Ne znam da li se sećate, ali svojevremeno je bila prilično popularna reklama, u kojoj su iz jedne ugledne mesare poručivali: „Šta će vam kesa bez mesa!“

Tada nismo ni slutili da će mnogo godina kasnije lično šef države da nam otkriva tajnu kako nam je sasvim dovoljna jedna drukčija kesa, sa „kutijicama cinka i vitamina C i D3“. Bez mesa, ali „sve su to dobri vitamini i minerali za jačanje imuniteta i organizma“.

Navikli smo već na razne izlive ljubavi i „pažnje“ prema najstarijim sugrađanima, kao slučajno povezanim sa izborima ili uzdrmanim rejtingom vladajuće stranke. Nije tajna da naprednjaci nisu uspeli da za nevolju sa „Jovanjicom“, prisluškivanjima i odmetnutim huliganima pronađu dovoljno jake „krivce“ sa strane, posebno ne u redovima opozicije, a nije se bolje pokazao ni manevar sa skretanjem pažnje na egzotična ostrva ili neke malo poznatije predatore. Uz to, sve manje mogu da se puvaju vakcinacijom i deljenjem cijepiva po komšiluku, pa je trebalo izbebiti neki novi „mali znak pažnje“. Plaćen, of course, parama svih građana.

Trebala je zaista velika pamet da se trinaest meseci od početka pandemije setimo jačanja imuniteta najstarijih sugrađana, ali samo zato što su iste te „drage penzionere“ dugo tretirali kao idiote („najsmešniji virus“, samo dođite da nam se potpišete, samo izađite na izbore…) ili kao kućne ljubimce (zaključani u kućama, šetnje noću). Tako marginalizovane, skrajnute i izneverene, a ipak revnosne glasače trebalo je nečim omamiti, možda i zbog najnovijih podataka o izvesnim promenama u njihovom raspoloženju.

Teško mi je da, bez ozbiljnije provere i relevantne potvrde, poverujem u računicu po kojoj danas naprednjaci (čitaj: predsednik svega ovoga) imaju 38 odsto, socijalisti sedam, a nezaboravni „Gangula“ tri odsto, te da je „celokupna opozicija“ (ma šta to značilo) dosegla već 42 odsto podrške biračkog tela. Ali, mi se zato čine sasvim realnim rezultati ankete po kojoj se 39,1 odsto građana izjasnilo da su za „promenu vlasti u Srbiji“, bez obzira što je 43,1 odsto anketiranih „zadovoljno ovom vlašću“, dok 17,8 odsto ili ne zna ili ne želi da odgovori.

„Da nije tako, bilo bi lako“, kao da je odlikovani Bajaga faraonu na uvce otpevao poznati refren i preporučio mu „zaborav lak, uz apsint i mak“, prevedeno na srpski vitamine i cink. Zato je za putnike autobusa za Dedinje (koja simbolika, linija 42 baš tamo vodi) najmanje važno koliko će da košta tih 1,7 milion kesa bez mesa plus dostava, jer su sve to pare svih nas.

Mnogo je važnije imati na umu da najavljeni poklončići veoma lako mogu da se pokažu kao autogol predsednika svega ovoga, možda čak i veći od njegovog famoznog pisma krajem 2018. godine, možda i zbog toga što je opet na sceni ista retorika o „nasleđivanju bogatstva, stvorenog zahvaljujući požrtvovanom radu prethodnih generacija“. Od opozicije, pa neka je u ovom trenutku i manje jaka, treba očekivati upravo to, da sve glasnije i sve jasnije govori nisi ti ništa nasledio, pa nisi čak ni dobio na upravljanje, ako se strogo posmatraju ustavna ovlašćenja, sve si to oteo, a za bogastvo ćemo tek da vidimo!