U kamenu kraj humke streljanim đacima i profesorima u Šumaricama, uklesane su reči "Pucajte, ja i sada držim čas", kao podsećanje na herojski čin profesora koji je odbio ponudu okupartora da napusti stratište i sebi spasi život. Ova besmrtna izjava, pripisuju se uglednom profesoru i direktoru Muške gimnazije Miloju Pavloviću, koji je 21. oktobra streljan zajedno sa svojim đacima. Ove reči, odvele su profesora Miloja Pavlovića u istoriju i postale simbol nedužnog stradanja oko 300 kragujevačkih đaka.
„Sto ljudi za jednog ubijenog i 50 za ranjenog nemačkog vojnika“ bila je „presuda“ generala Franca Bemea, koji je tražio odmazdu zbog 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika u borbi koja se dogodila 16.oktobra 1941. na putu Kragujevac-Gornji Milanovac.
Posle toga, u Kragujevcu počinje „Krvava bajka“. Nemci su blokirali grad i redom hapsili nedužne ljude, zanatljie, seljake, profesore, đake, decu … Za tri dana, beleže istoričari, streljano je 2.794 muškaraca, žena i dece.
Među uhapšenima bio je i profesor srpskog jezika i književnosti Miloje Pavlović, u to vreme direktor Ženske učiteljske škole u Kragujevcu. Na stratištu u Šumaricama, profesor se našao rame uz rame sa svojim nekadašnjim đacima iz Muške gimnazije, sa kojima je zajedno otišao u smrt.
Rečenica za koju se veruje da je izgovorio pre streljanja „Pucajte, ja i sada držim čas“, dala je profesoru Miloju besmrtnost, a njegovom herojskom činu, učenici Prve kragujevačke gimnazije i danas odaju počast polaganjem cveća kraj kamena sa uklesanim poslednjim rečima nekadašnjeg profesora njihove škole.
Prema svedočenjima pojedinih preživelih, profesoru Miloju Pavloviću, kao uglednom građaninu, nemački okupatori ponudili su da napusti streljački stroj, ali je on odbio ponuđeni život i ostao u koloni sa đacima.
Zvaničnih tragova i dokumenata o poslednjim izgovorenim rečima streljanog profesora nema, ali se uz njegovo ime već 79 godina vezuju reči, kojima je umesto ‘’sramnog’’ života, izabrao časnu besmrtnost. Kada je streljan, imao je 54 godine.
Istoričari: „Bio je demokrata, odlikovani ratnik i poliglota“
Nekadašnji direktor Spomen muzeja „21.oktobar“ i jedan od autora stalne muzejske postavke,muzejski savetnik-istoričar, Nenad Đorđević i arhivski savetnik Predrag Ilić za Nova.rs pojašnjavaju da je profesor Miloje Pavlović bio značajna ličnost u srpskoj istoriji s početka 20 veka.
Oni ističu da je Pavlović bio zapaženi intelektualac i istaknuti borac za demokratiju, koji je svoje patriotske stavove pokazao u ratovima, u kojima je učestvovao kao oficir.
„Profesora Miloja nije zaobišao nijedan rat u kom je Srbija učestvovala od početka 20.veka. Bio je učesnik u oba Balkanska rata, Prvom svetskom ratu, a na kraju je život izgubio u Drugom svetskom ratu ujednom od najvećih zločina koji je nemačka vojska izvršila na ovim prostorima.
U ratovima se borio kao deo Konjičke divizije, a već na početku Prvog svetskog rata dobio je čin potporučnika. Delio je sve patnje srpske vojske prilikom povlačenja preko Albanije, a kasnije učestvovao i na Solunskom frontu za oslobođenje Srbije“, priča istoričar Đorđević.
Za svoja ratna dostignuća, profesor Pavlović je kao oficir unapređivan zbog herojskog držanja i rukovođenja vojskom, a vojnu karijeru je završio u mirnodopskim uslovima između dva svetska rata sa činom rezervnog potpukovnika.
Odlikovan je Spomenicom za rat 1912. i rat sa Bugarskom 1913. zatim Srebrnom medaljom za revnosnu službu, Spomenicom za evropski rat 1914-1918. nosilac je Albanske spomenice, Zlatne medalje za hrabrost, Zlatne medalje za revnosnu službu i tri Ordena belog orla sa mačevima. Osim vojnih zasluga, Miloje Pavlović je dao i veliki dobrinos u obrazovanju srske omladine, a bio je i uticajan i kao urednik i novinar u nekoliko tadašnjih časopisa.
„Miloje Pavlović bio je izuzetno obrazovan za to vreme, govorio je čak tri strana jezika,nemački, ruski i francuski. Iako je imao diplomu Filozofskog fakulteta za profesora srpskog jezika i književnosti, posle Prvog svetskog završio je Pravni fakultet u Beogradu.
U Kragujevcu je kao profesor i direktor u Muškoj gimnaziji predavao nekoliko predmeta, između ostalog i francuski jezik. Kratko je službovao i u Valjevu, a po povratku u Kragujevac bio je direktor Ženske učiteljske škole, odakle je i odveden na streljanje“ navodi Đorđević.
Miloje Pavlović je kao istaknuti član društvene zajednice, aktivno učestvovao u stvaranju kragujevačkog Pozorišta, rukovodio je Šumadijskom sokolskom župom, a bio je i jedan od inicijatora za podizanje Spomenika palim Šumadincima u ratovima od 1804. do 1918. koji se danas nalazi u Malom parku u Kragujevcu.
„Nije bilo značajnijih dešavanja u Šumadiju u to vreme u kojima nije učestvovao Miloje Pavlović. On je svoja savremena shvatanja i stavove, u kojima se osećao uticaj Jovana Skrelića, kod koga je studirao srpski jezik, delio sa građanima kao urednik časopisa „Polet“, a pisao je i za listove „Misao“, „Vojni vesnik“, „Učitelj“, „Glasnik profesorskog društva“, „Jugoslovenski dnevnik“ i druge.
Istakao se i antifašističkim stavovima na protestnim skupovima koji su organizovani 25. i 27. marta 1941. godine, protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Da živi u današnje vreme, verovatno bi bio uticajan član intelektualne elite i veliki borac za demokratiju, ljudska prava i poštovanje pravde i pravičnosti’’ pojašnjava Đorđević.
Profesor Miloje Pavlović, posthumno je proglašen za narodnog heroja 1953. godine. Kragujevčani mu svakog 21.oktobra odaju poštu polaganjem venaca u Šumaricama, a Grad se ovom velikom rodoljubu i patrioti odužio tako što jedna ulica u centru Kragujevca nosi njegovo ime, dok je ispred nekadašnje Ženske učiteljske škole, a današnjeg PMF-a, postavljena bista sa njegovim likom.
Da Miloje Pavlović nije samo lokalni heroj, potrđuje i podatak da jedna osnovna škola u Beogradu nosi njegovo ime.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare