Piše Ivan Mrđen: Priče sa druge paralele

Prećutali su i veličanstvenu tišinu od 16 minuta i odavanje pošte žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu. Bilo je monumentalno i potresno, ali očigledno nedovoljno da se prenese široj populaciji. Koja je nešto kasniie obaveštena da je predsednik svega i svačega, vrhovni komandant Ćasistana i civilni patrijarh “posetio Novi Sad”…

“Čisto da se zna da je bio u okolini Kaća, to jest na još jednom kineskom gradilištu. Pri tom uz obezbeđenje žandarmerije koja je tradicionalno sprečila njegov susret s Novosađanima kojih se, s razlogom, plaši više nego Srbi struje, promaje i duboke vode zajedno.

A iz Kaća se Novi Sad vidi kao što se, recimo, iz Barajeva vidi Beograd… Nemam, ništa ni protiv Kaća ni protiv Barajeva, ali dobro je znati da pomahnitali ‘hrabriša’ ponovo laže”, objasnio je moj prijatelj Nebojša Milenković, zadnja pošta Novi Sad.

Pošto je konstatovao da su u “izveštajima” sa otvaranja Exita prećutani i nastup buntovnog Ateist repa i ogromna crvena šaka na video zidu iza benda, dramaturg Ivan Lalić je konstatovao: “Mi zapravo živimo srpski Trumanov šou. U njemu je sve idilično, letnje harmonično i lepo. Nasmejani predsednik gasi kanticom požarčiće po zemlji, dok vredni i odgovorni policajci brane svoje pendreke od nasrtaja mladalačkih bubrega, vilica i drugih blokaderskih kostiju.”

A na drugoj paraleli...

Mojoj Miri je iz Unicefa Srbija ovih dana stiglo pismo sa molbom da, kao što to i inače čini, pomogne kampanju pod sloganom „JA ĆU!“ Uz to su naveli podatke koje nećete videti ni na jednoj od televizija za ružičastu sreću sa naci-frekvencijama:

Deca čine samo 17 odsto stanovništva Srbije. Svako peto dete je u riziku od siromaštva. Za više od 60.000 predškolaca je svake godine potrebna podrška da prevaziđu razvojne smetnje i teškoće. Više od polovine najugroženije dece ne dostiže osnovni nivo pismenosti. Svako četvrto dete školskog uzrrasta oseća razdražljivost. Više od 5.200 mališana odrasta bez roditeljskog staranja...

„Svako dete, bez izuzetka, treba da dobije šansu za detinjstvo kakvo zaslužuje. Deca ne smeju biti zaboravljena. Ko će da zaštiti decu kad su najranijivija? Ko će stati uz uz decu kad im je najpotrebnije? Recite: ’JA ĆU!’“ – apeluju iz Unicefa.

Donaciju od 1.500 do 5.000 dinara moguće je uplatiti na račun broj 160-666-18, poziv na broj 2225-1079915, svrha uplate: 2225 – Hoćete li reći „JA ĆU!“

A na drugoj paraleli...

Ovih dana mi pisao moj prijatelj Radovan Cvetanović iz Svrljiga, koji se već punih 13 godina, uz pomoć nas nekolicine iz medija koji još imaju razumevanja za takve priče, trudi da pomogne Zorici Vučković iz obližnjeg sela Drajinac. Ona živi sama, u straćari, ostavljena od svih, bez noge, bez dela plućnog krila, sa dijabetisom…

“Zorica je pobedila i rak, izdržavši više od 80 hemoterapija, ali za nadležne ona ne postoji! Zbog obustavljenog ostavinskog postupka sada je kao beskućnik prijavljena na adresu Centra za socijalni rad, iako i dalje živi u istoj straćari… Da sve bude još luđe, kućica od 26 kvadrata koju su joj pre 12 godina napravili u humanitarnoj akciji takođe ne postoji!” – napisao je Radovan.

Njegov komentar takođe govori o paralelnim svetovima: „Zaista se pitam, koji su to blokaderi opasniji: ovi koje viđamo poslednjih osam meseci na ulicama ili oni koji gotovo ceo svoj radni vek provedu u blokadi, jer njihov nerad je čista blokada ljudi da ostvare svoja prava. Konkretno mislim na centre za socijalni rad, pa je tako moguce da Zorica ne postoji za njen centar u Svrljigu.

Kažu da su blokaderi na ulici ‘strani placenici’ koji prave štetu Srbiji, a šta su onda i jesu li hiljade neradnika po državnim institucijama, koji su se tamo našli samo zbog rođačkih, stranačkih ili švalerskih veza, ‘domaći plaćenici’ sa pristojnim platama i redovnim povišicama?”

Pomoć Zorici moguće je uplatiti na njen račun u Banka Poštanska štedionica, broj 200-122235602-67.

A na drugoj paraleli…

Fondacija „Jedro” održala je ovih dana vanrednu konferenciju za medije sa ciljem da se javnost detaljno informiše o novonastalim okolnostima humanitarne akcije prikupljanja sredstava za lečenje petorice dečaka obolelih od Dišenove mišićne distrofije.

Od početka akcije i objavljivanja pesme “5 za 5 – Jedro” prošlo je više od petnaest meseci. Međutim, do sada prikupljena sredstva omogućavaju da se na lečenje odmah upute četvorica obolelih dečaka, ali ova akcija mora biti nastavljena dok se ne prikupe sredstva potrebna za lečenje i njihovog petog drugara.

Klinika koja sprovodi terapiju izrazila je spremnost da „sačuva mesto“, pod uslovom da ostatak novca budu bude prikupljen u bliskoj budućnosti.

„Imamo dobre i manje dobre vesti budući da se akcija odužila, a mi smo sa farmaceutskom kućom prve dogovore napravili još novembra 2023. godine. Do sada smo skupili milion i četiristo hiljada američkih dolara. Uspeli smo da napravimo dogovor sa farmaceutskom kompanijom, koja je, iako smo probili sve rokove, imala razumevanja za nas. Zbog inflacije na globalnom nivou i povećanih troškova, došlo je do promene iznosa troškova terapije. Ipak, izašli su nam u susret da sa do sada prikupljenom sumom, terapiju prime četvorica najugroženijih dečaka. Za njih su već krenule pripreme, sve analize se rade i oni sada čekaju raspored. Očekujemo da prvi dečak krene sa procedurom dobijanja terapije za mesec ili mesec i po dana“, rekao je tom prilikom Goran Vasović, otac jednog od obolelih mališana i osnivač fondacije “Jedro”.

Vasović je potom prešao na „manje dobru vest, koja uz pomoć zajednice može postati dobra“ .

Porodica petog i najmlađeg dečaka Dušana donela je tešku odluku da prioritet i prednost da četvorici dečaka čije stanje zahteva hitnu terapiju. Za njega, još nije prikupljen novac a potrebno je još 350 hiljada dolara.

Govoreći o teškoj odluci koju je njegova porodica donela, Veselin Vojinović je rekao da ona nije bila laka, ali je bila logična, ljudska i moralna:

“To je vaše dete, morate se pitati kako dalje? Ali, da bi četvorica dečaka kojima je to u ovome trenutku potrebnije otišla što pre na lečenje, to je bilo jedino logično i normalno! Dušan je predškolskog uzrasta, puni sedam godina, i uslovno rečeno može da sačeka. Verujem i siguran sam da će uz pomoć Fondacije ‘Jedro’, nastavka akcije, i svih ljudi dobre volje, dodatna sredstva biti prikupljena i da će i moj Dušan takođe uskoro doći do terapije.“

Dišenova mišićna distrofija je retka bolest koja pogađa isključivo dečake, dovodeći najpre do progresivnog gubitka mišićne funkcije i sposobnosti hoda, uz kasnije komplikacije koje dramatično pogoršavaju kvalitet života i skraćuju životni vek. U Srbiji trenutno s ovom dijagnozom živi više od dve stotine dečaka…

Do nedavno, nijedna dostupna vrsta terapije nije bila efikasna u zaustavljanju progresije bolesti. Međutim, najnovija terapijska procedura predstavlja značajan iskorak savremene medicine, nudeći novu nadu i potencijalno spasavajući živote obolelih dečaka.

Ipak, implementacija ove terapije u ovom trenutku zahteva oko 1.75 miliona američkih dolara za lečenje petoro dece istovremeno. Ključna prepreka u obezbeđivanju ovih sredstava iz republičkog budžeta je tehničko-pravnog karaktera. Ova sistemska prepreka je fundamentalni razlog zašto je humanitarna akcija jedini način za prikupljanje potrebnih sredstava, čime se celokupan teret finansiranja prebacuje na zajednicu.

Fondacija „Jedro” apeluje na zajednicu da se uključi i pruži podršku kako bi se prikupila preostala sredstva i dečacima pružila šansa za život. Podrška akciji može biti pružena slanjem SMS-a sa brojem 5 na 3091 (cena poruke je 200 dinara za sve operatere) ili uplatom na namenski dinarski račun kod Banca Intesa: 160-6000002005224-26.