Čeka nas pandemija postkovid tegoba: Depresija, dijabetes, demencija...

I posle pandemije, čeka nas pandemija, zaključak je lekara koji govore za “Novu” o postkovid komplikacijama koje traju doživotno, napadaju i mlade i stare, ali i zdravstvene radnike, koji ne znaju koliko će još izdržati pritisak u bolnicama, u kojima se gužve ne smanjuju."Nažalost ne mogu da budem optimista, jer mi se čini da nikad više nećemo normalno živeti. Posle skoro dve godine pandemije koronavirusa imamo sve više pacijenata, i starijih i mladih, koji nakon preležanog kovida doživljavaju brojne simptome teških bolesti. Kod većine starijih naglo se razvija klinička slika demencije. Jedan moj pacijent koji je sedam godina bio stabilan, nakon preležanog kovida morao je da bude smešten u dom, zbog teške demencije. Pacijenti se žale i na nespecifične glavobolje, a mnogi od njih već godinu dana nemaju čulo mirisa i ukusa, što znači da se verovatno nikad neće vratiti i oni nikada više neće biti potpuno zdravi” priča za “Novu” dr Gorica Đokić, neurolog u Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.Ona ističe da porast komplikacija niko ne može da kontroliše i da je to nova pandemija kojoj nema kraja.“Ljudi su anksiozni, depresivni, žive u strahu, u beznađu. Najgore od svega je što su i lekari, koji treba da leče druge, takođe bolovali od korone i sada imaju postkovid komplikacije. Kolege se masovno žale da imaju kardiološke probleme, a to je posledica toga što nismo imali vremena da se odmorimo nakon preležanog kovida, nego smo odmah vraćeni u stroj. Moramo naći neko rešenje jer imamo konstantan nedostatak kadrova. Sa završetkom pandemije koronavirusa, neće prestati masovna oboljevanja, a posla će biti možda i više za nas lekare, a bojim se i za sveštenike” kaže dr Đokić.Zdravstveni sistem Srbije je pred novim izazovom, a on se zove – postkovid.“Non-stop nam dolaze pacijenti sa postkovidom. Deo ljudi koji su bolovali od kovida je tokom bolesti preživeo upalu srčanog mišića, mnogima se srce uvećalo, neki su imali kućne embolije, krvne ugruške u plućima i fibrozu. Ti ljudi sada imaju nizak kiseonik u krvi, stalno zamaranje, ne mogu da podnesu nikakav fizički napor. Mnogi se dugo neće vratiti normalnom životu, a oni koji pate od srčane slabosti, doživotno će imati probleme. Ovo je poseban izazov za zdravstveni sistem, jer su bolnice još blokirane zbog kovida. Izdržavamo razna opterećenja, ali ako budemo imali masovnije komplikacije kod građana, to će biti dodatni napor i sigurno će nam trebati novi kadrovi” naglašava prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS.On upozorava da će koronavirus početi da se ponaša kao grip, i svake godine će se vraćati.“Možda ćemo se sa koronom boriti svake godine, kao sa gripom. Imaćemo novu vakcinu za koronu svake sezone, kao što imamo sezonsku za grip. U vakcinaciji je ključ. U SAD-u je 95 odsto zdravstvenih radnika vakcinisano, a kod nas je slično među lekarima, ali nažalost medicinske sestre, tehničari i ostalo osoblje masovno nisu primili vakcinu” kaže prof. dr Ristić.Kod obolelih od koronavirusa pojačan je stres, koji je okidač za druge razne bolesti."Najčešći problem sa postkovid pacijentima je dijabetes. Oni koji su ga imali ranije, sada su na insulinskoj terapiji, iako pre nisu bili. Pacijenti se žale na zamaranje, nedostatak kondicije, a žene, sve masovnije, na opadanje kose. Posle ove pandemije imaćemo pandemiju dijabetesa, koja se već javlja u drugim zemljama, a kod nas je vrlo izvesna. Sudarićemo se sa raznim hroničnim stanjima i tu onda nema kraja, jer ljudi ostaju doživotno na terapiji. Najteže je onima sa kardiovaskularnim problemima, oni su u potpunom užasu", priča za "Novu" endokrinolog prof. dr Katarina Lalić, sa Klinike za endokrinologiju i dijabetes u KCS.

Manjak lekara

Lekari sa klinika u KC Srbije već mesecima rade u bolnici u Batajnici.“Naši doktori umiru od posla u Batajnici. Oni tamo rade smene od po 12 sati, a nemamo dovoljno kadrova. Svi smo prenapregnuti, ne znamo gde ćemo pre, u ambulantu, na rad sa studentima ili nešto treće, ne vidimo izlaz iz ovoga. U bolnici u Batajnici je 24. naših ljudi, a mi koji smo na klinici radimo i njihov i naš posao, i nema odmora. Vakcinacija je jedino što nas može spasiti. Ona je obavezna posebno kod težih pacijenata, onih sa dijabetesom. Oni bi svi morali da se vakcinišu bez obzira na godine. Moraju se zaštititi, jer je neopisiva količina komplikacija koju pravi kovid” upozorava prof. dr Katarina Lalić sa Klinike za endokrinologiju.Bonus video: Dr Tanja Adžić o "životnom ruletu" mladih koji obole od korone

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijitanjaadzic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2630260"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram