39
"Hipotalamus", "neurotransmiter", "parathormon", "homeostaza", "tiroksin", "tiretropin"..., ovo su samo neki teško pamtljivih i razumljivih termina u samo jednoj lekciji koju iz biologije uče osmaci u Srbiji. Međutim, nisu problem "samo" termini koji se možda i moraju znati, nego je problem i način, ali i rečenice, kojima se objašnjava gradivo. Đaci se muče, uče napamet i bez razumevanja, a kako i ne bi kada je i odraslom čoveku nerazumljivo. Sagovornici Nova.rs kažu da je čitav plan i program nerazumljiv, te da je sramno da deca ne znaju osnove biologije kada izađu iz osnovne škole.
Kada je neka knjiga konfuzno napisana, lako je rešiti problem – zatvorite je i ostavite. Ali, ukoliko je ta knjiga udžbenik iz obaveznog predmeta u osnovnoj školi, onda nastaje problem.
Deca nemaju drugih opcija i primorana su da iz udžbenika uče nerazumljivo i suvoparno gradivo. Snalaze se kako znaju i umeju, a iako zvuči čudno da dete od 13 ili 14 godina uči sa roditeljima, to se najčešće dešava baš zbog takvih knjiga.
Nekoliko roditelja đaka osmaka koji na časovima koriste udžbenike izdavača „Bigz školstvo d.o.o“, požalili su se na udžbenik iz biologije koji je, kako kažu, potpuno nerazumljiv čak i njima, a kamoli njihovoj deci, zbog čega pokušavaju da im objasne na lakši način. Konkretno, radi se o temi „Homeostaza-princip povratne sprege“ u kojoj je celokupno gradivno suvoparno i teškim, nepoznatim terminima „sažvakano“.
Primera radi, ovaj deo:
„Negativna povratna sprega je najčešći slučaj kod lučenja hormona. Primer za ovu spregu je uticaj hipofize na štitnu žlezdu. Hipofiza stvara hormon tireotopin, koji podstiče štitnu žlezdu da luči tiroksin. Tiroksin utiče na gotovo sve ćelije i u čestvuje u njihovom metabolizmu, a zaslužan je i za stvaranje proteina i energije“.
U udžbeniku iz biologije za 8. razred pomenutog izdavača, uči se i o homeostazi. To je, kako se navodi, skup procesa koji na različite načine vraćaju organizam u stanje kakvo je bilo pre pomene uslova.
Opisuje se da homeostaza funkcioniše po principu povratne sprege, pa se nabrajaju primeri pozitivne povratne sprege, pa negativne, ali ni to nije razumljivo. Onda se govori o hemofiliji.
PROČITAJTE JOŠ:
39
122
2
„Rad endokrinih žlezda uvek se dešava po principu povratne sprege. Pozitivna povratna sprega je značajno ređa i ona se dešava, na primer, kod lučenja oksitocina. Oksitocin je hormon hipofize i on ma brojne uloge. Jedna od njih je da utiče na kontrakcije tokom porođaja žene. Kontrakcije se tokom porođaja pojačavaju i to zbog toga što se sve vreme pojačava lučenje hormona koji utiče na stvaranje oksitocina…“
Mama osmaka koja se javila redakciji Nova.rs izrazila je zabrinutost jer, kako kaže, ni sama ne zna kako da pomogne detetu da nauči gradivo, kada ga ni ona ne razume.
„Uopšte mi se ne dopada gradivo koje deca uče. Mislim da je to previše za njih – mnogo pojmova, mnogo suvoparnih termina, zbog čega moraju da uče napamet. Ja sam doživela da mi se dete od 14 godina obrati za pomoć u učenju biologije, predmeta koji treba da zna u pola noći. A ne zna ga zato što je i ono jednostavno, napisano komplikovano. Probala sam da mu pomognem i podvučem ono što mislim da je važno. Ali je i meni bilo preteško“, kaže jedan od roditelja koji su se obratili redakciji portala Nova.rs.
Dodaje da termini jesu problem, ali da je jasno da je potrebno da se znaju. Međutim, pita se zašto se taj termin dodatno ne objasni.
„Zašto autori ne pronađu lakši način da objasne detetu šta je hipotalamus, šta na primeru znači negativna povratna sprega kod lučenja hormona. I nama je dok smo išli u školu gradivo bilo teško, ali sećam se nastavnice koja je pokušavala da nam što bolje pojednostavi gradivo da ne bismo učili napamet. Zaista je ovo previše za decu, više je za gimnaziju“, navodi majka jednog osmaka.
Nastavnica biologije Snežana Romandić kaže u razgovoru za Nova.rs da je celokupan plan i program u školama nerazumljiv, zbog čega deca ne znaju osnovne pojmove kada završe osnovnu školu.
„Planovi i programi nisu dobri jer nisu prilagođeni potrebama dece i niko se na to ne oglašava. Svake godine imamo neke nove udžbenike. U Srbiji imamo Zakon o udžbenicima, a nemamo Zakon koji štiti nastavnike. Mi smo onda očigledno jedna kategorija koja je nepotrebna, pa zato deci kažu: ‘Učite iz udžbenika, kakvi god da su“. Ako nemate nastavnika da vam nacrta na tabli mozak i hipofizu i pokaže šta ona radi, a imate termine tipa folikulostimulirajući hormoni, onda ne znam kako će dete da zna šta je to. Ja ne tražim od moje dece da znaju te termine. Ali šta se dešava? Imate mlade kolege koji kada uđu u sistem, nemaju iskustvo koje imam ja da mogu da prilagode neke stvari. Ministarstvo pere ruke tvrdeći da nastavnik ima pravo da 30 odsto gradiva prilagodi, ali oni ustvari ne razumeju u čemu je problem A problem je ceo plan i program“, objašnjava nastavnica biologije.
PROČITAJTE JOŠ:
137
0
1
Dodaje da zapravo nema dobrog udžbenika, zbog čega je veliki deo posla na nastavnicima.
„Ja, konkretno, koristim besplatne knjige od Kavčića jer nisma želela da opterećujem roditelje da kupuju udžbenike. A za mene je skandal da u jednoj zemlji u kojoj funkcioniše jedan obrazovni sistem, imamo čak sedam ili osam udžbenika iz biologije. Ja sam stava da nijedan udžbenik ne može biti dobar ako nemate nastavnika koji će da vam celokupno gradivo sažvaće što jednostavnijim rečenicama. Tako se nadležni prema nama odnose, kao i termini u udžbenicima prema učenicima. Pa ko je shvatio, shvatio je“, navodi ona.
Nastavnica ističe da su termini u udžbenicima problematični.
„U osmom razredu po završenom ciklusu trebalo bi da učenici povezuju određene činjenice, a oni to ne pokazuju. Planovi i programi nisu prilagođeni interesovanju dece ni njihovim potrebama . Imamo previše memorisanja, premalo vežbe i premalo nastavnih sredstava da bi bilo kakve vežbe mogli da radimo. Ako ja u 21 veku kao nastavnik biologije imam jedan ili nijedan mikroskop, o čemu onda pričamo? A da ne pričamo o tome da nemamo ništa, pa se deca igraju plastelinom, pa onda oni to shvate neozbiljno, pa misle da to nije bitno, a to su zapravo neke kreativnosti koje mi radimo kako bismo im objasnili da predajemo nešto što je vrlo očigledno. Tužno mi je da devojčice i dečaci iz osmog razreda izađu, a ne znaju kako se zove hormon polni“.
Gradivo biologije ima puno prostora gde bi trebalo raditi na prevenciji zdravlja, a ne na memorisanju nekih pojmova, naglašava nastavnica Snežana.
„Tu trebate imati zaista kvalitetnog nastavnika koji će umeti da razluči bitno od nebitnog i da edukuje decu za ono što će im kasnije trebati, pa ko želi, naučiće i te termine, a ako ih ne nauči, znaće kada pročita lek za uputstvo šta je popio“.
Poručuje da je potrebno da nastavnici učestvuju u izradi plana i programa, kako bi deca učila razumljivo gradivo.
„Potrebno je da se uradi revizija ovoga što imamo u školama, da se detektuju kritična mesta, a ne da planove pišu neke čike i neke tete iz nekog Zavoda koji nikada nisu čak ni bili u razredu i predavale, uz pokriće jednog eventualno podobnog kolege koji je radio u nastavi, a znate i sami kako se vrše svi izbori. Kad smo menjali planove i programe pre pet-šest godina, nismo nijendom napravili presek da vidimo gde smo sa novim planovima i progamima i koliko smo uspešni sa njima. To je strašno“, smatra ona.
BONUS VIDEO: Nastavnici i učenici ukazali na grubo kršenje zakona pri organizaciju takmičenja iz predmeta „Tehnika i tehnologija“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare