Nekadašnji gigant farmaceutske industrije, na čiji pomen je svetska struka “skidala kapu” - Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, uskoro se na velika vrata vraća kao ozbiljan konkurent na tržištu vakcina. O planovima za modernizaciju pogona za proizvodnju, od kojih su neki stari i više od pola veka, domaćoj četvorovalentnoj vakcini protiv gripa, međunarodnoj saradnji sa farmaceutskim kućama, uvozu vakcina iz zemalja van Evropske unije, ali i stručnim kadrovima koji su se vratili u ovu renomiranu instituciju, za "Novu" priča v.d. direktora Luka Dragačević (37), molekularni biolog, koji je od januara meseca ove godine, na čelu Instituta “Torlak”.
Na samom početku razgovora naglašava da je “dete Instituta”, jer je na Torlaku zaposlen još 2012, kada je kao mlad naučnik radio na proizvodnji vakcine protiv tetanusa, a od 2013. na proizvodnji vakcine protiv gripa.
U kakvom je stanju bio Institut “Torlak” u januaru ove godine, kada ste imenovani za v.d. direktora?
Na Torlaku sam proveo ceo svoj dosadašnji radni vek i znam zašto je situacija teška. Sa jedne strane imamo pogone za proizvodnju vakcina od kojih su neki stari više od pola veka, a sa druge dajemo sve od sebe da uradimo što više možemo, što nije lako. Sistem Instituta je komplikovan, ali radimo u instituciji koja ima dugu istoriju, skoro čitav vek proizvodimo vakcine, serume, a radimo i dijganostiku i nauku, ali smo jedan duži period bili zatvoreni za saradnje, a tržište se menjalo, pa iz tog razloga nije bilo interesovanja za kapitalna ulaganja, dok je svet išao napred i drastično se promenio. Institut je dugo bio zatvoren za javnost, a to mi, koji ovde radimo, najbolje znamo.
Koliko Torlaku nedostaje stručnih kadrova? Koliko se ljudi vratilo, od kako je promenjena uprava?
Kada sam postavljen na mesto v.d. direktora, u sektoru za naučno-istraživački rad ostalo je samo pet ljudi sa oskudnom opremom. Međutim, od tada do danas zaposlili smo još osmoro, a do kraja godine očekujemo da nam se pridruži još petoro. Nekoliko ljudi, koji su tokom prethodne uprave otišli, sada su se vratili, a doveli smo i nove, koji su doktorirali i radili u Nemačkoj, Americi, Rusiji, realno došli su u daleko skrominije okruženje po pitanju opreme, ali sa vizijom u preporod Torlaka. Ima onih koji ne žele da se vrate, jer su skeptični i potrebno je da vide rezultate, pa će se, onda, nadam se, vratiti. Potrebni su nam kadrovi srednje generacije, jer nas je najviše takvih napustilo. Trudimo se da nadomestimo taj nedostatak tako što ponovo šaljemo ljude na obuke, kurseve i kongrese. Trenutno su nam dve osobe u Južnoj Koreji, na najboljoj obuci za proizvodnju vakcina na svetu, a za sve aktivnosti dobijamo finansijsku podršku od Ministarsva zdravlja.
Zašto je važno da Torlak ostane u “državnim rukama”?
Ostaće u državnom vlasništvu, ako je državi bitan, a moje lično mišljenje je da je od ključne strateške važnosti. Naš problem je što stranci često vide kakav smo potencijal bolje nego naši ljudi. Deo oprema na Torlaku je jako star i potrebno je da se uvedu nove tehnologije, dok je drugi deo opreme u sektorima kao što su pogon za proizvodnju vakcine protiv gripa i pogon za kombinovanje i punjenje vakcina nov, sa najmodernijom opremom. Projekat BIO4 Ministarstva nauke, koji će okupiti naučno-istraživačke grupe doprineće bitno razvoju biofarmaceutike u Srbiji, a ja se nadam da će nosilac svih tih ideja i finalnih proizvoda biti Institut Torlak. Uz finansijsku podršku države planiramo da renoviramo neke objekte i izgradimo nove u skladu sa svetskim standardima, kao na primer odsek za proizvodnju vakcine protiv tetanusa jer je stara zgrada podignuta još 1948. godine.
Kada očekujete da ponovo krene proizvodnja domaće BSŽ (BCG) vakcine?
Kao što znate vakcina za BSŽ (BCG) se proizvodila na Torlaku sve do prošle godine, a onda su se desila minimalna odstupanja u kvalitetu i stali smo. Trenutno smo u postupku servisiranja ključne opreme za proizvodnju za šta smo dobili sredstva iz Ministarstva zdravlja, ali to traje minimum šest meseci. Ovo je izuzetno skupa i komplikovana oprema, naime nov komad opreme košta čak 1,6 miliona evra, tako da smo mi pristupili servisiranju postojeće koja nažalost nije bila servisirana dugi niz godina. O tome koliko je komplikovano i zahtevno servisiranje opreme govori u prilog činjenica da je za jedan deo potrebna saglasnost Ministarstva odbrane strane zemlje za izvoz tog dela s obzirom da je sačinjen od specifičnih materijala. Trebalo bi da bude završeno krajem godine, pa će 2024. pogon biti spreman za proizvodnju.
Pročitajte još:
Hoće li Srbija uvoziti vakcine iz zemalja van Evropske unije i zašto?
Smatram da je potrebno da se povežemo sa zemljama koje su van EU, sa proizvođačima iz Kine, Indije, Južne Koreje, Brazila, Argentine i Indonezije, koja recimo snabdeva 80 odsto svetskog tržišta vakcinom protiv dečje paralize. Zašto ne bismo videli kako drugi sistemi funkcionišu, koji su očuvali svoje nacionalne lokalne proizvođače i koje su to njihove strategije. Brazil recimo ima dva državna instituta koji sarađuju sa najvećim farmaceutskim kućama poput Fajzera i to im je omogućilo da u rekordnom roku ovladaju najmodernijim tehnologijama poput iRNK. Indija je ozbiljna ulaganja u biofarmaceutiku započela 80-ih godina počela, pa su sada glavni svetski proizvođači za UNICEF, GAVI, PAHO. Kod nas su dozvoljeni samo lekovi sa evropskim sertifikatom Dobre Proizvođačke Prakse, a mislim da moramo to da promenimo i da dozvolimo upliv lekova iz drugih delova sveta, ali koji poseduju sertifikat o prekvalifikaciji SZO.
Koje su prve vakcine iz zemalja van EU, koje će Torlak distribuirati u Srbiji?
U pitanju su vakcine protiv Hepatitisa B, proizvođača iz Južne Koreje, kompanije LG, za koju su građani čuli kao proizvođača elektronskih uređaja, a kompanija je prvo počela sa razvojem lekova. Ovo je prvi ekskluzivni ugovor koji je Institut potpisao i nadam se da smo tek započeli sa tim trendom. Ovakvi potezi će nam pomoći da sprečimo potencijalne nestašice, kako na domaćem tako i na regionalnom tržištu.
Koliko je ulaganja potrebno da se “Torlak” vrati na vodeće mesto u farmaceutskoj industriji?
U pitanju su investicije od više desetina miliona evra, prosto ovo je skupa privreda, za početak i startna ulaganja su velika kako kvalitet ne bi izostao, ali mi posedujemo ono najbitnije, a to je iskustvo i ljude. Ono što je jako bitno, jeste da smo već našli potencijalna tržišta koja su zaintresovana za saradnju. To je jedan od razloga zašto sam nedavno proveo čak 60 sati u avionu, putujući prvo za Južnu Koreju, a onda za Južnu Afriku u roku kraćem od sedam dana. U trenutnom razvoju Torlaka najznačajnija je pomoć ministarke zdravlja, posebno u projektu izgradnje nove zgrade za dijagnostiku koja će posedovati BSL3 laboratoriju. Torlak danas proizvodi vakcinu protiv tetanusa, vakcinu protiv difterije i tetanusa kako za decu tako i za odrasle, kao i vakcinu protiv pertusisa, BCG i vakcinu protiv gripa.
Zašto “Torlak” proizvodi trovalentnu vakcinu protiv gripa, dok Srbija uvozi četvorovalentnu, koju većina građana prima?
U sklopu projekta SZO, Institut Torlak je uspeo da uspešno proizvede trovalentnu vakcinu protiv gripa po najvišim svetskim standardima, u jednom izuzetno modernom pogonu. Lično sam se susreo sa ne malo komentara što od javnosti što sa strane struke, zašto Institut ne proizvodi četvorovalentnu vakcinu. Uprkos tome što smo podelili zvanične podatke SZO da četvrti soj B Yamagata nije u cirkulaciji od marta 2020. godine, javnost je iskazala intresovanje za četvorovalentnu vakcinu. Tim Instituta je uspeo ove godine da uspešno završi razvoj četvorovalentne vakcine protiv gripa. Od februara do maja ove godine, uradili smo kompletan razvoj proizvodnog procesa kao i predklinička ispitivanja i dobili dobre rezultate, ali sada nam je potreban novac da izvedemo fazu tri kliničkih ispitivanja, kako bismo mogli da koristimo našu vakcinu. Međutim, SZO je saopštila da je zvanična preporuka sad prebacivanje na trovalentnu vakcinu upravo iz prethodno navedenog razloga, ali moje je mišljenje da treba da završimo razvoj i četvorovalentne i da imamo obe, pa da možemo da se prilagodimo uslovima koji predstoje.
Kad da očekujemo Torlak u “novom ruhu”?
Naši ljudi očekuju svaku promenu preko noći, ali čak i da imamo sva potrebna sredstva da završimo projekte koje smo zamislili, rad na modernizaciji i napretku ove industrije traje decenijama. U Indiji, Brazilu, Argentini je trajalo 20 godina i sad su u vrhu proizvodnje vakcina. Sa druge strane vidimo da i zemlje Evropske unije usled stalnih svetskih kriza vraćaju proizvodnje biofarmaceutika u svoje zemlje i formiraju ozbiljna ulaganja u ovu industriju. Nama su potrebna ozbiljna finansijska sredstva i ulaganja u nove pogone, ali pored toga i nacionalna strategija održivosti proizvođača. Apelujem i da kad god nekoga zanima bilo šta u vezi proizvodnje i kontrole vakcina, ne pita samo lekare u bolnicama, već i nas, struku sa Torlaka. Mi znamo, kako se proizvodi, i šta je to u svakoj vakcini.
***
BONUS VIDEO: Vakcina Sputnjik se nije ni proizvodila na Torlaku?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar