Piše Ivan Mrđen: Upoznaj Srbiju da bi je više…

Tako je moj prijatelj Velja oduševljen boravkom u domu porodice Ignjatović u selu Seča Reka kod Kosjerića, moja unuka Dunja i njeni roditelji još prepričavaju lepe utiske sa odmora u hotelu “My soul” na Gružanskom jezeru, a društvene mreže su preplavljene slikama cvetnih dvorišta, terasa sa sjanim pogledom i bogatih trpeza…S druge strane, nisu retki ni oni koji su sa upoznavanja sa otadžbinom poneli sasvim drukčije utiske. Tako je moja prijateljica, koja tvituje pod firmom “Ja svoj oblak imam” 14. avgusta napisala: “Mrzenica, Ćićevac, Stalać, Varvarin, Žabare, Vrbnica, Mrmoš, Laćisled, Novaci, Bobote, Dašnica, Rataje, Drenča, Stubal, Vratari, Latkovac, Ploče, Vitkovo, Graševac, Blaževo, Brus, Makrešane, Novaci, Poljane, Mitrovo polje i još mnogo prelepih, siromašnih i zapuštenih sela. Obilazim srpska sela, domaćine, pričam sa mlađima. - Nikad gore nije bilo. - Ovo je daleko bilo. - Ma drpali su i ovi pre, al' ne ovako. Tek kad zađeš u Srbiju shvatiš kolika smo crna rupa. Tuga. Beograd je druga vasiona.”I uvažena koleginica Bojana Lekić je napisala nešto slično: “Drina, Perućac, Vrelo, Mitrovac, Zaovine... cela Tara, Švajcarska da se poklopi ušima. A onda kreće ALI... i pitanje kako bre mi sve sj..emo? Tako da nista ne pričam o našem ‘turizmu’, ‘zlatnom dobu’ itd. Dominantan osećaj posle pet dana ‘turizma’ u Srbiji je da se ova prelepa zemlja RASPADA!”O ta “dva sasvim različita lica Srbije” govorio je ovih dana i istaknuti pozorišni reditelj Božidar Đurović: “Ljudi koji ne putuju po manjim gradovima i mestima naše predivne ali zapuštene Srbije nemaju najbolji uvid u razmišljanje radosti i patnje običnog čoveka. Oduvek su se na balkanskim prostorima ljudi vezivali za ličnost, a nikada za ideologiju. Zasigurno ima ne mali broj ljudi koji su hipnotisani našim gospodarom, naročito što njihovo mišljenje formiraju isključivo mediji sa nacionalnim frekfencijama na kojima se ne može čuti ni jedan disonantni ton, a aktuelna vlast im je izvršila vrlo perfidnu lobotomiju svojim, do majstorstva dovedenim, populističkim rečnikom kojim i očevidnu laž olako pretvaraju u istinu obećavajući nesrećnim, čestitim i lakovernim građanima brda i doline. A ukoliko ih predsednik poseti i sa njima popriča njihovoj odanosti i sreći nema kraja. Laž se prašta i zaboravlja. Jedan moj prijatelj često citira znamenitog Slobodana Jovanovića, koji je pred smrt zapisao: ‘Srbima je pamćenje podjednako bitno kao pranje nogu pre spavanja’.”Gorepomenuti tvit “ispod oblaka” završen je kratkom porukom: “Svi na teren!”To je kampanja koju je je dr Dejan Žujović u razgovoru sa Natašom Latković sjajno opisao u dve reči: Šuljevi i žuljevi. A onda i objasnio: “Mnogo putovanja, mnogo više kontakata, mnogo, mnogo rada na terenu. Sve ono što su dosadašnje vedete opozicije baš lepo izbegavale. Uvek je lakše sa mobilnim telefonima kucati postove u krugu dvojke uz espreso, ali ovo zahteva krvav rad i određena finansijska sredstva."