Rade se borio na Košarama: Pogledajte u kakvoj bedi mu žive deca

Kuća koja prokišnjava, bez prozora, vrata, poda, kupatila….Tako živi porodica Ranković u Kukićima nadomak Čačka godinama. Dvoje dece, 6. razred osnovne i drugi razred srednje škole, žive u jednoj sobi nedostojnoj za život deteta. Nema ni prozora, spavaju na neuslovnim krevetima, bez ormana i normalnog stola za učenje.

"Ovde obitavaju moji unuci. Idu u školu i dobri su đaci. Neće pred kamere jer se stide i plaše se da ih deca ne vide. Niko ne zna kako živimo. Oni su se snalazili uvek. Nažalost, nema ni prozora na sobi, plafon je otišao. Bio bih zahvalan svima ko bi njima pre svega pomogao, meni ne treba ništa. Tu sam, brinem se za ženu koja ne nepokretna", kaže za Novu Ljubodrag Ranković, otac ratnog veterana Rada.

Glava porodice Rade 1999. godine, bio je tenkista na Kosovu, došavši na kraju i do Košara. Razboleo se nekoliko godina nakon povratka, a preminuo je pre tri godine. Zbog brige razbolela se majka koja je pala u postelju i danas je nepokretna, a svi žive od jedne penzije koja je nešto veća od 20.000 dinara koju je Ljubodrag zaradio kao medicinski tehničar u Opštoj bolnici Čačak.Kako kaže Ljubodrag, Rade je bio u vojsci u Nišu, gde ga je sačekalo bombardovanje, te mu je vojni rok produžen zbog ratnog stanja."Nakon toga je otišao na Kosovo. Bio je na celom tom području, Podujevo, Đeneral Janković, Košare…Preminuo je pre tri godine od raka pluća i grla. Sumnjamo da je od tih posledica na ratištu" ispričao je njegov otac.Ponosni Rankovići nisu nikada ništa tražili od drugih niti su se žalili, a nadležne službe dolazile su samo do kapije. Javnost je na teške uslove u kojima žive deca još jednom alarmirao humanitarac Vlade Dragić koji je postavio pitanje zašto nadležne ustanove ne brinu o ratnicima i njihovim porodicama.

"Znate da su se prošle godine obesila dvojica vojnika iz našeg grada koja su bila na Kosovu. Ostale su dve majke i deca. Majke se bore, u gradu su i imaju nekog svog sposobnog. Ovde ova deca nemaju nikoga, pogovoto u ovom selu. Putuju u školu, nemaju kuhinju. Idu gladni u školu. Kuhinja je 2.000 dinara. Dete koje ide u Mašinsku školu nema za sendvič. Njemu treba za kartu i hranu 10.000 mesečno. Od čega? Nema primanja. Majka nije sposobna da zaradi" kaže za naš portal Vlade Dragić iz Udruženja "Za osmeh više".

Od Rankovića su svi okretali glavu, a oni sami nisu znali, ni umeli, da se izbore za prihode na koja su imali pravo dok je Rade bio živ. Čak im se i staja urušava."Morao sam da vas pozovem u pomoć. Mislio sam da ovako nešto više nemamo u našem Čačku, ali sam se prevario, da deca žive u ovakvim uslovima. Nećemo ih ostaviti ni ovoga puta, tu smo svi i svi naši građani širom Srbije i sveta da pomognemo deci čiji je otac bio ratni veteran sa Kosova, Košara, i koji je preminuo pre tri godine. Uslovi u kojima žive su jako teški. Kuća je skroz popucala, otpada plafon, zidovi nisu okrečeni nikada, crne se. Pozivam sve sugrađane, ljude iz celog sveta, privrednike, udruženja ratnih veterana da se deci pomogne, jer njihov otac nikada nije imao nikakva primanja, a ovu državu je branio kad je bilo najteže. Ostavio je dva Obilića kojima je potrebna pomoć" , stava je Dragić.

Udruženje Vlada Dragića – "Za osmeh više" pokrenulo je akciju da se bar sada pomogne Rankovićima i ispravi nepravda prema ovoj porodici zbog nemara državnih službi:155-0000000078924-15 Halkbank A.D.- BeogradBONUS VIDEO Humanitarna akcija za pomoć petočlanoj porodici Katanić koja je u požaru ostala bez doma

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=humanitarnaakcijazapomopetolanojporodicikatanikojajeupoaruostalabezdomamm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5107418"]