0
Srpskim osmacima ostalo je manje od tri meseca da se pripreme za završni ispit koji je zakazan 17, 18. i 19. juna. Maloj maturi prethodiće brojne aktivnosti, ali i proba samog ispita kako bi đaci videli šta znaju, a gde su poteškoće. Probni završni ispit zakazan je za petak i subotu 22. i 23. marta, te ćemo stoga buduće srednjoškolce podsetiti na neke od najtežih zadataka sa prošlogodišnjeg završnog ispita. Sagovornici Nova.rs imaju i savet za sve njih kako bi što bolje rešili zadatke.
Učenici osmog razreda osnovnih škola širom Srbije polako se pripremaju za završni ispit, odnosno test koji će polagati iz maternjeg jezika, matematike i jednog od izbornih predmeta.
Dok ne stigne jun traje priprema, pa je tako proba završnog ispita rezervisana za petak i subotu odnosno 22. i 23. mart.
Test iz matematike polaže se 22. marta od 12 do 14 sati, dok se test iz srpskog i predmeta po izboru polaže 23. marta od 9 do 11 sati, odnosno od 11.30 do 13.30 sati.
Od 25. marta analiziraju se rezultati probnog završnog ispita i sumiraju rezultati.
Da bi budući srednjoškolci znali šta može da ih očekuje na probnom ispitu, podsetićemo ih oko kojih zadataka su se najviše mučili njihovi drugari prošle godine.
Prošle godine je, prema tvrdnjama naših sada već srednjoškolaca, test iz matematike bio znatno lakši nego iz srpskog jezika.
Ipak, bilo je zadataka na čijim rešavanjima su se najviše zadržali, a mi smo izdvojili njih pet.
Zadatak o banci koja svakog dana menja šifru.
Zadatak u kojem je trebalo izračunati površinu slova (pogledajte sliku ispod) i zadatak o izračunavanju mernog broja zapremine ambalaže soka.
Zadatak o Ani koja želi da iznajmi automobil na sedam dana.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Zadatak o valjku i kupi.
Dakle, đake su uglavnom mučili kombinovani zadaci, ali i geometrijski.
Što se tiče srpskog jezika, više od 95 odsto đaka je prošle godine izjavilo da su im na testu najteže pali zadaci u kom je prethodno prikazan deo narodne pesme ili književnog dela, a od njih se tražilo da odgovore na određene zahteve.
Ovaj zadatak je, inače, bio poslednji na prošlogodišnjem testu, te su se mnogi od učenika pravdali da su već bili umorni od rešavanja zadataka.
Bunio ih je i zadatak u kom je trebalo odrediti vrstu zavisne rečenice koja im je prikazana, ali i glasovne promene.
Zatim, tumačenja dela. Osmaci su se oko ovakvog tipa zadatka prilično zbunjivali.
Zadatak o Pilipendi je, ako se setimo, bio glavna tema prošlogodišnjih malih maturanata.
I zadaci u kojima se od đaka traži da odrede odnos lirskog subjekta prema prirodi u određenim pesmama, takođe su im, kako su ispričali, bili teški.
Načelnik Školske uprave Beograd Dragan Filipović ukazao je da se najveći broj učenika kada je reč o trećem testu, odnosno predmetu po izboru, ove godine opredeljivao se najviše za geografiju, a zatim za biologiju, dok se znacajno manje učenika prijavilo za ostala tri predmeta: za istoriju, hemiju i fiziku.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
Ipak, učenici mogu da se predomisle, pa im je tako, nakon probe male mature data mogućnost da promene svoj izbor što se tiče trećeg ispita.
Od 8. do 11. aprila oni će u svojim osnovnim školama moći da podnesu zahtev da promene predmet za koji su se ranije opredelili, a 12. aprila biće objavljeno konačno izjašnjenje učenika (na zvaničnom sajtu Moja srednja škola i neposredno u školi).
Posle toga više nema predomišljanja.
Neki od zadataka koji su se prošle godine našli na trećem testu za onog učenika koji je izabrao geografiju, bili su, kažu, složeni.
„Koje planine pripadaju Srpko-makedonskoj masi“?
„Kako se naziva klisura u dolini Južne Morave duž koje su česte pojave odorna i erozije zemljišta?“
„Koji oblik reljefa nastaje na rečnom ušću?“
„Koje je osnovno zanimanje stanovnika u planinskim sleima rzabijenog tipa?“
A tu su i zadaci na zaokruživanje tačnog odgovora, poput:
Učenici osmog razreda koji nameravaju da se upišu u neku specijalizovanu srednju školu, mogu elektonski da se prijave za polaganje prijemnog ispita preko portala Moja srednja škola od 15. do 22. aprila, a 19. i 22. aprila u matičnim osnovnim školama i u srednjim školama u kojima je organizovano polaganje prijemnih ispita.
Prijemni ispiti u umetničkim školama likovne oblasti biće održani 10, 11. i 12. maja, a za upis u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju, kao i scenske i audio- vizuelne umetnosti – 11. maja.
Za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke prijemni će biti 11. i 12. maja.
Đaci koji žele da se upišu u muzičku ili baletsku školu polagaće prijemni ispit 17, 18. i 19. maja.
Psiholog Radmila Grujičić smatra da neizvesnost od zadataka koji čekaju đake, panika i strah od neuspeha, ali i brojni pritisci od strane roditelja, nastavnika, društva, ali i samih učenika, jesu sastavni deo svakog prijemnog ispita, pa čak i probnog, iako ne mora tako da bude.
Zbog toga navodi da maturanti treba da daju svoj maksimum, ali bez nervoze.
„Deca treba da idu na pripremne časove za prijemne ispite, jer tamo im predmetni nastavnici pomažu, a svaka njihova podrška znači. Što se duže i bolje pripremaju, to će anksioznost biti manja, kao i stepen napetosti. Stresom i nervozom se ništa ne postiže. Iskustvo pokazuje da učenici na prijemnim ispitima prolaze onako kako su prolazili tokom celog školovanja. U skladu sa opštim uspehom, oni imaju i uspeh na završnom testu. To znači da ako su do sada bili dobri učenici, ne treba da brinu, ni da se opterećuju, već mogu da očekuju da će biti uspešni i na samom testu. Oni koji nisu brinuli tokom školovanja o ocenama, oni neće biti zabrinuti ni sada, a ni na pravom ispitu“, objašnjava Grujičić.
Nastavnica srpskog jezika Jasmina Stanković koja predaje u beogradskoj Osnovnoj školi „Ćirilo i Metodije“ kaže za Nova.rs da su prethodni rezultati pokazali da je đacima najteže da razumeju šta se od njih traži u zadatku.
„Naši đaci ne znaju ni da uče, jer ako oni ne umeju iz teksta da izdvoje ono što je bitno, onda ne umeju da uče ni druge predmete. Govorim u globalu, naravno, uvek ima izuzetaka koji znaju i taj najteži zadatak da urade, ali većini su ovakvi zadaci pakao. I pitanja na koja učenik treba da odgovori sa ‘znam’ ili ‘ne znam’ takođe mogu da predstavljaju problem onim učenicima koji, ako, recimo, nisu naučili glagolske oblike, neće znati ni da ih prepoznaju u tekstu“, smatra ona.
Poručuje da se skoncentrišu i daju sve od sebe da shvate zadatak, a onda da počnu da ga rešavaju.
BONUS VIDEO: Direktorka o maturskom ispitu iz srpskog jezika