naučno utemeljenim činjenicama nasuprot kontinuiranom širenju netačnih informacija o Projektu „Jadar“ koje uključuju i lažne vesti i neosnovane optužbe, insinuacije i narušavanje poslovnog ugleda, što podleže krivično-pravnoj odgovornosti, kako u slučaju kompanije Rio Tinto i Projekta „Jadar“, tako i u slučaju bilo kog drugog pravnog ili fizičkog lica.

Matković deo svoje kvazi naučne argumente bazira na senzacionalističkim natpisima u medijima navodeći da „malo-malo isplivava u medijima da Rio Tinto priprema mašine“, insinuirajući, bez ikakvih osnova, da bi Rio Tinto mogao da krene u realizaciju Projekta „Jadar“ bez dozvola nadležnih institucija Republike Srbije, što je potpuni nonsens.

Matković je gostujući u emisiji „Litijum: Stručnjaci govore“ izneo i brojne druge netačne navode.

Tako Matković navodi da je kompanija „Inobat među akcionarima Rio Tinta“, što je potpuno netačno, pokušavajući i da oko toga kreira lažnu kontroverzu u javnosti. Kompanija Rio Tinto investirala je u InoBat kako bi podržala završetak istraživačko-razvojnog centra i pilot linije za baterije u Slovačkoj, ali ova kompanija nije „akcionar Rio Tinta“, kako netačno tvrdi Matković.

Kompanija Rio Tinto izričito demantuje navode Matkovića da je „činjenica“ da je kompanija „pokušala, recimo, da izmeni zakon o eksproprijaciji 2021. godine“. Reč o potpuno lažnom narativu koji Matković nastavlja da širi bez ikakvih osnova i dokaza, budući da bilo kakve izmene navedenog zakona nisu bile uzrokovane potrebama Projekta „Jadar“ ili inicirane od strane kompanije Rio Tinto.

Kompanija Rio Tinto ostaje posvećena dijalogu sa svim zainteresovanim stranama, oslanjajući se na naučne činjenice i stručne analize. Ovim putem pozivamo javnost da se informiše iz relevantnih izvora i učestvuje u konstruktivnoj diskusiji zasnovanoj na činjenicama", navodi se u saopštenju.