Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević Foto: Kraljevski dvor

Kao reakcija na obmanjujuće i lažne tvrdnje u tekstu objavljenom u određenim medijima u Srbiji, u vezi sa statusom restitucije imovine gde je navedeno:“ Jedno od velikih pitanja srpske restitucije je i pitanje vraćanja imovine kraljevskoj porodici Karađorđević. To kompleksno pitanje, kako tačno odrediti šta je kod kralja kraljevsko a šta je direktno ili indirektno građeno novcem države, odnosno građana (podanika), u Srbiji je presuđeno pomalo „preko kolena“, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar izdao je saopštenje koje prenosimo u celosti.

„Ako ne ispravimo greške iz prošlosti, ko garantuje da se one neće opet ponoviti! Zato izričito tražim da se zaustave laži iz prošlih vremena i da se nepravde isprave sada!

Sa velikom uznemirenošću sam pročitao da neko ponovo dovodi u pitanje da li je lična imovina, koja je protivpravno oduzeta mojoj porodici, bila privatna ili državna i da postoji potreba da se to utvrdi. Sve je to odavno utvrđeno. Ovakve laži me veoma ljute, jer su Agenciji za restituciju dostavljeni svi dokazi koji potvrđuju da su sva imanja kupljena, izgrađena, održavana i finansirana privatnim sredstvima moga dede, Kralja Aleksandra I i mog oca, Kralja Petra II i da je za njih plaćan porez, za šta imam apsolutne i neosporne dokaze. Iz te dokumentacije, kao i iz dokumenta koji prilažem, se može videti da je Kraljevski dvor bio dom Kraljevske porodice („životno imanje“ kako je navedeno).

Činjenica da su moji preci plaćali porez na ovu imovinu, kao što je i svaki drugi građanin radio tada i kao što radi i danas, pored brojnih tapija i vlasničkih listova, ne ostavlja prostora za pitanje da li je ovo imanje bilo privatno ili ne. To je uostalom bilo propisano i Ustavom Kraljevine Jugoslavije, koji navodi: „Kralj i Naslednik Prestola plaćaju državni porez na privatno imanje“.

Poreska prijava 1927. Foto: Kraljevski dvor

Bajke poput ove je u prošlosti pokrenuo nedemokratski režim, koji je posle Drugog svetskog rata pokrao svu privatnu imovinu ne samo moje porodice, već i drugih građana, i te laži moraju sada da prestanu i da se kaže istina. Jer čak i kada su izvršili konfiskaciju, u zvaničnom dokumentu koji je izdat, komunisti nisu negirali da je u pitanju privatno vlasništvo. Ali oni su započeli te laži, koje na žalost traju do danas. I vreme je da ih zaustavimo jednom zauvek! Jer njihovo stalno ponavljanje predstavlja i uvredu na prethodno nanete rane i nepravde.

Kada smo se, nakon decenija neželjenog izgnanstva, konačno vratili u otadžbinu, moja supruga, Princeza Katarina, i ja smo prodali sve što smo imali i ta sredstva uložili u popravku i renoviranje Kraljevskog kompleksa, jer nisam mogao da dozvolim da ovo prelepo mesto, zaostavština moje porodice, dalje propada. Time su državi i građanima Srbije ušteđeni milioni evra. To je urađeno i da bi Dvorski kompleks bio pogodan i bezbedan za posetioce, jer nisam želeo da Kraljevski dvor više bude „zabranjeni grad“, kao što je bio decenijama, već da se otvori za ljude Srbije i sveta. Takođe, verovali smo i obećanju dobijenom od tadašnje Vlade, da će biti vraćen i da će se nepravda iz prošlosti ispraviti. Nadam se da ovo neće biti „iluzorno obećanje“.

Još uvek ima mnogo porodica koje zahtevaju pravdu i vraćanje imovine. Ovo kažem u ime svih nas, da pravda mora da pobedi. Svi je predugo čekamo. Ovaj problem mora da se reši odmah, na civilizovan način i apelujem da se sva pitanja vlasništva nad ukradenom imovinom reše na ispravan način i bez odlaganja. Još jedna činjenica je da ako se imovina vrati pravim vlasnicima, građane to ne bi koštalo ništa. Kraljevska porodica Karađorđević je potekla iz naroda, uvek smo bili uz narod, i svi smo svoje živote posvetili davanju i pružanju podrške našim sunarodnicima. Ali, takođe je činjenica da ne bi smelo da se uzima od nas, kao što važi i za sve ostale građane, i mi ne treba da budemo kažnjeni zato što smo Kraljevska porodica.

Privatna svojina se ne može drugačije tretirati u zavisnosti od toga da li je stečena u prošlosti ili sadašnjosti, niti po tome kog porekla je onaj ko je stekao. Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava koje nikome ne sme da bude uskraćeno. Takođe je deo svakog modernog, demokratskog ustava. Mi svi moramo da čuvamo i negujemo ideale pravednog društva, na kojima ceo naš svet počiva!“.

BONUS VIDEO: Izgradnja Narodne skupštine u Beogradu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare