0
Životna priča mlade majke Sanje Krstić (36) iz Smedereva pogađa svakog u srce, a najviše njenu porodicu - supruga, sina (6) i ćerku (9) koji se pune dve godine brinu o njoj i pomažu joj, makar osmehom, da se bori protiv kancera grlića materice. Sanja se lečila u državnom zdravstvenom sistemu sve dok nije postala "samo jedna u nizu obolelih od raka". Potražila je pomoć od privatnih lekara i uspela je da sebi produži život. U jednom trenutku joj je zafalilo novca za dalje lečenje jer su "privatnici" skupi - od terapije, lekova, analiza do sobe. Zbog toga je vraćena kući i ostavljena "na čekanje". Ponovo je uspela da se izbori i da nastavi s terapijama, a pomoć svih humanih ljudi joj je i dalje više nego potrebna.
Sanji Krstić (36) iz Smedereva, mladoj majci jednog đaka prvaka i jedne hrabre devojčice koja ide u treći razred, život se 2022. godine promenio iz korena.
Počela je da krvari između ciklusa, a onog dana kada je dobila odliv, znala je da nešto nije u redu.
Lekari u smederevskoj bolnici su je hitnim transportom prebacili u GAK „Narodni front“ gde je primila pet jedinica krvi jer joj je hemoglobin jako pao. Izbegla je komu za dlaku.
Urađena joj je biopsija i kolposkopija, a Sanja je odmah posumnjala na karcinom. Nažalost, ispostavilo se da je u pravu – potvrđen joj je rak grlića materice.
„Dok sam čekala rezultate, otišla sam na jednu privatnu kliniku na pregled. Doktor je golim okom video tumor grlića materice. Nije mogao da mi kaže koji je stadijum, ali ga je video. On mi je, donekle, spasio pola života. U međuvremenu su me tamponirali u bolnici u Smederevu, da ne bih putovala svakodnevno u Beograd. Rekli su da se to radi i dva puta dnevno, ukoliko dođe do većeg krvarenja. Nažalost, doktori su mi jednog dana ostavili gazu prilepljenu uz samo tkivo tumora i to je bio početak sepse“, objašnjava Sanja.
Na sreću, da nešto nije u redu, primetila je doktorka u Beogradu, kada je Sanja došla na pregled za konzilijum.
„Ona mi je faktički iskidala parče gaze, mislila sam da ću umreti. Pokazala mi je gazu i rekla da je bio početak sepse. Kada sam se izvukla iz toga, započela sam lečenje na Institutu za onkologiju. Primala sam hemioterapije. Pošto sam, očigledno, lepak za sve, dobila sam i koronu. i to sam pregurala. Pustili su me kući na dve nedelje, odnosno sve nas pacijentkinje, a posle sam se opet vratila. Na onkologiji sam provela tri meseca. Bez spoljnog sveta, bez ikakvog kontakta. Da nije bilo terase na kojoj sam povremeno izlazila da bih popila kafu, ja bih psihički poludela“, kaže ona.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
2
Kako dalje objašnjava, tumor je bio u fazi mirovanja. Već od septembra te godine, pojavljuju se novi simptomi bolesti – mučnina i povraćanje.
„To je bila prerana posledica zračenja koja je meni spržila creva. Na kontroli su mi rekli da je tumor najverovatnije krenuo na gore jer je doktora osetila neku tvrdu promenu. Savetovala je da sačekamo mesec-dva, pa da vidimo. Na konzilijumu mi je rečeno da nastavljam sa terapijama u mojoj ustanovi. Bio mi je uključen čist cisplatin koji meni nije nikako odgovarao. Smršala sam, imala sam 36 kilograma, bila sam hodajući leš. Ja sam, međutim, odlučila da na svoju ruku odem u jednu privatnu kliniku i da odradim magnet sa kontrasom abdomena i male karlice, kako bih znala šta se dešava jer, ko može da čeka? Nema vremena za čekanje“.
Doktorka joj je potvrdila da je tumor krenuo na gore. Zbog toga je Sanja odlučila da nastavi lečenje u privatnoj klinici.
Bilo joj je sve lošije i lošije jer je, pre odlaska na privatnu kliniku, imala još jednu dozu hemioterapija koju je primila.
„Opala mi je kosa, živela sam sam samo na bistroj supi i soku od narandže. Prekinula sam s tom terapijom i započela sam lečenje privatno. Primila sam drugu dozu hemioterapija koja nema državno, dakle samo privatno. Telo je mnogo loše odreagovalo. Međutim, završila sam potrebne terapije. Prošla sam i kroz jednu jako tešku operaciju jer su mi se dva puta zavezala creva. Jedva sam je preživela“.
Sanja kaže da njeno telo više ne reaguje na imunoterapije.
Bila je i na lečenju u Beču, gde su joj ugrađene silikonske šipke kako joj ne bi otkazali bubrezi.
„Tumor se uvećao, proširio se na zid debelog creva, na mokraćne kanale i desni jajovod, pa su mi ugradili dve silikonske šipke da mi ne bi otkazali bubrezi. Od prevelike doze lekove imam gastritis na želucu. Ja živim od danas do sutra i tako i lekari tako isto gledaju“.
Dalji predlog lekara bile su da Sanja ponovo prima hemioterapije, kako bi se tumor smanjio i možda i operisao.
„Ja se i dalje lečim privatno, sve finansiram donacijama iz fondacija bez kojih ništa ne bih ni mogla. Terapija koju bih primala ovde košta između 2.000 i 3.000 evra, dok je jedan ciklus tog lečenja u Beču 15.000 evra. Skupo je sve, ali moram da se borim, kako ne bih dozvolila da se ponovi situacija od prošle godine kada sam morala da napustim bolnicu jer nisam imala dovoljno novca za dalje terapije“.
PROČITAJTE JOŠ:
1
2
0
Kaže da se pri lečenju na privatnoj klinici daje depozit u iznosu od 200.000 dinara. Pritom, plaća se svaka stavka.
„Od vađenja krvi, preko lekova i samog kreveta koji sam zauzimala. Zbog toga sam morala da napustim bolnicu. Bogu hvala, prikupio se novac za mene, tako da sam se vratila i nastavila tamo gde sam stala. Ja sam zadovoljna lečenjem u ovoj klinici jer, kada sam prvi put došla i kada je doktorka videla moje papire, rekla je da sam nastavila s državnim lečenjem i da sam primila treći ciklus cistplatina, sada ne bih bila živa. I verujem joj jer mi terapija nije odgovarala“.
Sanja mora da se osvrne na pojedine doktore i medicinske sestre koji su mrzovoljni i neprijatni prema pacijentima, a skojima je, nažalost, imala kontakta.
Priseća se i situacije kada je otišla da se raspita da li država može da finansira neki deo njenog lečenja.
„Jedna gospođa mi je rekla: A što idete na luksuz, primajte cistplatin. Samo sam se nasmejala, okrenula i zalupila toliko vrata, da sam mislila da su prozori ispali. Grozno. Ponašanje pojedinih medicinskih radnika u smederevskom domu zdravlja i uopšte radnika u institucijama je katastrofalno. To ne zaslužuje nijedan bolesnik, a kamoli onkološki“.
Priznaje da trenutno živi na minimalcu jer i da je morala da podigne kredit za svoje lečenje. Svakog meseca banka joj odbija 18.000 dinara.
„Pred konzilijum je trebalo da uradim hitne nalaze i preglede, a u državnom su me stavili na čekanje i zakazivali mi te preglede, a ja nemam vremena jer se konzilijum bliži. Zbog toga sam podigla 250.000 dinara kako bih sve to završila. Još uvek ga otplaćujem. Troškovi su mi veliki. S obzirom d aimam poseban režim ishrane, samo na nju trošim preko 50.000 dinara. A gde su ostali lekovi… Jedan od njih koji mi je prepisao gastroenterolog košta 12.800. Tu su i drugi suplementi. Šta da vam kažem… Srećom, imam svu podršku od supruga. Deca su upućena u sve, nažalsot, bili su pored mene kada sam imala odliv, naglo su izrasli, takva je bila okolnost. Ponosna sam na njih. Zbog njih želim da se borim i da živim“, kaže Sanja s knedlom u grlu.
Pomozimo Sanji!
BONUS VIDEO: Katarina Bajec o raku dojke: Kako je to kada lekar postane pacijent