U Srbiji je od početka epidemije korona virusa obolelo oko milion i po ljudi. Statistika pokazuje da oko 10 posto pacijenata nakon preležane bolesti pati od postkovid sindroma sa težim posledicama. "Simptomi postkovida su u rangu sa onima kod onkoloških bolesti", tvrdi za Nova rs dr Branislav Milovanović, kardiolog.
Odavno je postalo jasno da priča sa koronom nije gotova onog trenutka kada te izlečeni, u oko 10% slučajeva javljaju se post kovid simpotomi, koji su podeljni u dve grupe- ređe se javljaju oni koji ostaju trajno i uz ozbiljne posledice, kaže za Nova.rs Branislav Milovanović.
Dve grupe postkovid simptoma
„U prvoj grupi postkovid simptoma, pacijenti imaju probleme sa trombozom, a neretko dobijaju moždani ili srčani udar. Javlja se i problem sa plućima koji neretko prerasta u hroničnu upalu”, navodi Milovanović.
Za drugu grupu postkovid simptoma kaže da su češći, ali manje istraženi.
“Hronični umor postojao je i pre ove epidemije, čak je 1969. godine zaveden pod šifrom kao sindrom hroničnog umora posle preležanog virusa. Ako i nekoliko meseci posle preležane korone imate najmanje jedan simptom u kombinaciji sa hroničnim umorom, reč je o postkovid simptomima”, podvlači Milovanović.
Ističe da postkovid simptomi sa hroničnim umorom mogu biti vrlo opasni, i da se čak mogu porediti sa simptomima onkoloških bolesti.
“Ako ne možete da se odmorite, osećate slabost i vrtoglavicu, trebalo bi da reagujete. Kao simptomi druge grupe postkovida mogu se javiti I kriza svesti, anksioznost, depresija”.
Srbija nema registar obolelih od postkovid simptoma
Dr Milovanović kaže da je veoma važno postojanje udruženja pacijenata, da ga Srbija ima, ali je ono jedino van Evropske Unije.
Srbija, takođe nema registar obolelih od postkovid simptoma, za razliku od Hrvatske koja već ima registrovanih 19.000, a pojedine zemlje u Evropi I više stotina hiljada.
“Računajte da se deset posto ljudi suočava sa postkovid simptomima, to je svojevrsna epidemija”, ističe Milovanović.
Pozitivni primeri drugih zemalja
Dr Milovanović kaže da se 2022. završavaju četiri projekta koje je Vlada Norveške raspisala u vezi sa postvirusnim sindromom umora.
„Dakle, ova istraživanja su o postvirusnom sindromu umora nakon preležanog virusa i ne treba ih mešati sa kovidom, ali su svakako značajna u naučnom smislu“, kaže Milovanović.
Bonus video: Dr Tanja Adžić o „životnom ruletu“ mladih koji obole od korone
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar