Profesor Milan Petrović: Nasilje u školi u Trsteniku je nasilje najvišeg stepena

Petrović kaže da se ono što se dogodilo profesorki u Trsteniku, dogodilo nekom učeniku, to bi bilo izmereno kao nasilje najvišeg stepena, tako da isto taj kriterijum mora da važi i za prosvetne radnike.„Ministar prosvete je izašao sa saopštenjem u kome mi se čini da relativizuje stvari ili to radi nesvesno tako što uopštava. Potrebno je pozabaviti se time gde je sistem sve zatajio da do takvog nasilja uopšte može da dođe u našim školama, a ne braniti sistem po svaku cenu kao što on čini i reći da sistem radi na tome da je zaštiti“, istakao je Petrović.On je istakao da ga niko nikada neće ubediti da mi imamo sistem obrazovanja doveden do savršenstva, a da u isto vreme imamo sve pedagoške katedre potpuno prazne.„Ni jedno dete ne želi da postane nastavnik ili učitelj, zato što znaju šta ih čeka ukoliko i nađu posao. Nastavnici koji nisu zaposleni za stalno su u još goroj situaciji jer ne znaju koliku će normu dobiti, da li će uopšte dobiti posao i kolika će im biti plata. Oni ne mogu da računaju na minus u banci, a kamoli na kredit za kupovinu automobila ili stana. Kako da oni formiraju porodicu, školuju decu“, zapitao je poznati niški provesor.Petrović se posredstvom organizacije „Nauči me“ sa ostalim svojim kolegama iz te organizacije bori za izmenu Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja za koji kaže da je štetan i da loše utiče na obrazovni sistem, na kvalitet učenja i rada u školama„Trenutni zakon ne nudi preciznu listu kriterijuma za zapošljavanje nastavnika, već je to regulisano time da se školama daje izbor da same sastave svoju listu. Praksa je pokazala da škole češće biraju da ne iskoriste ovo pravo. U istraživanju koje smo sproveli, od 1.576 osnovnih i srednjih škola u Srbiji, samo osam škola je uopšte pokušalo da donese nekakve kriterijume, smernice ili sistem bodovanja kako bi izbor kandidata bio pravičan i transparentan“, istakao je Petrović.Prema njegovim rečima, postojeći zakon direktore stavlja u poziciju velike moći i često nedovoljne odgovornosti.„Prikupljene studije slučaja govore o različitim oblicima pritisaka, nedoslednosti u praksi, a sve to je posledica toga što je zakon izbor prepustio pojedincima, pa prečesto imamo različite primere zloupotreba. U praksi duži radni staž, uspesi u višedecenijskom radu, dokazani rezultati u radu sa učenicima, nisu garancija da će najbolji nastavnik dobiti posao kada se konkurs otvori“, objašnjava Petrović.Naš sagovornik podseća da Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja definiše samo osnovne uslove koji regulišu ko ima pravo da se prijavi na konkurs, a to su da kandidat ima odgovarajuće obrazovanje, da je psihički, fizički i zdravstveno sposoban za rad sa decom, da nije krivično osuđivan, da ima državljanstvo RS i da zna srpski jezik.„Osim ovih osnovnih uslova, drugi kriterijumi nisu propisani, već odluku o izboru donosi direktor na predlog tročlane komisije koja intervjuiše kandidate. Kako direktor sam bira većinu članova komisije, postoji prostor za netransparentan proces“, naglasio je Petrović.Da bi prikazali kako praksa zapošljavanja na određeno vreme utiče na obrazovni sistem, organizacija „Nauči me“ snimila je dokumentarni film „Nedovoljan (1)“ . Film kroz autentične priče nastavnika Milana Petrovića i nastavnice Dragane Nikolić prikazuje sa kojim problemima se susreću nastavnici koji su zaposleni na određeno vreme.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nedovoljan1potenodoposlaukoli-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4623679"]Petrović je kazao da je on od posla na određeno vreme odustao aprila prošle godine, ali da se nije pomirio sa tim što na konkursu nije dobio posao za stalno i tužio je gimnaziju u kojoj je radio.„Nedavno mi je stigla presuda Osnovnog suda u Nišu i doneta je u moju korist. U presudi je, između ostalog navedeno, da je bez kriterijuma svaki izbor pristran. Međutim, škola je uložila žalbu i sada postupak prelazi u nadležnost drugostepenog suda“, istakao je naš sagovornik.Petrović je, inače, otkaz u gimnazciji „Svetozar Marković“ dao pošto je uputio otvoreno pismo ministru prosvete Branku Ružiću, upitavši ga u otvorenom pismu: „Ima li i gde mesto za ovakve kao što sam ja u srpskoj prosveti?“BONUS VIDEO: Učestali primeri vršnjačkog nasilja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=uestaliprimerivrnjakognasilja-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4569414"]