“Kristijan Golubović, Miki Đuričić, Stanija Dobrojević, Ava Karabatić, Miljana i Marija Kulić, Ivana Šašić, Filip Mijatov i Ana Korać, Luna Đogani i Anabela Atijas, blizanci Mika i Giba Vasić, kao i njihova majka Rada, Bora Santana, Ivana Šopić, Bane Čolak, Lepi Mića, Zorica Marković, Maja Marinković i Marko Đedović... Ovo su imena naučnika, vrsnih matematičara, hemičara, doktora i umetnika o kojima prosečan stanovnik Srbije mora sve da zna i da za njih glasa i troši ono malo sirotinje na SMS poruke...”

Ovako je moj novinarski “klasić” Predrag Mrmak (počeli smo zajedno ujesen 1973. i zanat ispekli u “Večernjim novostima” iz boljih dana tih nekad uglednih novina) najavio najnovije izdanje rijalitija na jednoj od “nacionalnih televizija”, uz opasku sa zemunskim šmekom: “Sve akademici od kojih se očekuje da se tuku, pljuju, psuju i pare k’o zecovi”.

A onda je u ponedeljak održana konstitutivna sednica novog saziva Narodne skupštine, pa su se društvene mreže usijale od komentara poput tvita Rodoljuba Šabića: “Tragikomična, ali za našu skupštinu prigodna simbolika. Narodni poslanici – masikirani i bezimeni”. Ništa manje gnevna nije bila ni Biljana Lukić: “Taman pomislim da su ispromovisali sve neznalice, lezileboviće, nesposobnjakoviće i ništake koje imamo, oni izbace novi saziv Skupštine!”

“Zvezda programa” bila je poslanica koja nije mogla da se seti ni kako se zove, jer su je uhvatli “na prepad” i bez pripremljenog odgovora, zbog čega sad neki koji su, kao i ja, odavno digli ruke od televizijskih prenosa skupštinskih zasedanja najavljuju da će se vratiti tom “rijalitiju”.

U sredu, opet, moji drugari Peđa i Stanko, konobarske legende poznatog dušanovačkog restorana “Stari bunar”, nisu mogli da poveruju da zaista nisam znao da je uveliko u toku nešto što se zove Super liga Srbije. U fudbalu, of course. U zemlji koja nema više od pet koliko toliko kvalitetnih sastava krenula je liga sa dvadeset klubova, čija imena ne bi mogli da napišu svi urednici ovdašnjih sportskih rubrika i redakcija da ih zaključaju u neku sobu bez telefona i interneta. A kad bi morali da navedu i imena svih fudbalera, makar “večitih rivala”, ne bi izašli do Aranđelovdana!

“Bez ono malo publike koje je bilo prethodnih godina, sve ovo liči na još jedan rijaliti, iz koga će bar pet, šest klubova da otpadne pre zime”, prognozirao je Peđa.

Sve rijaliti do rijalitija, ne znaš kad počinje Mitrovićeva zadruga, a prestaje parlament po izboru predsednika svega ovoga, sa pauzama za Kokezinu ligu… U jednom likovi koje svi moraju da znaju, u drugom nesretnici koji ni sami ne znaju ko su, šta su i zašto su tamo, u trećem “asovi” čija imena niko neće ni stići da zapamti. Rijaliti Srbija!