Pedijatar upozorava: Priča o zagađenju zbog koje ćete hteti da odete iz Srbije

"Takođe, roditelji dece koja su se preselila u zapadnoevropske i skandinavske zemlje svedoče da deca tamo provode više vremena napolju i da su zdrava tokom čitave grejne sezone. Zapitala sam se zašto je to tako", navela je naša sagovornica.Prema njenim rečima, SZO procenjuje da 7 miliona ljudi svake godine prevremeno umre od izloženosti zagađenom vazduhu, u EU preko 400.000."U Srbiji se taj broj gotovo udvostručio od 2010. godine, sa 10.000 na blizu 20.000 ljudi godišnje. Glavni zagađivač u spoljašnjem zagađenju su sitne suspendovane čestice koje potiču iz individualnih ložišta (od uglja, na 1. mestu, i sirovih drva koja oslobađaju 30x više čađi nego suva drva), toplana, termoelektrana, saobraćaja (vozila), spaljivanja otpada i industrije", ocenila je doktorka.Sinoć je, navodi dalje, u Gornjem Milanovcu izmerena vrednost bila za 3-5 puta veća od dozvoljene, tako da svako ko je bio u šetnji povećao je svoj rizik od prevremene smrti."Zamislite sada šta se dešava kada izloženost zagađenom vazduhu traje 120-180 dana godišnje. Suspendovane čestice (PM2,5) smatraju se najopasnijim zagađivačem kada je u pitanju ljudsko zdravlje i možemo ga nazvati “tihim ubicom” jer zahvaljujući svojoj veličini mogu dospeti u krvotok", ukazala je ona.

Dejstvo, napominje, počinje još intrauterino. Sitne suspendovane čestice prodiru u krvotok trudnice, a preko posteljice i u krvotok bebe gde deluju na sve organe, naročito utiču na razvoj alveola i pluća, mogu dovesti do prevremenog porođaja, rađaju se deca mala za termin porođaja, što nosi mnoge druge zdravstvene rizike u daljem životu, ukazuje."Posle rođenja utiču na dalji razvoj pluća (80% pluća se razvija posle rođenja!), dovode do smanjenja plućnih funkcija, povećanog oboljevanja od astme i respiratornih infekcija. Odrasli češće oboljevaju i umiru od HOBP. Nekoliko sati nakon povećanja koncentracije sitnih suspendovanih čestica u vazduhu (PM2,5) češći su akutni infarkti srca i moždani udari, poremećaji srčanog ritma, što dovodi do češće hospitalizacije i smrtnih ishoda. Povećan je rizik i za razvoj dijabetesa i gojaznosti kod dece, kao i malignih oboljenja u detinjstvu i kasnije tokom života (rak dojke i rak prostate). Kod beba još u materici može doći do neurorazvojnih poremećaja, npr. živa je jak neurotoksin, oslobađa se u procesu sagorevanja uglja u termolektranama i njena povećana koncentracija utiče na pažnju, procese razmišljanja, pamćenja, razvoj jezičkih, finih motornih i vizuelno-prostornih veština", ispričala je naša sagovornica.Doktorka Milošević naglašava da su deca posebno osetljiva, jer su aktivnija budući da provode više vremena napolju i udišu nekvalitetan, odnosno zagađen vazduh.O poboljšanju zdravlja dece postoje primeri iz sveta."Ukoliko se smanji zagađenje, dolazi do ukupnog poboljšanja zdravlja dece i smanjenog broja epizoda infekcija disajnih organa, kao i poboljšanja funkcije pluća. Primer je Dablin, u kome je 90-ih godina prošlog veka uvedena zabranjena sagorevanja uglja što je dovelo do smanjenja stope smrtnosti u gradu i smanjenog oboljevanje od bolesti srca i pluća. Slične podatke imamo i iz SAD, Švajcarske i Australije.Srbija je na 9. mestu u svetu po broju umrlih od zagađenja na 100.000 stanovnika, u društvu zemalja: Čad, CAR, Severna Koreja, Niger, Madagaskar, Papua Nova Gvineja, Južni Sudan, Somalija, Indija. Ja ne želim da naša deca odrastaju u zemlji porobljenoj od strane neokolonijalista, koji će nam oteti i vodu i zemlju. Pogledajte unutar sebe i zapitajte se da li i vi to želite", zaključila je ona.Bonus video: Strah od disanja punim plućima - Boje koje nas ubijaju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortizagadjenjeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2902443"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram