Nisam uzeo nijedan ćoravi dinar sa Radio-televizije Srbije (RTS), nikome nisam namestio nijedan posao u RTS i zato sam miran, rekao je danas generalni direktor RTS Dragan Bujošević na sednici Odbora za kulturu i informisanje u Skupštini Srbje na kojoj nekoliko članova Odbora tražilo njegovu smenu.
Direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević podnoseći izveštaj o radu RTS za 2021. na skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje rekao je da se javni servis 75 odsto finansirao iz taksi koje plaćaju građani, a 25 odsto od prihoda od marketinga.
„Te godine smo počeli da radimo bez novca koji dobijamo iz budžeta Srbije. Rekli smo da nećemo uzimati novac iz budžeta. Sada mislimo da nam je potreban, ali da nećemo moći da ga dobijemo“, rekao je Bujošević.
On je govorio i o obavezi RTS da kupuje programe nezavisnih produkcija.
„Naša obaveza je da imamo 10 odsto programa koji rade nezavisne produkcije i to nismo ispunili u 2021. Ta ponuda jeste mala i često nekvalitetna“, kazao je Bujošević.
On je dodao da je 2019. godine 93 odsto obrazovno-naučnog programa bila produkcija RTS, 93 odsto sopstvene produkcije imala je u informativnom programu, 76 odsto programa za dijasporu i 72 odsto zabavnog programa.
Kako je naveo, ostatak programa činile su nezavisne produkcije i spoljna produkcija, a smatra se da igrani program treba kupovati, jer je to jeftinije i jednostavnije od sopstvene produkcije.
Bujošević je podsetio da su u 2021. godini radili u režimu kovida, sa smanjenim brojem judi. Dodao je da su netačni navodi da je u RTS zaposleno 3.550 ljudi, da je to bilo kada je došao na čelo kuće, a u međuvremenu je taj broj smanjen za oko 1.000 ljudi.
Bujošević je kazao da RTS ima najmlađu publiku i da je najgledaniji u uzrastima od 15 do 29 godina, od 30 do 44 i od 45 do 59 godina. Ukazao je da je 2021. RTS uspela da radi sa mladim ljudima sa FDU televizijske drame i filmove.
Predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Branislav Klanšček rekao je da su izveštaj i pismo Bujoševića koji su objavljeni na sajtu Pištaljka verodostojni.
Prema njegovim rečima, UO je sastavio dokument sa primedbama na poslovanje RTS i tu je izneo sve što ono se pojavilo u javnosti.
Klanšček je kazao da je UO tada uočio da RTS nije ispunio svoje zakonske dužnosti i da se bavio svakim programom ponaosob.
On je istakao da je veoma bitno praviti razliku između nezavisne produkcije, koja donese gotov program, i izvršne, odnosno spoljne produkcije. Istakao je da nije problem u izvršnim podukcijama, već u tome što se od nekog traži da uradi „program za vas, a onda ga rade sa vašim ljudima u vašem studiju“.
Klanšček je rekao da se poteglo i pitanje sukoba interesa, da li zaposleni u RTS mogu da rade u spoljnim produkcijama čiji program plaća RTS.
Bujošević je ukazao da je Klanšček u prvom javnom pojavljivanju ovim povodom rekao da RTS u zabavnom programu snima tri emisije, što nije tačno.
Naveo je da obrazovno-naučni program proizvodi 44 emisije, informativni 42, redakcija za dijasporu pet, kulturno-umetnički program 39, a zabavni 63 emisije.
Odgovarajući na navode o rijalitijima na RTS, rekao je da su to bili „Sa Tamarom u akciji“, „Prva bašta Srbije“, „Moja dedovina“, „Kuhinja moga kraja“, „Na večeri kod“ i emisija „Snađi se“, koja je skinuta s programa jer nije bila kvalitetna.
Bujošević je na sednici odbora rekao i da smatra da je Etički kodeks protivan Zakonu o informisanju, koji kaže da novinar ima pravo da iznosi stavove, pa i političke, i da zbog toga ne može da bude kažnjen.
Klanšček je kazao da je on govorio samo o Prvom programu RTS i pitao zašto se emisija „Moja dedovina“ radi sa zaposlenim RTS kao spoljna produkcija.
Odgovarajući na to pitanje, Bujošević je rekao da bi sva ta produkcija bila skuplja i naveo da bi emisije Jovana Memedovića u RTS produkciji koštala 4.500 evra iz Srbije, a iz Sibira i drugih delova sveta više od 10.000 evra.
Kako je rekao, jedina emisija koju bi RTS radio jeftinije je kviz „Potera“, ali je tu problem licenci, pa su aranžmani za „Poteru“ i „Sasvim prirodno“ sklopljeni još 2006. godine.
Klanšček je istakao da kviz Slagalica po epizodi košta 500 evra, a „Stigni me ako znaš“, „Potera“ i „Ja volim Srbiju“ oko 20.000 evra po epizodi, dok „Šarenica“ po epizodi košta 1.700 evra. Dodao je i da je pitanje šta Memedović ili Kosjerina rade za platu.
„Nemam ništa lično ni protiv Memedovića, ni protiv Kristine Radenković, ni protiv Kosjerine, ali imam protiv principa“, rekao je Klanšček.
Bujošević je odgovorio da predsednik UO može da dobije sve podatke, ali da se oni ne mogu javno objavljivati, jer su tajni i da je to tako na zahtev produkcije.
Branislav Klanšček istakao je na Odboru za Kulturu i informisanje da jedna mala grupa ljudi ima stalne varijabile na RTS-u.
„Milion evra odlazi na varijabile, koje određuje generalni direktor. Kada pogledate, vidite da su to jedni isti ljudi koji na mesečnom nivou dobijaju naknade. Dragana Kosjerina dobija 132.000 dodatnu nagradu, a Olivera Kovačević 100.000 varijabilu“, rekao je Klanšček.
Istakao je kako je prosečna starost zaposlenih na RTS-u 52 godine.
„RTS mora da se podmladi. Imamo ima puno kvalitetnih ljudi, ali neće imati ko da ih nasledi. Samo je 22 ljudi zaposlenih na RTS-u do 30 godina“, kazao je Klanšek.
Bujošević je odgovorio da kad je došao na mesto direktora RTS-a plate su bile manje od proseka.
„Prosečna plata je bila 400 evra, bila je ispod proseka Beograda i Srbije. Oko 21 milion evra kredita je uzeto samo za plate. I naše plate su sada iznad proseka Beograda. Samo oni s najnižim primanjima
dobili su povećanje od 21 odsto“, rekao je Bujošević.
Članica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanja iz kluba Ujedinjeni Danijela Grujić zatražila je smenu generalnog direktora Radio-televizije Srbije Dragana Bujoševića i glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada LJ. Stefanovića, jer je javni servis postao protekcionistička, servilna i jednostrana televizija.
„Javni servis je postala udvorička televizija i zato zahtevam od Odbora da traži od Upravnog odbora RTS da smeni Bujoševića i stefanovića“, rekla je ona.
Član odbora iz grupe Možemo zajedno Aleksandar Jovanović podsetio je na veliki ekološki protest 2021. godine, koji je završen ispred RTS, iz kojeg je tada izašao kordon policije.
On je zamerio Bujoševiću na nedovoljnom izveštavanju javnog servisa o ekološkim protesima i kompaniji Rio Tinto.
„Ne znam kakve pritiske trpite, ali od 90-tih godina kada je RTS bio paljen i nazivan TV Bastilja, a vi bili naš uzor, demokratski novinar koji je otvaraio važne teme, a u šta ste se sada prevorili, vi niste taj koji se bori za istinu“, rekao je Jovanović.
Poslanica Demokratske stranke i novinarka na javnom servisu Tatjana Manojlović rekla je da na sednici želi da iskoristi priliku da bude glas građana, kao poslanik, ali i glas najvećeg broja zaposlenih u RTS, koji svoj posao rade veoma stručno, od urednika, novinara, snimatelja, kafe kuvarica, šofera.
„Najveći broj zaposlenih ima primanja između minimalca i prosečne zarade, a samo mali broj ljudi, od poverenja menadžmenta ima privilegije i bogati se na račun svih građana. U RTS se vesti filtriraju“, rekla je Manojlović, navodeći primere uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, Marije Lukić iz Bruse ili novinara Milana Jovanovića.
„Afera izazvala animozitet među zaposlenima na RTS. Teško mi je da slušam da se stalno govori o Jovanu Memedoviću, koji je simbol RTS. Zašto je dozvoljeno da on na taj način bude nagrađen? Zašto se urušava produkcija RTS, emisije se gase jer urednica i redakcija nisu bitne menadžmentu kuće, a onda se napravi ‘tok šou’ o zdravlju“, navela je Manojlović.
***
BONUS VIDEO – Ne stišava se bura: Policija proverava, čelnici RTS tvrde da su – čisti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare