15
Šokantan izveštaj o zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji ostavio je tešku mučninu kod većine ljudi koja je pročitala ove navode, dok nevladine organizacije ukazuju na ozbiljne nedostatke u tim ustanovama, resorno ministarstvo zahteva od pomenutih organizacija da hitno dostave dokaze, koje navode u izveštaju.
Krajnje zabrinjavajuće podatke i saznanja otkrila nam je studija „Zaboravljena deca Srbije“ koju je objavila organizacija Disability Rights International (DRI) i lokalna organizacija MDRI-S.
Ovaj izveštaj beleži frapantne nalaze koje su prikupili tokom 2019. godine koje se odnose na užasne uslove u ustanovama socijalne zaštite u kojima ove osobe borave, a u kojima se beleže primeri zanemarivanja i nečovečnog postupanja, ali i zlostavljanja.
Organizacije poput DRI i MDRI-S, ali i druge organizacije, već niz godina ukazuju Vladi Srbije na veoma loše uslove, ali i zlostavljanje, zanemarivanje i nečovečno postupanje koje je i dalje prisutno u institucijama. Međutim, prema njihovim tvrdnjama, Vlada Srbije nije preduzela adekvatne korake niti pozvala počinioce na odgovornost.
Srbija je, prema ovoj studiji, zaboravila na decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a koji u ovim ustanovama ostaju i nakon što postanu punoletni, a najveći broj njih i do kraja svog života. Naime, u ovim institucijama, prema nalazima, 79 odsto dece i odraslih ostaje duže od 10 godina, a dominantan uzrok napuštanja je smrt.
Tako je DRI u institucijama zatekla uslove u kojima su korisnici izloženi zaraznim bolestima i neadekvatnom nadzorom, ali i nedostatku zdravstvene nege.
„U ustanovi 6 na primer, smrad urina, znoja, fekalija i prljave posteljine je bio preplavljujući“, navodi ovaj izveštaj o poseti jednoj od ustanova. „Ovo je paklena rupa“, kaže se u izveštaju.
Šta sve organizacije zameraju?
Izveštaj beleži od medicinskog zanemarivanja, manjka fizičke aktivnosti, pa do dugotrajnog boravka u ovim ustanovama i izloženosti fizičkom i seksualnom nasilju, ali i zlostavljanju. Ova grupa korisnika u ustanovama je na taj način, po stručnjacima, osuđena na život u segregaciji.
Organizacije zameraju dugotrajan boravak u institucijama jer je on najštetniji za decu, pa se naglasak stavlja na reformu institucija u kojima su deca bila smeštena.
Isto tako, pomešanost mlađe dece sa starijom decom i odraslima, izlaže mlađu decu širokom spektru zlostavljanja, ali i fizičkom i seksualnom nasilju. Zbog manjka fizičke aktivnosti i ljudskog kontakta zaustavlja se rast i razvoj deteta, pa se po oceni izveštaja, deca na takav način deca gotovo ubijaju.
„Postoje opsežni naučni dokazi da deca koja odrastaju u okruženju sa profesionalnim osobljem koje radi u smenama neće biti u stanju da formiraju stabilnu emotivnu vezu koja im je neophodna za zdravi emocionalni razvoj“, navodi izveštaj.
U svim ustanovama koje su posetili, bez obzira na njihovu veličinu, istražitelji su primetili zanemarivanje i nedostatak medicinske nege koji su rizični po zdravlje i život dece sa smetnjama u razvoju.
Primer toga pokazuje slučaj u jednoj od ustanova koje su posetili gde su istražitelji zatekli oko 100 dece, uglavnom sa posledicama cerebralne paralize, koja po ceo dan leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama – koji praktično funkcionišu kao kavezi za decu koja ne mogu samostalno da se kreću.
„Deca retko napuštaju ove krevece osim kada im se pruža bazična nega (kupanje i presvlačenje). Mnoga deca izgledaju znatno mlađa u odnosu na njihov uzrast i njihovi mišiči su atrofirali usled manjka aktivnosti i kretanja. Dugotrajan manjak fizičke aktivnosti i izostanak ljubavi i ljudskog kontakta doslovno ubija decu – stanje koje je poznato kao ‘izostanak napredovanja’ kada se zaustavlja rast i razvoj deteta bez obzira na količinu hrane koja im je dostupna“, navodi ovaj izveštaj.
Hranjenje cevkom
Čak i direktor ove ustanove je naveo da se više od 50 dece hrani putem nazogastrične sonde–creva koje prenosi hranu od nosa do stomaka, a čija trajna upotreba može biti opasna po život deteta.
Istražiteljima je osoblje u drugoj ustanovi navelo da se deci uskraćuje medicinska nega jer u bolnicama medicinsko osoblje često odbija da primi akutno bolesnu decu sa smetnjama u razvoju iz ove ustanove.
„Zašto ste ga doveli ovde – pustite ga umre“, bio je komentar bolničkog osoblja, koje studija prenosi.
Kada se radi o problemima seksualnog zlostavljanja i prinudne kontracepcije, izveštaj u jendoj od ustanova beležili praksu koja povećava rizik od seksualnog zlostavljanja žena i devojčica. Naime, u toj ustanovi su dozvoljeni „partnerski odnosi“ uz pretpostavku da su dobrovoljni.
Spirale bez znanja
„S obzirom da se ove žene nalaze pod potpunom kontrolom ustanove – bez mogućnosti da je napuste ili da donose osnovne životne odluke – suštinska saglasnost za takve intimne odnose nije moguća. Rizik od zlostavljanja je znatno veći ukoliko uzmemo u obzir visok procenat žena koje su podvrgnute prinudnoj kontracepciji. Prema navodima direktora, 40 žena ima ugrađenu „spiralu“ (kontraceptivni uređaj ugrađen u matericu kojim se fizički sprečava začeće) što je skoro 50 odsto od ukupnog broj žena (83). Od osoblja smo saznali da ostatak žena dobija oralne tablete za kontracepciju bez traženja njihove saglasnosti i najverovatnije bez njihovog saznanja“, navodi se u izveštaju.
Takva praksa, ocenjuje se, vodi prikrivanju eventualnih slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja. Ono što još više treba da zabrine jeste i to da deca i odrasli spavaju u istom prostoru, što može dovesti da deca budu podložna maltretiranju i seksualnom nasilju.
Kao uzrok institucionalizacije dece u Srbiji navodi se siromaštvo i nedostatak podrške porodicama i deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Naime, ona retko bivaju smeštena u hraniteljske porodice jer one nisu pripremljene da odgovore na potrebe dece sa smetnjama u razvoju za dodatnom podrškom.
Inače, Komitet za Konvenciju za prava osoba sa invaliditetom je utvrdio da je zatvaranje dece ili odraslih osoba u institucije na osnovu njihovog invaliditeta u suprotnosti sa Konvencijom, da predstavlja proizvoljno zadržavanje i krši pravo ovih osoba na život u zajednici (član 19) i na porodični život (član 23).
Iako ministarka Darija Kisić-Tepavčević nije odgovorila na naše pitanje za komentar, nedugo nakon što se ovaj izveštaj pojavio u medijima, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja reagovalo je saopštenjem u kojem je od ovih organizacija zatražila da hitno i neodložno dostave dokaze iz pomenutog izveštaja. U njemu se navodi da su svi oblici nasilja i zlostavljanja strogo zabranjеni i da jе nеophodno da svi koji imaju saznanja o tomе prijavе takvе slučajеvе i dokazе Inspеkciji socijalnе zaštitе ovog ministarstva ili nadlеžnom pokrajinskom sеkrеtarijatu.
„Iznošеnjе paušalnih tvrdnji o ovako ozbiljnom kršеnju zakona i standarda, bеz toga da su nеvladinе organizacijе dostavilе nadlеžnim organima jasnе dokazе, krajnjе jе nеodgovorno i nеozbiljno, sa jasnim ciljеm urušavanja sistеma socijalnе zaštitе i uznеmirеnja javnosti“, navodi se u saopštenju za javnost ovog ministarstva.
Na ovakvu reakciju Ministarstva, oglasili su se i autori ovog izveštaja koji su za portal Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
