Pavićević: Vučić neće da seče veze sa antivakserima

On je u serijalu Kvaka 23 za Fonet objasnio da su antivakseri kod nas čudan fenomen, što u velikoj meri proizlazi iz potpuno konfuznog stava vlasti, „koja ne želi da zauzme jasan stav ni o jednom važnom pitanju, čime se hrane nesigurnost i sumnja u vakcine“.Analizirajući antivaksersko delovanje u Srbiji, Pavićević je rekao da su oni deo „antizapadne, antiimperijalne priče koja ne veruje u dobre namere ni kompanija ni zapadnih vlada“.Kako je primetio, drugi deo njih je prosto sebičan i na argumentaciju da je korist od vakcine veća od pojedinačnih negativnih slučajeva uzvraća pitanjem – „a zašto bih ja bio baš taj na kome će se to ispoljiti“.Povodom odluke Evropskog suda za ljudska prava da je obavezna vakcinacija „legalna“ i da ne ugrožava temeljna ljudska prava, Pavićević je istakao da demokratsko društvo, ako su ispunjeni uslovi, može sprovoditi i propisivati različite mere zaštite, „a druga je stvar kako se to ovde kod nas razume“.Prema njegovom viđenju, vlast je posle protesta prošlog leta promenila stav o oštrini mera i sada ima zazor da će „snažnije uvođenje nekih mera izazvati veliko nezadovoljstvo koje neće moći da se kontroliše“.„Problem za vlast je nezadovoljstvo koje nije ni političko, ni ideološko, u smislu da postoji jedna strana nezadovoljna drugom stranom, nego nezadovoljstvo koje preseca i stranačku i biračku liniju“, protumačio je Pavićević.On, ipak, smatra da dobar deo antivakserskog miljea glasa za Aleksandra Vučića, što se može zaključiti i na osnovu podrške koju antivakserima pružaju neke prevashodno desne organizacije vrlo bliske SNS, koje država mazi i kada učestvuju u organizaciji protesta kojima se krše propisane mere.Vučić zato „neće da seče veze sa njima“, razjasnio je Pavićević i pozvao na otvorenu raspravu o temama koje se odnose na zdravlje, što bi morao biti posao javnih servisa.Kako je ilustrovao, „veliki broj studenata, na primer, koji ne žele da se vakcinišu, nisu ideološki antivakseri, već prosto žele da sačekaju i odagnaju neke sumnje kojima su hranjeni sa raznih strana u pogledu vakcina“.Privođenja pojedinih „prepoznatljivih“ antivaksera Pavićević vidi kao pokušaj vlasti da „odseče jako ideološko krilo koje zaista jeste antivaksersko i koje bi to pitanje vezivalo i za političku podršku njemu“.Vučić svaki svoj potez shvata kao deo marketinško-političke strategije

Primeri Zavetnika, Levijatana i profesora Branimira Nestorovića, koji je uprkos antivakserskim stavovima dobio državni orden, prema njegovoj oceni, pokazuju da „Vučiću nije važno šta oni misle o raznim drugim stvarima sve dok je on centar njihove političke podrške“.Pavićević misli da broj ljudi koji će se vakcinisati, pošto se predsednik vakcinisao, nije toliko test njegovog rejtinga i autoriteta, već test koji je sam postavio, očekivanjem da će se, posle njega, vakcinisati pola miliona ljudi, što je, mimo institucija, pokazano već sutradan tvrdnjom da su odmah oboreni rekordi.„Vučić svaki svoj potez, pa i ovaj, shvata kao deo njegove marketinško-političke strategije i sigurno će se truditi da to predstavi kao veliki uspeh, po svaku cenu, ali je glasanje druga stvar, ono drugačije funkcioniše“, uveren je Pavićević.Smatra da vlast više zazire od desnih antizapadnih pokreta i fenomena, nego od organizacija i aktivista koji su na drugoj strani i mahom aktivni na temama životne sredine ili borbe protiv korupcije.I sam „Vučić je više desno, bolje poznaje tu scenu, uložio je više napora da je kontroliše i na neki način u nju dosta investirao“, podsetio je Pavićević.S druge strane, kako je uočio, Vučić se teže bori protiv pokreta nego protiv opozicije, „jer ne može na isti način da vodi kampanju protiv Đilasa i protiv organizacije koja nema jasnog lidera ili jasnu strukturu“.Za predsednika je, međutim, zabrinjavajuća činjenica da se aktivističke organizacije mnogo više kreću među biračkim telom, budući da pokreti imaju mnogo više kontakata sa građanima nego što ih imaju političke stranke.Zato ga svakodnevno merenje rejtinga navodi da „targetira svakog ko podigne glavu iznad crte“, ukazao je Pavićević i konstatovao da ti pokreti „i jesu i nisu prirodni saveznici opozicije“, ali da je vlast protiv njih zato što ekološki protesti „duboko zadiru u investicione interese“. On smatra da je nekim pokretima važnija mala pobeda na lokalu, nego velika pobeda u centru, a nedostaje im i neka vrsta političke artikulacije, pa je pitanje da li bi opozicija to što oni traže pretvorila u deo svog političkog programa.Da li bi ih uverila da će to što oni traže zastupati i ako dođu na vlast, jer mnoge stranke koriste pokrete za jeftine političke poene, rekao je Pavićević i dodao da će se tek videti „kapaciteti i dometi malih pobeda aktivističkih organizacija na lokalu“.Komentarišući dva koloseka predstojećeg dijaloga o fer izbornim uslovima, on je ocenio da otvaranje razgovora u Skupštini Srbije sa strankama koje ne žele evropske posrednike, uz eventualno učešće predsednika, služi „unošenju zabune“. Pitanje je koji će zaključci biti relevantni i koji će važiti, „naročito ako odluke ovog drugog dijaloga sa evopskim posrednicima budu drugačije“, obrazložio je Pavićević i zaključio da, mimo predstojećeg dijaloga, dodatnu konfuziju unosi pokretanje rasprave o izbornom zakonu i cenzusu.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram