Iako meteorolozi najavljuju do kraja avgusta još jedan tropski period, iako kalendarski leto traje još tridesetdva dana, stariji i iskusniji će vam reći da od juče više ništa nije isto, da se preobražavaju i gora i voda, da lišće počinje da žuti a voda zahlađuje.

Juče bilo Preobraženje, „praznik koji čuva spomen na božansku slavu Isusa Hrista“, odnosno na dan kad je „Sin Božji izveo na visoku galilejsku goru Tavor trojicu svojih učenika (apostole Petra, Jovana i Jakova) i pred njima se preobrazio, sijajući kao svetlost“, kako je zapisano u „Kalendaru srpskih narodnih običaja i verovanja“.

Preobraženje treba da očuva nadu i veru u spasenje, pa je u tom smislu veoma često vezivano i za neke političke akcije opozicije, bilo da su tog dana svečano obećavali da će učiniti sve da se promene prilike u zemlji Srbiji, bilo da su se zaklinjali da će se i sami promeniti… Iza oba ta nauma sledila bi i najava pokušaja da se preobraze oni koji misle da su već videli svetlost u liku velikog vođe!

S druge strane, sve češće mi se događa da ne mogu da ukapiram da li neki ljudi, kad ih sretnem posle dužeg vremena, veličaju predsednika svega ovoga da bi me „peckali“ zbog ukupne orijentacije mojih komentara ili zaista misle da nam nema života bez njihovog „Aleka“. Takvi razgovori uvek počnu u nekom neobaveznom tonu, gotovo kao šala, ali kako vreme odmiče postaju sve neprijatniji, jer se njima čini da je to prilika ne samo da me ubede u ispravnost i opravdanost njihovih „gledišta“, već i da me „vrate na pravi put“… Da ne kažem, preobraze!

U osnovi svih tih nesporazuma koji ponekad dovedu i do razmirica među rođacima i prijateljima je velika zabluda da preobraženje društva, njegov napredak i obogaćivanje i stvaranje uslova za bolji i kvalitetniji život isključivo zavise od jednog čoveka. Koji, ruku na srce, zaista toliko „sija“, uglavnom sa televizijskih ekrana, da nikog ne treba da čudi što je svakog dana sve više zaslepljenih!