Ratna zona Dušanova: Više liči na ruševinu nego na ulicu

"Sramota, katastrofa, ovuda je nemoguće proći", tako nam svoje živote i svakodnevicu opisuju oni koji žive i rade u Dušanovoj ulici u samom centru Beograda.

Ogromne rupe, blato, ograde, gomile betonskih blokova, neasfaltiran trotoar, bezbroj prepreka. Zbog svega toga Dušanovom je nemoguće proći s kolicima za bebe ili uz kolica puna namirnica s obližnje Bajlonijeve pijace. O starim ljudima koji se kreću uz pomoć štaka da i ne govorimo. Svi oni su žrve omiljenog sporta gradske vlasti u Beogradu – „besomučno odlaganje rokova za završetak radova“.

Poslednja informacija koju smo čuli iz usta zamenika gradonačelnika Gorana Vesića glasi da će radovi biti gotovi do kraja decembra. U odnosu na prvobitna obećanja sa završetkom radova kasni se više od godinu dana, a rokovi su odlagani i pomerani više puta. Dušanovom saobraćaju automobili, ali pešaci i dalje muku muče i pitaju se kad će njihovoj agoniji doći kraj. Trotoari su i dalje neprohodni, a sve više liči na ulicu koja je pretrpela bombardovanje ili zemljotres nego na moderan bulevar.

Žrtve su žitelji ove ulice, svi oni koji u njoj rade, ali i vlasnici lokala kojima je zbog radova promet višestruko umanjen. Ispred nekoliko radnji u Dušanovoj zatekli smo radnike koji nam stanje jednoglasno opisuju kao katastrofu, ali o tome nisu želeli javno da progovore. Priznaju: „Ne smemo da govorimo, izgubićemo posao“.

Od Prve beogradske gimnazije, kako odmičete ka Kalemegdanu, situacija je sve problematičnija, a trotoari sve neprohodniji, blatnjaviji i razrovaniji. Kod srednje škole „Drvo art“ nailazimo i na radnike koji nas uveravaju da ni oni sami ne znaju kada će kraj radova i kada će sve konačno ličiti na ulicu u kojoj je moguće živeti. „Rekli su nam da do kraja januara tramvaji treba da budu pušteni u saobraćaj“, sležu ramenima i nastavljaju da rade, objašnjavaju nam da ograđuju buduća mesta za parkiranje.

Radovi predugo traju, i to pravi velike probleme baki Gordani Nedić. Ona ima 82 godine, ali kaže nam da u svom velikom životnom iskustvu, ovakav primer nije videla.

„Nikako da završe s ovim građevinskim čudima. Ja kod dece idem da kuvam i da im pomognem svakog dana, ne mogu da vam opišem na šta meni ovo liči. Svakoga časa moram da dižem ova kolica s namirnicama, više puta sam upadala u rupe. Ne mogu se raditi bulevari s dva ili tri radnika. Ja ovakvo čudo za svog života nisam videla, a imam puno godina. Verujte mi, posle rata je sve bilo odmah sklonjeno, da bi narod mogao da hoda. Bože sačuvaj, ne znam šta da kažem, strašno sam ljuta“, otvorila nam je svoju dušu baka Gordana Nedić.

Mišu Tasića zatekli smo dok je muku mučio sa parkiranjem i izlaskom iz kola.

„Sve je to u skladu s ovom koronom. Kako korona, tako i ovi javni putevi i radovi. Ovo je krenulo da se radi još pre godinu i po ili dve – od Ruzveltove, preko 27 marta i Džorža Vašingtona, pa smo čekali da stignu do nas. Jedino ako bude došao car Murat ili Sulejman, pa će oni da završe do Kalemegdana. Eto, tom brzinom oni rade. Problem je veliki i za ove ljude koji imaju radnje ovde, a ne mogu praktično ništa da rade – njih niko ništa ne pita, porez ide i to je to“, objašnjava nam naš saogovornik.

„Najduži radovi u istoriji Beograda“, tako nam opisuje ono što se dešava u Dušanovoj naša sagovornica Katarina. Ona svakoga dana kroz beskonačne prepreke mora da stigne na posao.

„Neugodno je za starije ljude i za decu. Ja ovde radim, lomili smo malo štikle i noge, ali uspeli smo da ostanemo čitavi. Nadam se da će uskoro završiti. Znam da su u više navrata govorii da treba da se završi, pa nikako da se završi i privede karaju. Valjda će u ovoj godini završiti“, nada se Katarina Jovanović.

Ima i onih koji su veoma kritični prema radovima u Dušanovoj i brzinom njihovog obavljanja, ali, ipak, ne žele da se predstave.

„Sve ovo predugo traje i nadam se da će se što pre završiti. Problema je bezbroj i bilo bi dobro da se ovo završi u najkraćem mogućem periodu. Nije do nas građana, do vlasti je“, kaže nam jedan mladi Dorćolac koji nije želeo da sa nama podeli svoje ime i prezime.

Neki su ipak optimisti i veruju da će na kraju sve ipak izgledati „prelepo“.

„Čini mi se da će biti mnogo lepše nego što je bilo. Ipak, mi smo bukvalno celu godinu u pustinji i pesku, ne znam šta da obučem i obujem, nikada se kući ne vratim čista. Verujem da se ljudi i spotaknu kada je sve ovako razrovano“, kaže nam jedna starija Dorćolka, gospođa Angelina.

Vesko Račić je za Dušanovu ulicu vezan i poslom i prebivalištem. Ljut je na izvođače radova i tvrdi da bi, kada bi im se naplaćivali penali za kašnjenje, svi oni radili za džebe.

„Ovde stanujem, ovde mi je radnja i upravnik sam zgrade. Imamo velike probleme. Odstupilo se od svih rokova, problem je u tome što izvođači imaju podizvođače, pa podizvođači svoje podizvođače – čorbine čorbe čorba. Nema ikog da za ta kašnjenja odgovara, ne možete nikoga uhvatiti ni za rep, ni za glavu. Najlepši dani leta su prolazili, a vi dva-tri čoveke vidite da rade. Jedan je na telefonu, drugi se oslonio na lopatu, a vi nemate ni koga da pitate bilo šta, jer poslovođa nema. Svi mi koji imao lokale trpimo veliku štetu, zato što svi izbegavaju da ovuda prolaze. Plašimo se i snega i kiše, to će biti veliki problem“, zabrinut je Račić.

Hronika jednog beskonačnog kašnjenja

Svi radovi u Ulici cara Dušana na Dorćolu trebalo bi da budu završeni do kraja decembra, samo je jedno u nizu prekršenih obećanja zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića. Kada je u junu 2019. godine počela rekonstrukcija skoro tri kilometara dugačke saobraćajne osovine ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana, saopšteno je da će radovi biti okončani u decembru iste godine.

Nekako poslovnično po nekom nepisanom pravilu kada su u pitanju građevinski radovi u Srbiji, bez obzira na sva obećanja nadležnih, vrlo brzo posle početka radova postalo je jasno da su postavljeni rokovi nedostižni.

Radovi su počeli u Ulicu kraljice Marije, da bi prešli na 27. marta i kasnije Ulicu Džordža Vašingtona. Poslednja faza je trebalo da bude rekonstrukcija Ulice cara Dušana, koja je i najduža.

Već posle nekoliko meseci, u septembru prošle godine, odlučeno je da rekonstrukcija četiri ključne gradske saobraćajnice bude podeljena u dve faze, pa je cela Dušanova ostavljena za 2020. godinu.

Radovi su počeli u junu i od tada kreće pomeranje rokova za njihov završetak.

Krajem juna glavni gradski urbanista Marko Stojčić obećao je završetak radova pre 1. septembra. Međutim, već tada je i on ostavio mogućnost da radovi neće biti skroz završeni, ali je ubeđivao građane da će ulice biti prohodne.

„Naša namera je da radovi po svaku cenu budu završeni pre prvog septembra. Prema informacijama koje smo dobili od izvođača, kolovoz će biti završen ranije i ulica će biti prohodna za saobraćaj, ali samo sa dve trake. Posao na rekonstrukciji trotoara i sve ostalo što će biti rađeno je komplikovanije i obimnije, pa će sigurno trajati duže od rekonstrukcije kolovoza“, rekao je tada Stojčić.

Posle mesec dana sam urbanista pomera rokove i najavljuje završetak radova za prvi oktobar.

„Čekamo polovinu septembra, kada očekujemo da će biti gotovi svi radovi na kolovozu i kada će biti uslova da se pusti i saobraćaj, kao i tramvajska mreža. Do 1. oktobra bi trebalo da apsolutno svi radovi budu završeni“, rekao je Stojčić.

„Apuslutno“ gradskog urbaniste postaje relativno već za mesec dana. Naime, krajem avgusta stiže novo obećanje, sada od zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, koji najavljuje kraj radova za sredinu novembra.

On je novo kašnjenje opravdao kompletnom zamenom kanalizacionih i vodovodnih cevi, koja je usporila radova.