Uskoro će devet godina otkako je 25-godišnji Filip Breberina iz Kruševca preminuo na beogradskoj Klinici za pulmologiju. Isto toliko porodica čeka pravdu. Postupak pred Prvim osnovnim sudom krenuo je tek posle osam godina - okončan je nedavno, u samo dva ročišta. Iako su oštećeni u postupku, sutkinja Dušica Ristić je majku, oca i sestru preminulog potpuno isključila. Porodica sada tuži nju - ići će, kažu, do međunarodnih sudova.
„Da li je ovo jedini način da ja dobijem bilo kakvu informaciju o toku predmeta? A jeste izgleda. Kada ja izađem na Gugl, „izguglam“ tok predmeta, ukucam broj predmeta i tako dobijem koje je radnje sudija preduzela“, kaže lekarka Zorica Breberina za N1.
Naučila je ova majka, ujedno i lekarka, sve što treba jer je osam godina – čekala. Najpre pet godina da Prvo prestoničko osnovno javno tužilaštvo formira predmet ili njenim rečima – odugovlači kako bi se sve zaboravilo. Potom dve godine menjanja sudija i pravne peripetije u Prvom osnovnom sudu, pritom:
„Ne dobiti ni jednu živu reč od nekoga iz pravosuđa“, kaže ona.
Svih tih godina, kako kaže, dostavljala je Tužilaštvu čvrste dokaze da su lekari jedne renomirane klinike KCS nesavesno i pogrešno lečili Filipa. Iz Kruševca za Beograd mnogo puta odlazila po informacije koje nije dobijala.
Otprilike kada je N1 u aprilu prenela deo onoga kroz šta porodica Breberina prolazi da bi naterala pravosuđe da krene da sudi o mogućim greškama koje su 25-godišnjeg Filipa odvele u smrt, stigao je poziv na prvo ročište – 10. juna.
Niko od njene porodice na sudu, ne da nije saslušan, nego nije mogao ni da bude na suđenju.
Isto je proteklo i drugo ročište, ujedno – poslednje, kaže majka koja je teško podnela informaciju o oslobađajućoj presudi.
„Prvi put nas je izbacilo obezbeđenje. Nekim trikom. Prvo nisam bila ni pozvana na suđenje. Tada sam već znala da će to biti neka igranka, da tako kažem. Ušla sam unutra i zatim je sutkinja nas sve izbacila iz sudnice. Da bi, iza toga, ostali bili pozvani da se vrate, a mi, moja porodica, ostavljeni napolju i čuvani od strane trojice momaka iz obezbeđenja“, kaže Breberina.
N1: Jeste li uradili nešto loše, koje je bilo obrazloženje?
„Jedino to što sam rekla da ne želim da napustim suđenje jer po svim zakonima koje smo naveli u krivičnoj prijavi – mi apsolutno imamo pravo da prisustvujemo. Drugo ročište isto tako. Pritom nas je sudija i slagala jer je na prvom ročištu, sa koga smo izbačeni, rekla da ćemo mi biti kasnije saslušani u svojstvu svedoka i da zbog toga ne možemo da prisustvujemo prvom ročištu“, kaže.
Krivična prijava koju spominje – podneta je protiv sutkinje i to je poslednja vest u beskonačnoj sagi. Zbog postojanja osnova sumnje da je osumnjičena izvršila krivično delo Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, iz člana 360 krivičnog zakonika.
U beogradskom Višem javnom tužilaštvu potvrđeno je za N1 da je krivična prijava primljena, te da je formiran predmet i u toku su provere navedenog.
„Takođe je izvršen uvid u predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu u kojem je postupala sudija Ristić“, naveli su iz Višeg tužilaštva.
„Celo suđenje je imalo prvo i drugo ročište. Ovo treće koje se vodi ovde po ovim papirima – jer ja jedini pristup koji imam je po toku predmeta na internetu… Nikakav kontakt nemam ni sa kim, niti mogu da dobijem. Dakle, tok predmeta koji jednog dana ima pet tačaka, zatim, evo, pre par dana ima devet tačaka. U suštini su samo dva ročišta održana. Na drugom ročištu je postupak okončan i sudija je ironično rekla radniku obezbeđenja tada, a ne nama lično, da nam prenese da možemo slobodno da dođemo da čujemo oslobađajuću presudu 24. oktobra“, kaže ona.
Filip Breberina preminuo je u bolničkoj postelji 4. januara 2016. Prve zdravstvene tegobe zbog kojih se javio lekarima počele su šest meseci pre hospitalizacije, ali su ga, prepričava porodica, slali „od jednog do drugog lekara“, usput ga ubeđujući da je sve u redu.