Bliže se najvažniji dani za osmake - polaganje završnog testa koji je zakazan za 17, 18. i 19. jun. Oni se uveliko pripremaju za test iz srpskog jezika, matematike i predmeta po izboru, a u martu su na probnom ispitu proverili svoje znanje. Tada se nisu preterano istakli, a prema rečima nastavnice srpskog jezika i književnosti Mirjane Pavlović, mali maturanti najviše muče muku sa zadacima iz književnosti.
Učenici osmog razreda osnovnih škola širom Srbije uveliko se pripremaju za završni ispit, odnosno test koji će polagati iz maternjeg jezika, matematike i jednog od izbornih predmeta.
Test je, kao i svake godine, sličan, odnosno zadaci su na isti princip, što su đaci i videli na probnom prijemnom ispitu u martu.
Proba, nažalost, nije prošla sjajno. Većini đaka književnost, kako se čini, nije jača strana, što za Nova.rs kaže i nastavnica srpskog jezika i književnosti Mirjana Pavlović koja ovih dana zajedno sa svojim đacima vredno radi na obnavljanju i ponavljanju gradiva.
Naglašava da mali maturanti moraju da budu posebno skoncentrisani na duže zadatke, u kojima se opisuje odlomak iz nekog dela, pa se od njih traži da odgovore na nekoliko zahteva.
Nastavnica izdvaja pet sličnih zadataka koji će verovatno biti na završnom testu.
„Stopostotno sam ubeđena da će i ove godine biti dosta odlomaka kako iz poezije tako i iz proze. Decu bih zamolila da budu skoncentrisani kod čitanja zadatka, da bi potom mogli da ga reše. Jer, kako pokazuju njihovi rezultati godinama unazad, oni ne čitaju sa razumevanjem i jednostavno ne znaju šta se od njih traži. Recimo, deca imaju da pročitaju pesmu, a onda da pronađu umetničke odlike pesme. Sličan zadatak su imali na probnom prijemnom ispitu i potpuno su ga pobrkali“, navodi ona.
Kod ovakvih dužih zadataka, deca se umore već posle nekoliko sekundi jer, kako objašnjava nastavnica, njima je odmah na početku zasmetala dužina zadatka, a mnogima je nejasno šta čitaju.
„Nerazumevanje pročitanog, ukratko rečeno. Osmaci se vraćaju u predškolski uzrast il iprvi razred, kada pročitaju nešot pa stanu i pomisle: ‘Bože, šta sam pročitao?’. Ovakav zadatak će sigurno biti na prijemnom, tako da bi valjalo da obrate pažnju“.
Rešenje ovog zadatka čine tvrdnje pod prvim kružićem, četvrtim i šestim.
Drugi zadatak je, takođe, razumevanje dela odnosno odlomka.
Deci je dat odlomak iz autobiografije Nikole Tesle, a potrebno je da odrede značenje reči koja je podvučena.
Rešenje ovog zadatka čini tvrdnja koja je predstavljena pod drugim kružićem.
I treći zadatak koji bi naša sagovornica izdvojila odnosi se na „čitanje“.
Foto: Privatna arhiva“
Odlomak iz teksta Marija Vargasa Ljose nudi deci nekoliko zadataka, ali bih, recimo, izdvojila zadatak broj dva, u kom se od dece traži da prepoznaju šta je pisac hteo njime da kaže. Deci je to konfuzno, nerazumljivo, zbunjujuće… Oni na eci-peci-pec izaberu kružiće koje će obojiti i za koje misle da su tačni“, kaže nastavnica.
Rešenje ovog zadatka čine tvrdnje koje su pod drugim kružićem, četvrtim i petim.
Učenike često zbunjuje i prepoznavanje književnika. Na primer, deci je opisana biogragija, a oni treba da prpeoznaju o kome se radi.
„Zato ne treba da uče napamet, nego da prosto jednog književnika vežu u glavi za mesto rođenja ili po nečemu drugom što ga najbolje opisuje“, savetuje nastavnica.
Od ostalih zadataka koji se ne odnose na književna dela, nastavnica Mirjana izdvaja oblik glagola, značenje podvučene reči, ali i pravopis.
„Obično na prijemnom ispitu bude jedan zadatak iz pravopisa. Deca često greše u pravopisu, i ne samo oni, nego i odrasli, pa to, donekle, ne treba da čudi. Recimo, đaci mešaju na kom mestu u rečenici treba da stave zapetu, zatim kada se u reči vas piše veliko v, pisanje rečce ne… Takav je, na primer, zadatak da prepoznaju koja je rečenica ispravno napisana“.
Rešenje ovog zadatka je tvrdnja pod trećim kružićem.
Što se tiče glasovni hpromena, nastavnica navodi da svake godine bude jedan ili dva zadatka u kojima se od učenika traži da odredi glasovnu promenu u navedenim rečenicama.
„To je zaista često i nepotrebno je diskutovati o tome jer glasovne promene su zaista nešto što učenici moraju da znaju u pola dana i u pola noći. To se nauči, pa se kroz dalje razrede konstantno obnavlja“.
Rešenje ovog zadatka čine tvrdnje pod drugim kružićem i poslednjim.
Nastavnica Mirjana savetuje sve đake da narednih dana zagreju svoje stolice, a kada upišu srednju školu koju žele, moći će da odmaraju celo leto.
„Osmaci sutra završavaju putovanje kroz osnovnu školu. Na njima su tri nedelje, zapravo imaju manje od tri nedelje da obnove, ponove gradivo. Vežbajte, deco, učite, radite jer vaša budućnost je u vašim rukama“, poručuje ona.
BONUS VIDEO: Mala matura, veliki trošak: Da li su pripreme u školama dovoljne?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare