Pre dvadeset godina smo Deša Sretenović i ja pokrenuli rubriku sa rezultatima utakmica rekreativaca. Priloga je bilo sve više, pa su nam ponekad i dve strane „Blica nedelje“ bile nedovoljne za izveštaje sa malih terena i trećih poluvremena.

Mladi veterani – Stari huligani, Oženjeni – Švaleri, Gagijeve hijene – Radetovi lešinari, Čelzi – Brze pruge, Debeli – Mršavi, LA Truleksi – MR Šmekeri, Mali mrav – AK Klav, Varteks A – Varteks B (a svi iz Kraljeva)… I, of course, ekipe Sever i Jug, čije boje sam lično branio.

Igrali smo tada u sali Sportskog centra „Šumice“, pa je za sva vremena zapamćen izveštaj kako su jedne nedelje u tom objektu zabeležena dva nesvakidašnja događaja: naš drugar „Bobica“ Stojanović postigao je tri gola i u svim klozetima se pojavio toalet-papir. Za ovo drugo objašnjenje je bilo što je termin posle nas zakupila tada vladajuća DSS za rekreaciju svojih funkcionerčića, a za ono prvo odgovor tražimo već dve decenije…

Kasnije smo prešli u salu „Radničkog“ na Crvenom krstu, od mnogih smo se oprostili što na terenu što po gradskim grobljima, pa je nekako ispalo da je pre dva dana u našem terminu, sabajle u osam, na parket istrčao jedino pomenuti strelac istorijskog het-trika, sada kao golman. Da postoji rubrika slična pomenutoj u lidu, sigurno bih poslao izveštaj sa te utakmice, jer je tom prilikom debitovao i moj unuk Petar: Crveni – Plavi 8:5; gledalaca: 2; Crveni: Stojanović, Topalović 2, Gajić, M. Marković 2, M. Simić 2, Trifunović 2; Plavi: Paković, Ristić, Petrović 1, N.Simić 2, B. Marković 1, Todorović 1.

A u „Šumicama“ u nedelju nije bilo ni sporta, ni rekreacije, mada su se vijorile crvene i plave zastave, pa stoga verujem da nije manjkalo toalet-papira. Velika je to nužda kad natera hiljadu i kusur ljudi na proslavu trinaeste godišnjice „crvenog“ pokreta iz vladajuće koalicije za koji, da se samostalno pojavi na izborima, ne bi glasalo ni njih toliko. Pa još moraju da povedu i sitnu dečicu da, uz lepuškaste sekretarice, mašu balonima i aplaudiraju glavnom govorniku iz redova „plavih“, zbog koga je sve i upriličeno.

Ali, oni svoje utakmice igraju sami sa sobom i važne su im samo toliko koliko su uključene televizijske kamere.