Poslednja pljačka pred izbore: Kome je Vesić obećao Cerak Vinograde

Društvo 31. jan 202222:47 > 23:10
Podeli:

Još 2019. Cerak Vinogradi proglašeni su za kulturno dobro Srbije kao jedino zaštićeno naselje savremene arhitekture u ovom delu Evrope. Prethodno je odabrano za izlaganje u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku. Stručnjaci veruju da će novim Planom generalne regulacije Beograda biti narušen integritet ovog naselja. Građani strahuju da se iza svega krije dogovor vlasti sa investitorom, koji će izgradnjom stanova i komercijalnog sadržaja uništiti prvo ekološko naselje u Beogradu.

Milenija Marušić, jedan od projektanata naselja, ističe da ovaj urbanistički kompleks nije značajan samo za njegove stanovnike, već predstavlja deo internacionalne kulturne baštine.

„Značaj naselja je prepoznat kroz selekciju iz obimne građe za izlaganje u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku, gde je predstavljeno u okviru izložbe „Betonska utopija – arhitektura Jugoslavije 1948-1980“, koja je trajala od jula 2018. do januara 2019. I to nije sve, jer je od avgusta 2019. uvršćeno u stalnu kolekciju čuvenog muzeja, kao jedno od dva dela iz Srbije. Naselje Cerak Vinogradi je prepoznato i kao nacionalna i kao internacionalna baština. Ovde je proglašeno za kulturno dobro a počelo je da se useljava 1981. godine“, započinje Marušić.

Ipak, projektantkinja navodi da naselje nije do kraja završeno.

„Naselje je izgrađeno 90 procenata, a izgrađeno je po autentičnoj projektnoj dokumentaciji. Ono je podeljeno na četiri susedstva. Izgrađeni su svi stambeni objekti, dva dečija vrtića i jedna škola. Ostalo je da se izgradi deo naselja koji se odnosi na višenamenski centar koji bi sadržao kulturu, usluge, trgovinu. Pored toga, nedostaje sportska dvorana primerena broju stanovnika, kao i bazeni, koji bi bili u službi naselja“, kaže Marušić.

Problem nastaje 2015. godine, kada lokalna vlast predviđa izgradnju stambenog kompleksa koji bi okupirao zaštićeni prostor.

„Za tih poslednjih deset neizgrađenih procenata naselja, poslednjih šest godina vodi se borba sa onima koji su smislili da tu bude sto hiljada kvadrata stambene površine, što je trećina celog Ceraka. Onda je, posle naše velike borbe, promenjeno da se sve ipak radi onako kako je projektovano. Detaljni plan je usvojen u novembru prošle godine ali on nije do kraja definisao to što se tražilo. Nije uneta glavna odrednica – da se preostali radovi urade po autentičnim rešenjima a ne po nekakvim rešenjima koje predloži komisija“, ističe Marušić.

Kako kaže, o ovom problemu je pisala nadležnima ali odgovora nije bilo.

„Imajući u vidu da sam poslala oko 35 dopisa brojnim institucijama, od kabineta predsednika države, preko kabineta predsednika Vlade, do svih mogućih sekretarijata i nadležnih institucija koje su vezane za Cerak ali nisam dobila odgovore“, navodi Marušić.

Projektantkinja ovog naselja veruje da gradske vlasti imaju svoj plan, koji naselju, na kom su nekada bili vinogradi, predviđa drugačiju sudbinu od one koju stanovnici žele.

„Kad se radi detaljni plan za nešto što već postoji kao zaštićena zona, to ostavlja prostora da se mnogestvari „preispitaju“ i promene. To je moj strah. Nema osnova da se taj plan radi jer već postoji kompletna urbanistička i tehnička dokumentacija da se naselje dovrši po projektu po kom je vrednovano decenijama. Ne znam šta je iza namere da se radi novi detaljni plan“, rekla je projektantkinja koja je imala jaku poruku za nadležne.

„Moja poruka se sadrži u mom apelu. Treba poštovati postojeću urbanističko-tehničku dokumentaciju. U naselju treba da se popravi sve što je neodržavanjem i divljim intervencijama urađeno, da se dovedu u red objekti i staze, da se dovrši neophodan sadržaj, da se revitalizuje naselje koje 40 godina nije održavano i da se napravi jedan poseban model upravljanja, kao što se pravi model upravljanja za zaštićene celine.“

Olivera Gaborov Lazić, arhitekta i stanovnik ugroženog naselja problem vidi u oportunizmu gradskihvlasti. Zaključak je da je karambol nastao kada je lokalna vlast uvidela da naselje nije dovršeno, prepoznavši u tome mogućnost da ga sama završi, na sebi svojstven način.

Cerak vinogradi
Cerak vinogradi Foto:/Nova.rs

„Sve je počelo 2015. godine, kada su se u medijima pojavile informacije da je Siniša Mali rekao da je potencijalna lokacija za preradu komunalnog otpada između dva vrtića na Ceraku. Tad je načet Cerak. Posle šest godina, uspeli smo da se izborimo da se u neizgrađenom delu Ceraka, koji je je deo arhitektonsko-urbanističke celine, izgradi sve ono što je bilo planirano u originalnom projektu.“

Arhitekta ističe da stanovnici Ceraka ne mogu da budu mirni dok se situacija u potpunosti ne razreši. „Važno nam je da ispred ovih naših divnih zgrada ne niknu novi stanovi. Ja očekujem da će nas neko zaštititi, da će ovo sve da se reši. Jako sam tužna što sve mora da se rešava na galamu i što ne možemo mirno da spavamo, nego što stalno moramo da budemo na oprezu i čitamo između redova. Postoji realna opasnost da komercijalni sadržaj dođe u prostor koji je proglašen za kulturno dobro. Mi smo prostorno kulturno-istorijska celina, arhitektonsko-urbanistička“, kaže žiteljka ovog naselja.

Deluje da nadležni svoju bahatost ne pokušavaju čak ni da sakriju. Gaborov Lazić strahuje da će Cerak doživeti sudbinu zabetoniravanja, kao mnoge druge lokacije u Beogradu.

Cerak vinogradi
Naselje Cerak vinogradi Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

„Zakon se krši direktno. Mi to ne razumemo. Nikome nije jasno zašto oni to rade. Pretpostavka je da novim planom želi da se suštinski izmeni namena naselju, kako bi tu došao komercijalni sadržaj, stanovi, a ono što najviše para uši, to je izrada plana detaljne regulacije, umesto da se sprovode urbanistički projekti iz 1978., 1982. i 1995. godine, na osnovu kojih može da se završi ono što je projektovano. Mi strepimo, obzirom na to koliko su iznapadali sve moguće zelene površine u gradu. Šta se dešava sa svakim novim planom? Izvrgava se ruglu učešće građana u donošenju planova“.

I njena poruka je jednostavna – „poštujte stare planove, ne namećite nove“.

„Suština je – nećemo novi plan detaljne regulacije, hoćemo da se poštuju već postojeći planovi. Novi plan ostavlja prostora za sve i svašta, za naučnu fantastiku“, oštro je završila Gaborov Lazić, zabrinuta za budućnost mesta na kom živi.

Cerak vinogradi
Cerak vinogradi Foto:/Nova.rs

Ostaje da se vidi kakvu budućnost gradska vlast kroji ovom stambenom prostoru, a ostaju i brojna pitanja na koja, za sada, nema odgovora.

Sa kim vlast pravi dilove koji će uništiti naselje?

Zašto se ne poštuje originalni plan i reč struke?

Zašto se zanemaruje posebnost naselja kom je preko potrebna revitalizacija?

Zašto se Cerak Vinogradi samo formalno prepoznaju kao deo kulturne baštine?

Dokle više i gde je kraj bahatosti?

BONUS VIDEO: Cerak Vinogradi - snimci iz drona

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar