Počelo je drugo polugodište u školama u Srbiji. Đaci, nastavnici i učenici žive i rade između školskih klupa i računara, između učionica i nastave od kuće. Oprečna su mišljenja i različiti stavovi, od toga da deca treba da idu redovno u školu, bez ikakvog skraćivanja časova, do toga da bi trebalo u potpunosti preći na onlajn platforme i časove na daljinu. Sa direktorom beogradske Osnovne škole "Josif Pančić", Milanom Bajićem, popričali smo o tome kako, viđen njegovim očima, izgleda početak drugog polugodišta i koje su potencijalne opasnosti. Čuli smo ponešto i o tome kako je izgledalo "zatezanje" sistema u vreme najjačeg pika pandemije, kada su nastavnici počeli masovnije da se zaražavaju.
Učenici od prvog do četvrtog razreda imaće svakodnevnu nastavu u školi, u manjim grupama, dok će stariji osnovci nastavu pohađati naizmenično, neposredno i na daljinu, takođe u manjim grupama.
Nastava u srednjim školama, takođe će se odvijati kao i na početku školske godine, u septembru 2020. godine, a to znači da će srednjoškolci jednu nedelju ići u školu, a potom jednu nedelju učiti na daljinu. Uputstva i sve detalje o tome kako treba da se odvija nastava, možete pročitati na ovom linku.
Osnovnu školu „Josif Pančić“ na Banovom brdu pohađa oko 1.350 đaka. Organizacija tako velikog kolektiva u uslovima pandemije nije laka, ali, prema tvrdnjama direktora, zasada sve funkcioniše.
„U zavisnosti od toga kako se bude kretala epidemiološka sitiacija, svakako će da se donose neke odluke. U ovom trenutku, spremni smo što se tiče onih stvari koje mi možmo da učinimo i pripremimo. Imamo dovoljno alkohola, dovoljno maski, svako kome maska zatreba može da je dobije“, kaže Bajić.
On navodi da je u njegovom kolektivu bilo 11 slučajeva kovida tokom novembra i decembra, ti nastavnici su se sada vratili u školu.
„Nemamo nikakav problem sa kadrovskim rešenjima, zasada. Imali smo taj udar od nekih desetak dana, kada smo bili bez tih zaraženih ljudi. Uvek smo zatezali taj sistem. Posle prvog udara od 5-6 ljudi mislio sam sledeći udar kad dođe da ćemo imati problem. Međutim, opet smo zategli i na drugi udar odlaska radnika i na treći udar. Zategli smo tako da sistem funkcioniše i da daje neki svoj rezultat. Jedina bojazan mi je da ne dođe ponovo do masovnog zaražavanja i do nemogućnosti uzimanja zamena, jer neke škole su imale taj problem. Ne vidim neki drugi problem koji bi mogao da optereti dnevni posao i da da nas dovede u neke nerešive situacije“, tako nam opisuje trenutno brojno stanje, ali i potencijalne probleme.
Postoji jedan deo roditelja koji se, ipak, odlučio za to da njihova deca, na početku drugog polugodišta, pohađaju onlajn nastavu, bez obzira na naznake trenutnog popuštanja pandemije.
„Postoji procedura i način da se dete prijavi za onlajn nastavu. Mislim da je to u redu. Imamo platformu Edmodo i mislim da ona zadovoljava standarde prenošenja informacija. Ostaje na snazi ono da se ispitivanje znanja i evaluacija rade u školi“, navodi direktor Bajić.
Đaci starijih razreda osnovnih škola naizmenično pohađaju nastavu u učionicama i preko internet platformi iz svojih soba. Da li ovakve kombinacije nastavnog rada mogu da utiču na kvalitet usvojenog znanja, da li su one dobre po obrazovanje, po učenike, ali i po nastavnike?
„Dobro je za situaciju u kojoj se nalazimo. Shvatite ovo kao jednu meru da iz ove priče izađemo. Ovo je način da se nastava izvede u jednom teškom trenutku. Direktor, zamenik, pedagog i psiholog proveravaju internet platforme i njhov sadržaj. Za sada nismo imali primedbe oko toga“, kaže naš sagovornik.
Bajić smatra da same škole nisu epicentar zaražavanja i širenja virusa.
„Da je epicentar epidemijue u školi, mi bismo priču završili u septembru. Smanjenje broja dece i zaražavanje zaposlenih je počelo kada je došlo do eksplozije krjem oktobra i tokom novembra- decembra. Moja procena, posmatrajući kako nam se dešavalo da ostajemo bez zaposlenih i bez đaka, je da je zaražavanje dolazilo sa strane. Od preko 150 porodica koje su imale kovid u našoj školi, mi smo imali samo dva slučaja da roditelji nisu imali koronu. Većinom je bilo do zaražavanja roditelja, pa je sa roditelja prešlo na decu“, kaže direktor beogradske OŠ „Josif Panči“.
On konačan odgovor i spas vidi u vakcinaciji i nema nikakvih dilema po tom pitanju, čim se ukaže prilika primiće vakcinu.
„Ne pripadam grupi antivaksera, čak sam sa nekima od njih prekinuo komunikaciju. Ti ljudi su mnogo teške psihologije. Smatram da je vakcina medicinsko dostignuće 20. veka i da je mnoge stavri rešila, produžila živote, iskorenila bolesti. Nemam nikakvu dilemu, milsim da ne postoji drugi način da se društvo vrati u normalu, osim vakcine. Svako će prema svojoj savesti i pameti. Što se mene tiče, prijavio sam se za Fajzerovu vakcinu“, kaže direktor Bajić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare