14
Novinarka i aktivistkinja Aida Ćorović uputila je javno pismo direktoru bolnice u Novom Pazaru Mehu Mahmutoviću, u kojem ga je, nazivajući ga bivšim prijateljem, pozvala da podnese ostavku na tu funkciju i "ponese se kao čovek".
„Ne mogu, a da se ne zapitam šta se desilo s tobom u ovih nekoliko poslednjih godina. Kad sam te upoznala, ima tome već nekoliko decenija, upoznala sam sipatičnog, vrlo posvećenog lekara, pedijatra, koji je voleo svoj posao i koji je predano brinuo o dečjem zdravlju… znam kako si se borio i izborio da renoviraš dečje odeljenje koje je godinama bilo u katastrofalnom stanju. I sećam se jako dobro, da sam ti jednom prilikom, kada si ulazio u aktivan politički život, u šali rekla da vodiš računa da ne postaneš još jedan dobri lekar koji se pretvorio u lošeg političara. Na žalost, moja šala se obistinila u razmerama u kojim nisam mogla da verujem da će biti realizovana“, navela je ona u pismu.
Hiljade lekara širom sveta su tražili i traže odgovore, povezuju se, komuniciraju među sobom, razmenjuju iskustva i učestvuju u globalnim naporima da se reši problem koronavirusa koji je pogodio čitavo čovečanstvo, piše ona.
Pročitajte još:
„Na tom ispitu si ti, dr. Mahmutoviću pao kao s kruške, stmoglavio si se u sopstvenu nemoć i nesnađenost, dopustio si strahu i panici da te progutaju kao rečni vir“, navodi.
„Još se više čudim zašto se jedan, naizgled, uspešan čovek i stručnjak u svojoj profesiji odlučio da ode u politiku i postane nikakav političar, poltron i kukavica, neznalica opšteg smera i beskičmenjak koji puzi pred moćnima, a bahat je i arogantan prema slabima“, upitala je.
Ćorović je Mahmutovića upitala zašto je krio broj obolelih.
„Koji se krivi spoj desio u tvojoj glavi i tvom srcu mnogo godina ranije, a tokom ovog leta kulminirao na najbrutalniji način? Zašto si ćutao o katastrofalnom stanju u Opštoj bolnici u Novom Pazaru na čijem si čelu? Zašto si krio stvarni broj obolelih? Zašto nisi odgovarao na pozive medija iz cele zemlje? Zašto nisi stao uz svoje kolege i ujedinio i ohrabrio svoj tim u bici koja vam je predstojala?“, pitala je ona.
Mahmutovića je optužila da je dopustio da „njegova“ bolnica nema elementarnih sredstava za rad, da hirurzi nose kese za smeće umesto mantila, da se svako od njegovih kolega dovija za maske i rukavice kako zna i ume.
„Dopustio si da nema sredstava za higijenu, da nema opreme, posteljine, jastuka, kreveta. Ali, mnogo više od nedostatka stvari, dopustio si da gubiš ljude, da ih gurneš nogom u vatru, a da se ti sakriješ u svoju kancelariju“, dodala je.
Ona je navela i da je rešila da progovori, kako je rekla, o činjenici da je isključivo on odgovoran zašto Novi Pazar, pre pet godina, nije dobio donaciju od 3 i po miliona evra od luksemburške vlade.
„Odlučila sam da upotpunim nimalo lepu sliku o tome kako i koliko brineš za zajednicu, dr. Mahmutoviću. Naime, Novi Pazar je, u vreme vlasti Sulejmana Ugljanina uspeo da obezbedi donaciju od oko 7 milona evra od strane luksemburške razvojne agencije i Ministarstva inostranih poslova Velikog vojvodstva Luksemburga. Nakon te donacije, izlobirana je donacija od još 4 i po milona evra, koji su bili opredeljeni za rekonstrukciju vodovodne mreže Novog Pazara“, navela je.
Ona je rekla i da je iz prve ruke mogla da prati realizaciju tog projekta.
„U želji da se postigne maksimalan rezultat za novac koji je Novi Pazar dobio, ja sam pristala, da pro bono budem predsednica UO JKP „Vodovod i kanalizacija“. Za tu poziciju me nije kandidovalo poznavanje hidrotehnike, već znanja iz oblasti PR-a i marketinga, kao i moji vredni kontakti sa ljudima koji su postali Džedaji u toj oblasti. Ideja i plan su bili upoznavanje šire javnosti o činjenici da „proizvodnja vode“ nije besplatna, da održavanje svakog vodovodnog sistema košta i da naplata potrošene vode mora da postane praksa“.
„Kako se i kampanja zahuktavala, kako sam sa svojim saradnicima počela da uključujem stotine dece u priču o čuvanju vode, kako se gradio novi vizuelni identitet vodovoda i na koncu, kako su rasli novi objekti, moj partner, a naš predstavnik donatora, pripremio je predlog nove etape rada koja bi našem gradu donela još 3 i po miliona evra, koji bi bili uloženi u osavremenjavanje procesa hlorisanja vode i njene distribucije u gradu. Da problemi u komunikaciji s tobom eskaliraju, shvatili smo kada si počeo otvoreno da miniraš aktivnosti koje su bile osmišljene da se gradsko rukovodstvao i svi odbornici upoznaju sa realizacijom projekta“.
„Kampanja je trebalo da bude završena velikim javnim događajem, na kome bi građani bili bolje i podrobnije upoznati sa procesom proizvodnje pijaće vode, ali i tvojim potpisom da će lokalna samouprava pomoći vodovodu da se podigne nivo naplate utrošene vode. Sve to rezultiralo bi novom donacijom i zaokruživanjem procesa rekonstrukcije gradskog vodosnabdevanja. Na žalost, ti si odbio da potpišeš taj, čak ne preterano obavezujući papir, a ishod je bio logičan: projekat koji je bio u toku je završen, kampanja zaustavljena, gradski donosioci odluka su ostali bez informacija, javnost nikada nije obaveštena o neslavnom kraju projekta, a već obezbeđeni novac nikada nije došao u Novi Pazar. Tim činom, naš grad je zauvek izgubio mogućnost da dobije, ne kredit, ne pozajmicu, već značajnu donaciju od strane ovako značajnog međunarodnog partnera. Zahvaljujući tebi, uvaženi, dr. Mahmutoviću!“
Ona ga je na kraju pozvala da podnese ostavku.
Pročitajte još:
„Džaba ti novci i sinekure, džaba veze sa ovom skarednom i duboko poremećenom vlasti, džaba ti sve kada ne smeš i ne možeš da hodaš dignute glave svojim gradom. Džaba ti, dr. Mahmutoviću, doktorska titula i teška škola koju si učio, kad si sitna duša, kad od lične pizme i sopstvenog intereščića ne vidiš interes celog grada, građana, pre svega dece u njemu… Živećeš i ti i tvoja deca u gradu gde će te zauvek pratiti prezir kolega i omraza tvojih sugrađana“, navela je.
Upitala ga je i da li je sve to „što brani kao ličnu korist bilo vredno ovolikog poniženja, ovolike patnje i ovolikog prezira“.
„Može li direktorska fotelja da učini da se osećaš prihvaćeno i cenjeno? Može li moć koju samo prividno imaš da zameni dobar i složan kolektiv, gde niste jedno drugome vukovi, već saradnici, kolege i podrška, i gde samo tako možete da obavljate svoj krvavi, preteški, a tako humani posao? Može li, bivši prijatelju moj, bilo kakav novac da napuni tvoju dušu i da te učini mirnim, zadovoljnim i pomirenim sa sobom i sredinom u kojoj živiš?“
Poručila mu je da se „ponese kao čovek“.
„I ako mene pitaš, čak i kao bivšu prijateljicu – ako hoćeš da se bar donekle iskupiš i da sebi obezbediš malo mira i vratiš komadić obraza, daj ostavku, ponesi se kao Čovek: ako te kolege ne žele, ako te građani pljuju i grde, ako te stanačke kolege preziru, onda je vreme da se skloniš. Ništa pod kapom nebeskom ne traje doveka, pa neće ni tvoja direktorska fotelja za koju se toliko grčevito držiš. Bolje je da odeš sam i koliko-toliko, dignute glave, nego da te motkama isteruju najgori. Na tebi je da odlučiš i otkriješ je li ostalo još malo čovečnog u tebi“, zaključila je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
