Počinje prijava nelegalnih objekata, digitalna platforma otvorena u 4 sata: Evo kakav je postupak i šta je sve potrebno

Za taj pojednostavljeni postupak, uz minimum dokumentacije, imaće tačno dva meseca. Digitalna platforma otvorena je jutros od 4.00. Procenjuje se da nelegalnih objekata u Srbiji ima oko pet miliona, piše RTS.

Za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna je važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu - ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, broj katastarske parcele, podaci o objektu – koje je vrste, površine i spratnosti, kao i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.

"U slučaju da nemaju dokaz o imovini, oni će u posebnom postupku morati da reše to. Znači ako su radili na tuđem zemljištu ili da otkupe to od čoveka ili da dobiju saglasnost i tako dalje“, kaže Gavrilo Kovačević, predsednik Gradske opštine Zemun.

Prijaviti se mora svaki pomoćni objekat na placu, šupa, garaža i slično, a ako je deo objekta već legalizovan, treba prijaviti onaj deo koji nije prošao legalizaciju. Opštine su se potrudile da pomognu i onima koji nisu vični internetu.

"Biće podeljeni flajeri sa uputstvima i onima koji su elektronski neobavešteni. Inače na sajtu 'Svoj na svome' možete detaljno pratiti uputstva koji je jako dobro obrađen i svako može da se snađe. Uputstva su korak po korak, kako vas voditi do zaključenja postupka“, kaže Dejan Rašić, načelnik čačanske gradske uprave za urbanizam.

Prednosti u odnosu na prethodne zakone su u tome što ne morate da pribavljate tehničku dokumentaciju, npr. gde je postavljena struja i druge instalacije, a imovinu možete da legalizujete, overite kod notara, prodate ili date kao garanciju za poslovni ili stambeni kredit.

U "Poštama Srbije" više od 2.500 službenika obučeno je da vas uputi u sve detalje legalizacije. Kao i u opštinama, oni će ispunjavati vaše zahteve elektronski, a građanima će izdavati i potvrdu.

"Ukoliko on nema svoj mejl, nema možda ni telefon, nema ništa, ta dokumenta i onaj odgovor koji dođe od Agencije za prostorno planiranje, i kad je reč o Republičkom geodetskom zavodu, doći će na tom šalteru kod nas, što bi rekli, na šalter, na kompjuter. Mi ćemo pozvati tog građanina da dođe da uzme taj dokument, da li mu fali neki papir, dokument ili je to legalizovano“, kaže Zoran Anđelković, v. d. direktora JP "Pošte Srbije".

Koliko košta i ko je oslobođen

Legalizacija košta od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama. Brinulo se i o najsiromašnijima kojima je to jedina nekretnina u kojoj žive, te su od plaćanja naknade oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

U resornom ministarstvu kažu da su opštine i "Pošta Srbije" spremne za legalizaciju i da sada konačno rešavamo problem koji je nasleđivan generacijama.

"Država mora da zna šta joj je izgrađeno na teritoriji i ko su ti vlasnici. Svaki automobil ima svog vlasnika, zna se ko je vlasnik, a kuće nemaju upisane vlasnike“, kaže Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Time, kako je rekla, praktično dolazimo do onoga što jeste cilj ovog zakona, da svako ostvari svoje pravo, da ono što negde i decenijama koristi, postane njegovo, a da država reši jedan nagomilani višedecenijski problem.

Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama koje su planirane za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države. Građani koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu na vreme mogu je podneti u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz dokaz za opravdanost kašnjenja.

***