8
Zagađenje koje se registruje u Boru je iznad propisanih normi i građani imaju puno pravo da reaguju. Alarmantna je situacija sa kancerogenim metaluidom arsenom koji je u određenim trenucima premašio granicu i po 300 puta rekao je profesor Elektrotehničkog fakulteta Slobodan Vukosavić za RTS.
Prvo su građani podneli krivičnu prijavu zbog prekomernog zagađenja protiv kompanije „Ziđin Bor koper“, ali i protiv gradonačelnika Bora. Pre nekoliko dana je sam gradonačelnik podneo krivičnu prijavu protiv iste kompanije iz istih razloga.
Vukosavić je naglasio je da je zagađenje koje se registruje u Boru definitvno iznad propisanih normi.
Povezane vesti:
Istakao je da Bor nikad nije bio čist grad, kao i da je uz Pančevo jedan od centara zagađenja u Srbiji.
Međutim, naveo je da je zagađenje sada kulminiralo, verovatno zato, kako je ocenio, što se u rudarsko-topioničarskom bazenu intenzivirala eksploatacija i proizvodi se više, pa se i više zagađuje.
„Problem je i u tome što određene ekskurzije, jednočasovne, sumpora višestruko, čak deset puta premašuju granice. Pogotovo je alarmantna situacija s kancerogenim metaluidom arsenom, koji je neretko pre dve godine bivao po 24 puta veći od granice“, rekao je Vukosavić.
„Tokom ovog leta, što se može videti na sajtu Instituta za rudarstvo, merenja pokazuju da je arsen u određenim trenucima premašio granicu i po 300 puta, što je zaista alarmantno“, upozorio je on.
Napomenuo je da postoji oprema koja može da umanji i eliminiše zagađenje i treba je ugraditi.
Dodao je i da je ekološka oprema dosta složena i moguće je da postoje određene teškoće s obzirom da je fabrika počela sa radom 2018. godine i da bi trebalo da se vidi o čemu se tu radi.
„Građani Bora u ovom slučaju imaju puno pravo da reaguju i da očekuju da će reakcija doći brzo“, smatra profesor.
Ko sve zagađuje Beograd i Srbiju
Ako gledate celu Srbiju, objašnjava Vukosavić, kao glavne zagađivače trebalo bi uvrstiti okside sumpora, ugljenike, azota, teške metale i naravno suspendovane čestice.
Ističe da bi trebalo verovati Agenciji za zaštitu životne sredine koja u svom godišnjem izveštaju kaže da su glavni problem zagađenja u celoj Srbiji suspendovane čestice.
„To su PM-10 čestice prečnika 10 mikrometara i PM-2,5. Prema tom izveštaju više od 57 posto PM-10 zagađenja dolazi iz malih toplana, koje imaju snagu manju od 50 megavata i od malih ložišta, znači i onih kućnih šporeta, a više od 77 posto zagađenja PM-2,5 česticama dolazi iz istih izvora, svih tih ložišta“, pojasnio je profesor.
Dodaje da bi u Beogradu trebalo uzeti u obzir i zagađenja koja dolaze iz saobraćaja. Napominje da je prosečna starost automobila prema istraživanju Saobraćajnog fakulteta 17 godina. Ističe i da se saobraćaj da regulisati i da tu ima mnogo primera.
U Londonu ćete morati da platite ako želite da provezete automobil kroz centar grada i ako imate vozilo koje ima veće emisije i to se utvrdi na registracije platićete veći porez.
„Međutim, budući da u Srbiji postoji veliki broj vozača upravo tih automobila starijih od 17 godina, onaj ko to učini izgubiće njihovu naklonost i tu vidim glavnu kočnicu. Nema takve stvari kao što je besplatan ručak – ili ćete imati čist vazduh ili ćete malo više platiti“, smatra Vukosavić.
„Termoelektrane nisu glavni zagađivači Beograda“
Profesor kaže i da naše termoelektrane emituju suspendovane čestice u iznosu koji je na nivou Srbije manji od 5 posto, negde između 3 i 4 posto.
„Dakle, ako govorimo o zagađenju u Beogradu to definitivno nisu termoelektrane. Termoelektrane u Srbiji zaista emituju veći deo sumpora koji se iz cele Srbije emituje u atmosferu.
„Imajte u vidu da termoelektrana ‘Ugljevik’ udaljena vazdušnom linijom od Beograda oko stotinak kilometara ima ugalj koji ima 12 puta više sumpora“, istakoa je profesor.
#related-news_0
Objašnjava i da će tako situacija sa sumporom u Beogradu biti određena tim prekograničnim zagađenjem iz susednih zemalja.
Dodaje da ugalj koji kopamo u Kolubarskim rudnicima ima ispod 0,5 posto sumpora što je, kako tvrdi, zaista malo.
Kostolački ugalj on ima preko 1,5 posto sumpora, i on, objašnjava profesor, zaista emituje određeno zagađenje, ali mnogo manje od „Ugljevika“.
„Sumpor je stvar prekograničnog zagađenja on se širi jako jako daleko. Zbog našeg sumpordioksida koji emitujemo, zabrinute su zemlje kao što je Nemačka, oni ne bi želeli da u svojoj zemlji imaju kisele kiše“, ukazao je Vukosavić.
Smatra da je rešenje primeniti ekološku opremu, postoje sistemi za desumporizaciju koje možemo da primenimo, kao i da bi trebalo odabrati prave i pustiti ih u rad.
Međutim, navodi da tu postoje određene teškoće.
„U vreme kada je srpska nauka i struka imala mnogo više prilika, u Srbiji je razvijana ekološka oprema na svetskom nivou, imali smo veoma dobra naša rešenja desumporizacije koja su izradili elektrotehnički instituti ‘Nikola Tesla’ i ‘Mihailo Pupin’. Nažalost, oni nemaju danas prilike da rade na tom polju i nabavljamo ekološku opremu iz inostranstva i često se javljaju pojedine teškoće prilikom ugradnje i puštanja u rad“, zaključio je profesor Slobodan Vukosavić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
