200
Novim izmenama u radu Katastra građanima je ukinut izbor da li će sami da prikupljaju i predaju dokumentaciju ili će za to da potraže pomoć stručnih institucija, budući da će sada upis u katastar morati da ide preko advokata ili geodetskih organizacija, koji će te usluge naplaćivati prema svojim tarifama. Ali, postoje zahtevi za koje nije obavezno da se angažuje advokat već ih građani mogu i sami podneti.
Od oktobra prošle godine građani Srbije upis u katastar mogu da vrše isključivo digitalnim putem i to uz stručnu podršku advokata ili geodetskih organizacija.
Iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) objasnili su da će se na ovaj način omogućiti efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika. Mana je, pak, što podnosioci zahteva moraju da plate profesionalne korisnike da urade taj posao za njih, što iziskuje značajna finansijska sredstva.
Ali, nije vam za baš svaku uslugu potrebna stručna pomoć. Naime, postoje zahtevi za koje nije obavezno da se angažuje advokat već ih građani mogu i sami podneti.
PROČITAJTE JOŠ:
Iz Republičkog geodetskog zavoda za Nova.rs navode da građani mogu sami podneti određene zahteve, bez da im je potreban advokat ili geodetska kuća.
„Postoje zahtevi za koje nije obavezno da se angažuje advokat već ih građani mogu i sami podneti, među kojima su zahtev za promenu prezimena ili matičnog broja. Putem servisa ePrimedbe, građani mogu pristupti preko sajta https://info-centar.rgz.gov.rs/eprimedbe/form/ i potpuno besplatno podneti sledeće vrste zahteva za ispravku greške: očigledne slovne greške u imenu, prezimenu, prebivalištu, adresi ili matičnom broju, zatim eventualne greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima i upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, kao i zahtev za promenu prezimena i prebivališta za lica sa upisanim JMBG-om, uz plaćanje takse od 660 dinara“, navode oni.
Nakon pristupanja servisu ePrimedbe, građani u polju „opis primedbe“ unose tekst kojim se zahteva ispravka greške, nakon čega će službe za katastar nepokretnosti formirati predmet po službenoj dužnosti i doneti rešenje, dodaju iz RGZ-a.
Nebojša Pejčinović iz sindikata „Nezavisnost“ Republičkog geodetskog zavoda kaže za Nova.rs da je organizacija rada u RGZ-u pomalo problematična. Naglašava da i pored toga što građani mogu sami da obave određene usluge, praksa često pokaže suprotno.
„Formalno, vi možete da zakažete kroz infocentar RGZ-a i da odete i tražite, recimo, ispravku imena ili matičnog broja, ali u praksi to je nemoguća misija. Prvo, samo da dobijete nekoga da se javi, pa da vam on zakaže u nekom od katastara pošto vi zovete zapravo centralu u Beogradu, pa vam oni zakazuju. Dakle, dosta je to komplikovano i ograničeno. Uvođenje elektronskog šaltera je dobro, ali smatram da mora da se ostavi prostor da stranka koja nema mogućnosti, recimo ljudi koji žive u selima, u unutrašnjosti, gde je katastar sveden na dva čoveka, da mogu da zakažu, ali je to dosta komplikovnao. I onda su ljudi upućeni da odu kod advokata, a advokati ne rade za džabe, naravno“.
PROČITAJTE JOŠ:
Naglašava da se u radu RGZ-a stvari menjaju na dnevnom nivou.
„Pre ovog Zakona, RGZ je po službenoj dužnosti otklanjao sve što je video kao propust u upisu u svojim bazama. Poslednjih godina zaposlenima je maltene zabranjeno da uočenu grešku uklanjaju po službenoj dužnosti, nego se za to traži određena saglasnost, bukvalno ako se neko bude žalio, to će biti ispravljeno. I sada smo došli u situaciju: mnogi ljudi imaju dokumenta od pre uvođenja notarskih službi, dakle ona koja su stara i overena u sudovima, opštinama, a ti podaci ne slažu sa podacima koji su upisani u bazi. A tu najveća neslaganja dolaze kod spajanja katastra zemljišta i zemljišnih knjiga kada je formirana baza katastra nepokretnosti. Mi smo faktički iz zemljišnih knjiga preuzimali podatke o vlasništvu, a svi podaci koji su se ticali samih parcela, njihovih oblika, površina, oznaka, uzimani su iz katastra zemljišta“, navodi on.
U međuvremenu, od 2013. godine urađen je digitalni katastarski plan, što, kako objašnjava sagovornik Nova.rs, znači da su se sve parcele, preračunate kroz digitalnu opciju, promenile svoju površinu za metar, dva.
„Neke su otišle u plus, neke u minus. I sada dođete do toga da to treba da se otkloni. Katastar je sada bukvalno sveden da radi sa onim što stigne od notara, od ovih elektronskih predmeta koji sada distribuiraju advokati i u tehničkom delu privatne geodetske agencije koje daju podatke sa terena o merenjima, deobama…“, ističe on.
S druge strane, advokat Ivan Mijatov tvrdi da u 95 odsto slučajeva, kad građani sami pripreme dokumentaciju za podnošenje ili je donesu kod advokata, ona biva neuredna i nekompletna.
„Na prvi pogled, neko bi mogao da kaže: ‘Šta će mi advokat da podnesem dokumentaciju za upis u katastar, to mogu i sam?’. Odgovorno tvrdim, iz svog profesionalnog iskustva, da sam podnosio identične zahteve i pre nego što su izmene zakona stupile na snagu, te da je u 95 odsto slučajeva, kad građani sami pripreme dokumentaciju za podnošenje ili je donesu kod advokata, ona biva neuredna i nekompletna. Takvi mnogobrojni predmeti su zatrpavali katastar i paralisali sistem s jedne strane, a građanima su s druge usporavali postupak upisa u katastar nepokretnosti“, ističe on.
BONUS VIDEO: Novina u radu katastra – Udar na budžet ili ubrzanja procedure?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
