Piše Savo Manojlović: Pravni i politički aspekti referenduma - tamni vilajet

Pravni aspektOpcija - NEPrvo, proces izmene Ustava ozbiljno boluje od manjka legitimiteta. Donet je uz osakaćenu javnu raspravu, bez izjašnjavanja i debate ključnih aktera.Drugo, o njemu se treba izjasniti na referendumu koji će se sprovoditi po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je donet ni mesec i po dana pre glasanja, u jednoj užurbanoj proceduri, da bi zatim zahvaljujući blokadama autoputa ponovo bio promenjen. Pravilo je da se referendumski, kao i izborni zakoni, ne menjaju u godini izjašnjavanja. I povreda toga jeste povreda ustavnih standarda.Treće, tačno je da ga donosi, skoro pa jednopartijska Skupština, jer iako tu ima više partija, sve su one podređene jednom čoveku. Tamo gde jedan čovek natera čitav skupštinski sastav minus dva poslanika, da u roku od petnaest dana drugačije glasaju i govore, a tom istom čoveku se stalno pevaju ode, tu nema parlamentarizma.Opcija - DAAko se ne izglasaju ustavni amandmani, to znači ostajanje u stanju katastrofalnog sudstva sa snažnim političkim uticajem. Trenutno je pravosudni sistem prožet partokratijom i nepotizmom. Na osnovu široke moći odlučivanja pravosudnih saveta izbor se vrši po principu: ja tebi, ti meni!

Postojećim amandmanima pošteno je reći dolazi do izvesnih poboljšanja. Za ta poboljšanja se ne može reći da su mizerna, ali nisu ni epoholna.Prvo, ustavnim izmenama se ukidaju dva izbora sudija (prvi na tri godine, drugi za stalno). Međunarodni standard je da se sudije biraju za stalno. Sudija koji koji prve tri godine strepi od političkih činioca da li će biti izabran za stalno, imaće trajno narušen integritet. “Integritet je”, kako to neko ističe, “kao nevinost, gubi se samo jednom”.Drugo, ukida se da u izboru sudija i tužilaca izbor direktno vrši parlament, čime se donekle depolitizuje uticaj na pravosuđe. Donekle jer se povećava broj političkih članova koje će birati parlament. Takođe, u jednom sistemu pravosuđa koji je decenijama ogrezao u korupciji, partokratiji i nepotizmu, problematično je ostaviti pravosuđu da “biraju sami sebe” na osnovu labavih kriterijuma i lične procene članova Saveta. Srbiji treba koncept pravosuđa u kom će se sudije i tužioci birati na osnovu tvrdih kriterijuma (ocena na fakultetima i preciznih taksativnih merila u radu) bez mogućnosti ličnog uticaja, kako bismo dobili jednu generaciju pravnika koja svoja mesta u pravosuđu ne duguje nikome.Opcija - BOJKOTOpcija bojkot u pravnom smislu ne proizvodi nekakav pravni efekat, jer je Ustavom od 2006. ukinut cenzus za ustavne promene (iako se u javnosti pogrešno navodi da je to učinjeno novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi), neizlaskom se odluka prepušta drugima, ima izvestan politički efekat u vidu delegitimizacije referenduma, mada je on smanjenog obima budući da će se učestvovati na aprilskim izborima.Mapa akteraNa tvrdo NE, od političkih aktera opozicije, su najpre pozvali DJB, advokat Vladimir Gajić (NS), Đorđe Vukadinović da bi im se potpom priključili Dveri, a zatim i Vladimir Đukanović (predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe, samim tim i član trenutnih pravosudnih saveta, a prilično visoko pozicioniran u neformalnoj hijerarhiji moći SNS). Na glasanje NE su pozvali i pravnici poput Rodoljuba Šabića, kao i Miodraga Majića koji spadaju u nesporne kritičare vlasti.Zajednički stav ove opozicione grupacije je da će se ovim zadati udar legitimnosti vlasti, što donekle ima logiku, dok “Dosta je bilo” čak ide dotle da pokušava da polarizuje javnost sa tezom da će to značiti pad vlasti.Činjenica je da svaki neuspeh može biti predstavljen i jeste neka vrsta šamara vlastima. Nesporno će značiti i izvesno usporavanje u pridruživanju EU, pošto ova promena jesu formalna obaveza u tom procesu. Ali, imajući u vidu to da ne deluje kako EU iskreno želi da nas primi, niti da naša vlast iskreno želi da pristupimo toj organizaciji, i taj aspekat ne deluje kao naročito krucijalan.

Ono što je vrlo zanimljivo je to da od strane vlasti ne postoji nikakvo paljenje stranačke mašinerije koja bi zalegla da se glasa ZA. Sem jednog mlakog poziva predsednika države predsednika SNS, praktično ništa nismo videli od moguće kampanje. Iskreni zagovornici ove opcije zapravo su pored dela NVO i strukovna udruženja Društvo sudija i Udruženje tužioca koji su vodili oštru borbu sa političarima vlastima u odnosu na prethodne predloge i ne mogu se svrstati kao prorežimske marionete. Među njima svakako treba izdvojiti tužioca Predraga Milovanovića koji je izboksovao prvostepenu osuđujuću presudu protiv ranijeg predsednika opštine Grocka zbog spaljivanja kuće novinara Jovanovića, ali i otvoreno kritikovao politizovano pravosuđe.Bojkot opozicija (DS, SSP i NS) je najpre izašla sa stavom o bojkotu, ali je ubrzo usled oštrih napada pre svega od strane DJB i delova tviter zajednice omekšala stav i zauzela neutralniju poziciju. Najtvrđi protivnici aktivnog bojkota uz najavu blokada kojima će se fizički sprečiti glasanje su Mlađan Đorđević i Srđan Nogo (odvojeno).Politički apsekti odluke o glasanjuLično neću glasati ZA, iako pravno gledano izmene sadrže izvesna poboljšanja. Ne želim da dajem legitimitet jednom procesu sa duboko narušenom ustavnom formom. Razumem istovremeno i ljude koji su kritičari i protivnici vlasti koji smatraju da je izvesno poboljšanje, bolje od sadašnjeg katastrofalnog stanja.Za opoziciju najveći problem jeste trenutna podeljenost i slanje tri različite poruke. Naročito, jer je ova vrsta komunikacija začinjena optužbama za izdaju i ko se prodao pre svega od strane tvrdog krila NE opcije i pristalica blokiranja.Stav Kreni-Promeni i Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti je da neće aktivno učestvovati u referendumskoj kampanji. Sve svoje snage uložiće u izradu i pravljenje mreže aktivista za narodnu inicijativu kojim će se predložiti akt kojim će se onemogućiti ekpolatacija litijuma (“Rio Tinto marš sa Drine”). Početak skupljanja potpisa za narodnu inicijativu će se započeti nakon praznika i referendumske kampanje, kako ne bi bile ometane aktivnosti opozicionih stranaka vezane za referendum.Takođe budući da su tokom samih blokada “Srbija nije na prodaju” postojale optužbe na račun Kreni-Promeni da su blokade organizovane kako bi se skrenula pažnja sa referenduma (iako je referendum raspisan nakon početka blokada), a zatim i da su blokade trebale dovesti do pada režima, ovim se ostavlja prostor da navedeni pojedinci praktično ostvare svoje teorije promene da kroz organizovanu kampanju NE izazovu pad vlasti, odnosno da gospoda to učine organizovanjem blokada.Vlast je nesporno povredom principa ustavnosti, ali i apsolutnim neinformisanjem, većinu građana dovela u stanje zbunjenosti i u referendumski tamni vilajet, da većina građana ima osećaj da će za koju god opciju se opredeli na kraju žaliti.BONUS VIDEO: Savo Manojlović u Dobar Loš Zao: Naravno da mi se slavilo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dlzinsertnaravnodamiseslaviloik-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2854622"]