Muzej Nikole Tesle u Beogradu trebalo bi do 2027. godine da se nađe na novoj adresi. Vlada Srbije je još 2020. godine donela odluku da Muzej bude preseljen u zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu, ali se u međuvremenu predomislila, pa će se postavka o najvećem srpskom naučniku ubuduće nalaziti u "Beogradu na vodi".
Nakon što je u „Beogradu na vodi“ otvoren restoran poznatog britanskog kuvara Džejmija Olivera i najavljen koncert čuvenog rok muzičara Nika Kejva, novoizgrađeno naselje na obali Save dobiće novu atrakciju – Muzej Nikole Tesle, otkrila je ministarka kulture Maja Gojković.
„Najvažniji projekat koji je Ministarstvo kulture predložilo da uđe u ‘Srbija 2027’ jeste Muzej Nikole Tesle jer zaslužuje bolji prostor u kome će moći da se izloži čitava postavka onog što muzej poseduje, a sada je veliki deo materijala u podrumu. Vlada je donela odluku da novi prostor muzeja bude na jednom od poteza Beograda na vodi, ka Sajmu, i radi se projektni zadatak“, izjavila je Gojković za NIN.
Pored nedostatka prostora u zdanju u Krunskoj ulici, u kom se trenutno nalazi Muzej Nikole Tesle, još jedan razlog za selidbu mogla bi da bude restitucija, piše N1.
Agenciji za restituciju je još u februaru 2014. godine podnet zahtev za vraćanja kuće u Krunskoj starim vlasnicima. Muzej Nikole Tesle ipak ne bi mogao da doživi sudbinu Muzeja automobila, koji je nedavno ostao „beskućnik“ upravo usled restitucije.
Naime, direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić objasnio je još 2020. godine da dok je zakonski regulisana namena objekta u Krunskoj kao muzejskog, nema šanse da se on vrati potomcima industrijalca i političara Đorđa Genčića.
„Muzej nauke će biti napravljen i treba da bude vezan za ime Nikole Tesle, a što se tiče pravnih problema, mi sad ne možemo da vratimo (objekat u Krunskoj) dok je namena objekta muzejska“, govorio je tada Sekulić za Tanjug.
Portal eKapija podseća da je poznato je da je plan Beograda na vodi da se širi ka Sajmu, a na potezu od Gazele ka Sajmu već su predstavljeni planovi za gradnju budučih stambenih kvadrata, odnosno poznato je koje površine će oni zauzeti.
Takođe, dodaje ovaj portal, poznato je i to da baš na tom potezu jedan objekat, koji od 2013. ima status spomenika kulture, mora da bude očuvan, a što je predviđeno i prvobitnim Prostornim planom područja posebne namene za Beograd na vodi. Reč je o Fabrici hartije Milana Vape odnosno zgradi poznatoj i kao Jugošped.
Naznake da bi ovaj prostor, koji trenutno koriste alternativni muzičari u Beogradu, mogao da postane novi dom Muzeja Nikole Tesle dolaze i iz same kompanije „Beograd na vodi“.
Naime, ubrzo nakon intervjua Maje Gojković za NIN, ova kompanija je na svom sajtu najavila početak prodaje stanova u objektu „Nova“, čija je izgradnja planirana kod Mostarske petlje, a kao jedan od aduta za privlačenje budućih stanara navode upravo novi muzej u neposrednom komšiluku.
„BW Nova stanarima nudi vrhunske standarde stanovanja u srcu prestonice. Kulturni, rekreativni i sadržaji za slobodno vreme su nadomak praga i obuhvataju multifunkcionalni centar za kulturu i inovacije Ložionica, novu zelenu pijacu, hotel sa 4 zvezdice, muzej u rekonstruisanoj zgradi nekadašnje Fabrike hartije Milana Vape i terene za padel“, poručuje „Beograd na vodi“ na svom sajtu.
Na stranici posvećenoj ovom projektu navodi se i da je reč o Muzeju nauke i tehnike, koji već ima svoj dom u zgradi stare termoelektrane, u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu. Budući da selidba ovog muzeja nije u najavi, vrlo je moguće da će Fabrika hartije zapravo postati Teslin muzej.
Donedavno je jedna druga stara termocentrala na Dorćolu bila najozbiljniji kandidat da pod svojim krovom udomi bogatu zbirku Teslinog muzeja. Vlada Srbije je još 2020. godine donela odluku da se Muzej Nikole Tesle preseli u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost“ na samoj obali Dunava.
Reč je o monumentalnom zdanju, izgrađenom u pediodu od 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela, a koje uživa status spomenika kulture.
„Arhitektura Termoelektrane odražava modernistička shvatanja, aktuelna za evropsku graditeljsku produkciju međuratnog perioda. Primena savremenih materijala, čelika i stakla, bezornamentalne ravne zidne površine, stavljanje funkcije objekta u prvi plan, kao i jednostavni geometrijski oblici volumena zgrade, ukazuju na uticaje Bauhaus stila“, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
Iz Zavoda podsećaju da se u ovoj termocentali prvi put koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom, a potom je između dva svetska rata značajno doprinela unapređenju elektroenergetskog sistema grada.
Budući da je Tesla bio začetnik ere naizmenične struje, simbolika preseljenja njemu posvećenog muzeja u trenutno ruinirano zdanje kraj Marine Dorćol, i više je nego jasna. Da je Vlada čvrsta u svojoj odluci da termocentrala „Snaga i svetlost“ bude novi dom Teslinog muzeja, delovalo je kada je u januaru u „Politici“ objavljen tekst da će ovaj objekat biti temeljno rekonstruisan i otvoriti svoja vrata pre specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027.
„To zdanje je neuporedivo veće od muzeja u Krunskoj koji ima oko 200 kvadrata, a iz godine u godinu beleži sve veću posećenost. Brojne turiste i goste očekujemo za EXPO i imaćemo šta da im pokažemo u novom muzeju na Dorćolu“, naveo je tada izvor „Politike“ upućen u ovaj projekat, koji je objasnio i da je ideja da obnovljena termocentrala postane i istraživački centar, odnosno mesto gde će se popluarizovati nauka.
Samo dan nakon što je objavljen tekst u „Politici“, predsednik Vučić je, predstavljajući investicioni program „Srbija 2027“, u igru uveo novu lokaciju za Teslin muzej – „Beograd na vodi“.
Vučić je tom prilokom rekao da postoje dva predloga za novu zgradu Muzeja Nikole Tesle, od kojih jedan je kod Marine Dorćol, a drugi u „Beogradu na vodi“, koji bi, prema njegovim rečima, bio mnogo jeftiniji, jer bi ga finansirali sponzori.
„Ali svakako će to, taj Muzej Nikole Tesle biti jedno od najboljih mesta u koje će ljudi moći da dođu. Reč je o mnogo zgrada koje će mnogo više priličiti našem najvećem naučniku, Srbinu Nikoli Tesli“, rekao je tada Vučić.
No, nije to bio prvi put da se Muzej Nikole Tesle vezuje za kontroverzni projekat u Savskom amfiteatru. Nakon gašenja Glavne železničke stanice na Savskom trgu, i njene selidbe u Prokop, u javnosti se pominjala mogućnost da na stare koloseke pristane Teslin muzej.
Vlada Srbije je krajem 2020. godine zgradu bivše železničke stanice ipak dodelila Istorijskom muzeju Srbije. Radovi na adaptaciji tog objekta, međutim, do danas nisu počeli.
Ministarka Gojković je u intervjuu za NIN rekla da je to da se na projektu Istorijskog muzeja Srbije ništa ne radi, „mantra koja se stalno ponavlja“.
„Vredno radimo na tom projektu, I to ne samo Ministarstvo kulture, već i Ministarstvo za javna ulaganja se time bavi, i naše informacije, jer pomno pratimo sve, jesu da se čeka izdavanje građevinske dozvole od strane Beograda“, tvrdi ministarka.
Na Savskom trgu bi, prema najavama kompanije „Beograd na vodi“, trebalo da se nađe još jedan objekat namenjen kulturi. Naime, ova kompanija planira da sruši postojeću zgradu Pošte i na njenom mestu izgradi novi objekat po ugledu na originalni izgled tog zdanja, od pre Drugog svetskog rata.
U novoj zgradi (sa starom fasadom) nalazili bi se pozorišna scena, dečji muzej, galerija, umetničke radionice, škole kulturno-umetničkih disciplina itd.
Podsećanja radi, ministar finansija Siniša Mali najavljivao je da će u obnovljenu zgradu pošte, po projektu Momira Korunovića, biti preseljeno pozorište „Boško Buha“, ali je ansambl tog pozorišta tu ponudu odbio.
Na drugom kraju „Beograda na vodi“, u rekonstruisanoj Ložionici kod Mostarske petlje, do kraja godine bi trebalo da bude otvoren centar kreativnih industrija u kom će se, između ostalog, nalaziti i multifunkcionalna sala za koncerte, pozorišne predstave, modne revije i ostale događaje.
„Beograd na vodi“ namerava da se širi i na prostor gde se trenutno nalazi Beogradski sajam, a od kog će, prema najavama vlasti, „preživeti“ samo čuvena Hala 1. Ona će, pak, dobiti novu namenu – unutar nje biće izgrađene tri operske scene, najavio je početkom godine ministar Mali koji je na Instagramu objavio i vizualizacije kako bi Hala 1 u budućnosti trebalo da izgleda.
Najavom izgradnje objekata kulture, ali i javnih objekata poput škole, vrtića ili pijace, očigledno se pokušava razbijanje imidža „Beograda na vodi“ kao svojevrsnog geta za imućniji stalež.
No, da suživot Beograđana sa „Beogradom na vodi“ neće ići tako glatko, pokazala je najava nastupa Nika Kejva na „River festu“ koji će u junu biti održan na platou iza Geozavoda.
Obožavaoci Nika Kejva iz Srbije od tada mu masovno šalju mejlove u kom mu objašnjavaju zašto je prostor gde će koncert biti održan, za njih sporan.
Među onima koji će koncert „bojkotovati“ je i rok kritičar Petar Janjatović koji je u emisiji „360 stepeni“ TV N1 rekao da na tom mestu ne bi mogao da se opusti i uživa.
„Žao mi je što je takav umetnik ušao negde u agendu SNS-a i mislim da će na tom koncertu biti vrlo malo tvrde fan baze“, ocenio je Janjatović.
Na pitanje šta nam podela oko Nika Kejva govori o trenuku u kom živimo, rok kritičar smatra da bi sve bilo drugačije da smo mi „neka pristojna zemlja i imamo pirstojan režim“.
„Govori samo jednu stvar – loša vlada proizvodi deobu među ljudima, loša vlada korumpira ljude, pravi ih slugama, robovima i potrčko ekipu. Dakle, da je ovo neka pristojna zemlja i režim, potpuno bi nam bilo svejedno gde svira Nik Kejv“, zaključio je Janjatović.
***
BONUS VIDEO – Beograd na vodi i preko vode…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare