"Marko nikada nije bežao od nekog problema, bio je pun života i verovao je da iz svake situacije može da se pronađe izlaz. Do poslednje sekunde sam se nadao da će ga taj njegov optimizam sačuvati i pomoći mu da izađe iz problema u kom se našao, ne svojom krivicom", neutešan je Ivan Popović (30) posle smrti najboljeg prijatelja Marka Stojanovića, koji je preminuo posle lekarske greške u ćuprijskoj bolnici.
Iza Stojanovića koji je umro 28. oktobra posle lekarske greške u bolnici u Ćupriji, ostali su roditelji, stariji brat, supruga Nikolina, petnaestomesečni sin i desetogodišnja kćerka iz prvog braka.
„Svako u životu ima bar jednu osobu na koju može da računa u svakom trenutku. To je za mene bio Marko, a sada mi je na silu oduzet“, priča za Nova.rs Ivan Popović kome je Marko prijatelj još iz ranog detinjstva.
Ne može da pronađe dovoljno reči kojima bi opisao Markov pozitivan pogled na život.
„Bio je borac koji je iz svih problema izlazio kao pobednik. Nasmejan i večiti optimista, veseljak, pokretač za druženje, odan prijateljima, ali sa porodicom na prvom mestu“, priseća se Ivan.
Neutešan što je zbog lekarske greške izgubio druga, naš sagovornik priča da je do poslednje sekunde verovao u „čudo“. Dodaje da je u svim životnim okolnostima Marko bio borben i pravičan, a pre svega odgovoran prema sebi i najbližima. Marko je od svih iz generacije „prvi odrastao“, jer je prvi postao otac.
Pročitajte i:
„Oženio je srednjoškolsku ljubav sa kojom je dobio ćerku, koja danas ima 10 godina. Marko se potpuno posvetio kćerki i preuzeo odgovornost da zarađuje za porodicu. Dok su mnogi iz naše generacije i dalje tražili novac od roditelja za izlaske, Marko nije birao poslove. Radio je na pumpi, išao u seču drva. Takav je bio. Uvek je bio zreliji od svih nas“, priča Ivan.
Pored svih porodičnih obaveza, bio je uz prijatelje kada im je bio potreban.
„Taj svoj večiti optimizam prenosio je na sve nas. Verovao je da za svaki problem postoji rešenje. Bio je uz nas kada smo imali probleme. Uvek je bio nasmejan i pokretao nas je da se veselimo, čak i kada nije bilo nekog posebnog povoda. Završio je nižu muzičku školu, svirao harmoniku i imao božanstven glas. Marko je bio taj koji je u društvu uvek pravio dobru atmoferu. Znali smo da uvek možemo da računamo na njega. Tragično je što je otišao zbog problema za koji nije on kriv“, rezigniran je Ivan.
Deca su bila ceo Markov svet, u jednoj rečenici opisuje Ivan Markov pogled na roditeljstvo.
U želji da ćerki obezbedi sve što joj treba, Marko je u jednom trenutku otišao u inostranstvo, ali se, kako navodi, vratio, jer je shvatio da je „rad na crno“ previše rizičan i nije vredan odvojenosti od porodice.
„Radio je po fabrikama u Svilajncu, ali je uvek prihvatao i dodatne, uglavnom fizičke poslove. Bio je dobar otac, živeo je za decu“, ponavlja Ivan.
Priseća se da je Marko pre rođenja ćerkice bio toliko srećan, da je tu svoju radost „podelio sa celom Srbijom“, tako što se prijavio za učešće u televizijskoj emisiji koja je snimala novopečene roditelje.
„Pozvao je nas nekoliko najbližih drugara da i mi učestvujemo u toj emisiji. Imao je dar da svoju sreću prenosi na druge“, zaključuje Ivan.
BONUS VIDEO: Katarina Bajec o užasnoj sudbini Marka Stojanovića: Veoma je retka perforacija creva tokom kolonoskopije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar