Pneumokokne infekcije u porastu, neophodna bolja vakcinacija dece

Ova bakterija često se nalazi na sluzokoži nosa i ždrela, naročito kod dece, gde je kolonizacija prisutna kod čak 60 odsto mališana mlađih od dve godine. Iako bez simptoma kod zdravih osoba, pneumokok u određenim okolnostima može izazvati čitav niz bolesti, od zapaljenja srednjeg uha, koje pogađa gotovo 80 odsto dece do druge godine, do teških i potencijalno smrtonosnih infekcija poput upale pluća, sepse i meningitisa.

Rizik značajno raste kod osoba sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa, HOBP, maligniteta i bolesti srca, kao i kod onih bez slezine ili sa teškim poremećajem imuniteta. Pneumokokna pneumonija je najčešća bakterijska upala pluća, sa procenjenom stopom smrtnosti od oko 15 odsto. Još teži oblici, poznati kao invazivne pneumokokne bolesti, nastaju kada bakterija prodre u krvotok, mozak ili plućnu maramicu, a smrtnost od pneumokoknog meningitisa dostiže i do 30 odsto

"U našoj zemlji su registrovane četiri pneumokokne vakcine. Prema Zakonu o zaštiti zdravlja od zaraznih bolesti, imunizacija pneumokoknim vakcinama je obavezna po brojnim indikacijama. Od 2018. godine, vakcina je deo obaveznog kalendara imunizacije dece. Država je tada obezbedila vakcinu koja sadrži 10 serotipova pneumokoka (PCV10) i pružala zaštitu za oko 70 odsto dece. Četiri godine kasnije, 2022. prešlo se na vakcinu koja sadrži 13 serotipova pneumokoka (PCV13), koja obuhvata dodatna tri serotipa – 3, 6A i 19A, ali smo se 2024., iz ekonomskih razloga, vratili na PCV10", kaže prof. dr Nataša Opavski iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju i rukovodilac Referentne laboratorije za streptokok.

Prema analizama naše Referentne laboratorije za streptokok, čiji sam rukovodilac, trenutna desetovalentna vakcina štiti svega 11 odsto dece mlađe od dve godine, dok viševalentne vakcine (PCV13, PCV15, PCV20) obezbeđuju zaštitu veću od 50 odsto.

"Pad zaštite je posledica dominacije serotipova 3 i 19A u Srbiji, koje desetovalentna vakcina ne sadrži. Sličan trend beleže i zemlje poput Belgije i Novog Zelanda koje su, nakon sličnih problema, napustile PCV10 i uvele efikasnije vakcine. Ako se upotreba desetovalentne vakcine nastavi, zaštita će dodatno opasti, što nameće hitnu potrebu za povratkom na vakcine sa širim spektrom zaštite. Kod odraslih sa rizikom od pneumokoknih bolesti situacija je još gora. Iako je vakcinacija propisana stručno metodološkim uputstvom, ona se gotovo ne sprovodi. Time se ugrožavaju osobe sa hroničnim bolestima koje su izložene riziku od teških infekcija pneumonije, sepse i meningitisa, koje se mogu sprečiti vakcinacijom", ističe prof. dr Opavski.

Stručnjaci međutim, ukazuju i na zabrinjavajuću činjenicu da je usled česte upotrebe antibiotika, posebno kod dece, pneumokok postao rezistentan na mnoge lekove, čime lečenje postaje dodatno otežano. Upravo zato, struka sve glasnije poziva na unapređenje vakcinalne politike i širu primenu vakcina koje pokrivaju veći broj serotipova ovog opasnog patogena.

"Mi kao pedijatri i pulmolozi primećujemo porast broja obolelih od komplikovane pneumonije. Sproveli smo kliničko istraživanje koje je pokazalo da je najčešći uzročnik te komplikovane upale pluća pneumokokni serotip koji nije obuhvaćen aktuelnom vakcinom. Ne možemo reći da vakcina koju sada koristimo nije dobra. Kada je uvedena, značajno je smanjila broj slučajeva invazivne pneumokokne bolesti. Ali ona ne štiti od sojeva koji su sada u porastu, i postoji potreba za unapređenjem obuhvata", kaže prof. dr Aleksandar Sovtić, predsednik Republičke stručne komisije za pulmologiju, načelnik odeljenja za pulmologiju i zamenik direktora Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.

Pored toga, pneumokokna bolest nije sezonska kao grip, iako se češće javlja u hladnijim mesecima.

"Iz prakse znamo da se dešava da i deca koja su vakcinisana dobiju teže oblike bolesti, što dodatno ukazuje na potrebu za unapređenjem vakcinalne politike u skladu sa trenutnim epidemiološkim trendovima. Republička stručna komisija za pulmologiju je jednoglasno prosledila predlog Ministarstvu zdravlja da se, imajući u vidu sve dostupne podatke, u program imunizacije uvrsti konjugovana vakcina sa većim obuhvatom serotipova. Do istih zaključaka došle su i zemlje iz okruženja gde se imunizacija sprovodi vakcinama koje sadrže veći broj serotipova", objašnjava prof. dr Sovtić.

Kada je reč o starijim osobama, Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije, ističe da je situacija dosta alarmantnija.

"Mnogi ljudi, naročito oni koji boluju od teških hroničnih bolesti, nisu ni svesni da imaju pravo na besplatnu pneumokoknu vakcinu. Nažalost, često saznaju za to tek kada se suoče sa teškom infekcijom koju je bilo moguće sprečiti. Vakcina ne znači samo prevenciju, ona za mnoge hronične pacijente može značiti razliku između života i smrti. Zato pozivam sve odrasle u riziku da se raspitaju kod svojih lekara i iskoriste ono što im pripada, besplatnu i efikasnu zaštitu", poručila je Ćorović.

***