Auto-put "Miloš Veliki" ovih dana je ponovo u žiži javnosti zbog rekonstrukcije kolovoza na ovom putu koji je svečano otvoren pre tri godine. Međutim, ovo je drugi put da se radi deonica kod Uba, a slične scene imali smo prilike da vidimo i na drugim tek izgrađen deonicama u Srbiji. Inače, samo deonica Ub - Lajkovac je građane zbog dodatnih popravki koštala više od 25 miliona evra.
Svi koji prolaze novim auto-putem „Miloš Veliki“ kod Uba imaju prilike da vide radove u dužini od nekoliko kilometara, gde je raskopan asfalt i nasut šljunak. Ova deonica Ub-Lajkovac već je jednom rađena ispočetka zbog pukotina i klizišta.
U „Putevima Srbije“ su ranije za portal Nova.rs potvrdili da se radovi ovijaju na deonici Ub-Lajkovac u dužini od 2,45 km, gde se radi na rehabilitaciji kolovoza na levoj kolovoznoj traci u smeru ka Beogradu.
„Radovi na rehabilitaciji kolovoza na navedenoj deonici se izvode zbog pojave oštećenja u vidu podužnih i poprečnih pukotina na kolovozu, praćenih nabiranjem asfaltnih slojeva. Pojava navedenih oštećenja na kolovozu je posledica visokog nivoa podzemnih voda i njegovog čestog oscilovanja u toku godine“, tvrde u „Putevima Srbije“.
Radovi na rehabilitaciji kolovoza izvodi preduzeće za puteve „Štrabag“ iz Beograda, vrednost radova na rehabilitaciji kolovoza iznosiće 126,3 miliona dinara bez PDV-a, odnosno nešto više od milion evra.
Ovu spornu deonicu „Miloša Velikog“, dugačku 12,5 kilometara sa 12 mostova, gradile su domaće firme, koje su ovaj posao dobile 2010. godine zbog najpovoljnije ponude. Cena je bila oko 75 miliona evra, kako su ranije preneli beogradski mediji.
Međutim, na ovoj deonici su 2018. godine kontrolom nadležnih uočene pukotine na nekorišćenom putu, a zabeležena su i klizišta. I tako su radovi zbog korišćenja neadekvatnih materijala ponovo krenuli ispočetka.
Ugovor sa domaćim kompanijama je bio raskinut, a posao za popravku novoizgrađenog puta je bez tendera dodeljen firmi Šandong iz Kine, koja je angažovala domaći „Energoprojekt – niskogradnja“ kao podizvođača. Tada su beogradski mediji pisali, da je cena popravke najmanje 13 miliona evra.
Kada pogledamo cenu same izgradnje, pa onda i popravke i sada poslednje rehabilitacije, ova deonica kod Uba je građane Srbije koštala najmanje 89 miliona evra.
Inače, kada govorimo o samoj deonici od Obrenovca do Ljiga, ona je dugačka 62,7 kilometara i koštala je više od 333 miliona evra, a Srbija je ovaj iznos uglavnom pokrila kreditima kineske Eskim banke. Pored deonice Ub-Lajkovac od 12,5 kilometara, druge dve, koje je radio kineski Šandong, su Obrenovac-Ub (26,23 km) i Lajkovac-Ljig (23,98 km).
O problemima na „Milošu Velikom“ govori i slučaj od pre nekoliko godina kada je rađena prepravka na kolovozu u tunelima Šarani i Brđane.
Iako su Koridori Srbije prvo demantovali da postoje problemi na kolovzu u tunelima, na kraju su mašine morale da popravljaju greške nastale pri izvođenju betonskog kolovoza.
Tada su nadležni rekli da se greška sastojala u tome što je na pojedinim delovima kolovoza došlo do odstupanja od projektom i standardima predviđene ravnosti. Izvođač radova na betonskom kolovozu u tunelima Šarani i Brđani bila je domaća firma Planum.
Međutim, koliko god nam ovo zvučalo kao presedan, popravke na novoizgrađenim putevima u Srbiji nisu novina.
Slično je bilo zabeleženo na južnom kraku Koridora 10 kada se urušilo oko 100 metara potpornog zida, a pored toga rađene su i popravke na novom asfaltu. Upravo ova deonica bila je poznata po brojnim pomeranjima rokova, menjanju projekata i povećanju cene radova.
Još je 2019. godine tada ministarka zadužena za infrastrukturu i saobraćaj Zorana Mihajlović navela da se očekuje da novi auto-put kroz Grdeličku klisuru građane Srbije košta više od 350 miliona evra, odnosno najmanje 110 miliona evra više od prvobitno ugovorene cene.
Problemi su počeli još u aprilu 2017. godine, kada se kod tunela „Predejane“ prvi put urušio potporni zid, a već 2018. u dva navrata je došlo do novog urušavanja, prvo u martu, pa u avgustu.
Zbog toga se na mestu urušavanja pojavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je pred novinarima izneo rešenje za problem potpornog zida, a to je da se ukloni celo brdo i premesti na drugu stranu, jer je teren podložan klizanju.
„Sloba je hteo topovima s druge strane da gađa, ali brdo će biti srušeno i treba da ga prebace na drugu stranu da galerijama uspemo da kontrolišemo klizište u potpunosti“, bile su tadašnje reči predsednika Srbije.
Vučić je tom prilikom kritikovao i navodnu kampanju koja je „vođena protiv svih koji su ovde ikada radili“.
„Prvo sebi upucamo obe noge i ruke, a onda moramo da nastavimo da radimo, ali bez ruku i nogu. Sada moramo da nastavimo da radimo. Problem je što niko neće ovde sad da radi, da preuzme rizik, zato što je svima jasno sa čime će se suočiti“, bila je kritika predsednika Srbije.
Međutim, lokalni mediji su još prošle godine ponovo pisali o radovima na deonici od tunela „Predejane“ do tunela „Manajle“. Tada su se radovi izvodili na održavanju na delu auto-puta petlja „Grdelica“ – petlja „Vladičin Han“, na deonici tunel „Predejane“ – tunel „Manajle“.
Prema pisanju lokalnih medija, nije bilo poznato da li je problem bio u novim odronima ili ponovo u asfaltu.
Iako je od završetka radova na Koridoru 10 prošlo nešto više od dve godine, putari su se na ovoj deonici suočavali sa odronima, ali i sa novim popravkama asfalta. Prva popravka asfalta bila je između Caričine doline i tunela „Manajče“ i to samo tri meseca od otvaranja.
Inače, sanaciju potpornog zida 2018. godine radila je firma „Integral“ iz Republike Srpske, dok je radove na tom potezu izvodila španska kompanija Azvi, a stručni nadzor je tada bio poveren konzorcijumu „Louis Berger“ i „Egnatia Odos“.
Izgradnja Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri je počela radovima na deonici Gornje Polje – Caričina Dolina u drugoj polovini 2013. godine.
Ukupna dužina auto-puta kroz Grdeličku klisuru je oko 26 km, a sastoji se od dve deonice: Grdelica – Caričina Dolina od 11,8 km i Caričina Dolina – Vladičin Han od 14,3 km.
U Grdeličkoj klisuri su, pored dva velika tunela izgrađene i četiri velike petlje, kao i 33 mosta ukupne dužine 5,7 km. Radovi se finansiraju iz zajma Evropske investicione banke, a ukupna ugovorena vrednost radova je 234,18 miliona evra.
Problema je bilo i na kraku Koridora 10 od Niša ka Pirotu, kod Bancareva, 2019. godine je asfalt popucao i pre nego što je deonica bila otvorena.
Lokalni mediji su pisali da je na samom ulazu na deonicu popucao asfalt, pa je opet krpljen.
BONUS VIDEO – Zatvorena deonica autoputa Miloš Veliki
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare