Stanari jedne od najstarijih zgrada u Somboru u ulici Sportska na broju 32, došli su do jedne izvanredne ideje, oni su od prostora u suterenu u kom su čuvali sve one stvari koje je "greota da se bace", napravili upotrebljivo i vrlo korisno - teretanu, ali samo za njih. U ovom ušuškanom sportsko-rekreativnom centru treniraju samo stanari doma, ali bukvalno svi - tinejdžeri koji izvode "kerefeke" na spravama, omladina, stariji, ali i oni najstariji odnosno penzioneri, poput bake Drage koja, uprkos što je u devetoj deceniji života, hoda na pokretnoj traci kao od šale.
Idejni tvorac cele ove priče je Slavko Golubić koji nam do detalja priča kako su stanari, zajedničkim snagama, slogom i nasmejanim duhom, stvorili ovaj fantastični prostor i koliko im je trebalo vremena za to.
Slavko se uselio u ovu somborsku zgradu pre šest-sedam godina. Tada je i uočio prostor u suterenu koji je, kako su mu tada rekli, bio vešeraj, ali je zapravo u njemu bilo svega, osim veša. A kada je nastala pandemija koronavirusa i kada su svi bili u svojim kućama, on se dosetio da se taj prostor iskoristi u neke druge svrhe.
„Ta prostorija je bila neiskoristiva, takozvani vešeraj, tu su bile odlagane stvari koje su bile stanarima greota za baciti, tipa nameštaj, sve i svašta i onda sam insistirao na tome da ga iskoristimo, kada ga već svi zajedno posedujemo. U međuvremenu smo dobili novu upravnicu, pa sam predložio da napravimo sportsko-rekreativni centar od te prostorije i to samo za nas stanare. Upravnica je zaista raspoložena za svaku saradnju i akciju, pa je objasnila da treba da prikupimo potpise ostalih, kao i da dobijemo dozvolu“, počinje Slavko priču za naš portal.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada im je ispričao svoju ideju, dvadesetak stanara, koliko ih ima, složili su se da od tog prostora naprave teretanu jer će i starijima odgovarati da vežbaju „zbog cirkulacije“.
„Dobili smo sve potpise, tako da su zamisao i odobrenje postojali, trebalo je samo novca da kupimo sprave. Naravno, nismo nigde žurili. Prvo smo raspremili prostor, očistili ga, a onda smo počeli da ulažemo koliko je ko mogao, a takođe smo i reciklirali, pa makar dobili od toga samo za krečenje. Jer malo po malo, pa se skupi „, objašnjava Slavko.
Prvo su krenuli od džaka za boksovanje. Dinar po dinar, uspeli su da ga kupe. A onda su se, polako, ređale i druge sprave.
„Trebale su nam godine da napravimo ovo što imamo danas – deset sprava, ogledala, video nadzor, besplatan internet za naše stanare… U susednom selu se zatvorila teretana, pa smo odvajali novac i povoljno kupili te sprave. Nešto sam ja i odrađivao. Tako da, zajedničkim snagama stvorili smo to što smo stvorili i sjajno je ispalo“, kaže naš sagovornik.
Sa puno ličnog angažovanja, rada, upornosti i ljubavi, ovi složni stanari uredili su zajednički prostor, prilagodili ga i oplemenili. Od zatpane podrumske prostorije napravili su prijatan kutak za sport i razonodu stanara svih generacija.
Slavko dodaje da je teretana dostupna svima, čak i onim najstarijima.
Baka Draga Dodić ima osamdeset godina i jako joj se dopada da vežba na biciklu. Kaže „odlično za cirkulaciju“, dok joj se tegovi ne sviđaju jer su mnogo teški.
Ključ uspeha je, ističu stanari ove zgrade, međusobno uvažavanje i poštovanje.
„Komšinica koja nas najviše trpi je stan iznad nas. Sluša gvožđe i muziku iz teretane ali zato je glavna i zadužena za najbolje pogačice u zgradi!“, dodaje Slavko.
Stanari u Sportskoj 32. izuzetno su ponosni na svoj rad i angažovanje. A imaju i druge planove.
„Osim ove teretane, imamo plan i projekat za dečiju igraonicu, imamo svoju alatnicu gde držimo lopate za sneg, duvaljku za lišće. A u ovoj našoj teretani, sami smo postavili i imamo i internet i video nadzor na šta smo, takođe, ponosni“.
Do kraja godine, plan stanara je, da od reciklaže i sopstvenih angažovanja, završe svoju dečije igraonicu.
„Trudimo se da zgrada bude što čistija, što modernija, imamo dobru upravnicu koja se zalaže za nas. Šta god imamo, mi recikliramo, pa od tih para recimo zamenili smo led rasvetu, stavili video nadzor, kamere sa ulaza, izlaza, sprava ima oko desetak ozbiljnih sprava. Bilo je upita, naravno, da dođu iz drugih zgrada da vežbaju kod nas. Mi smo odmah rekli da ne može niko sem nas da koristi teretanu. Jedini uslov za nas je da niko ne sme da raspolaže njom ako, recimo, jednog dana kupim kuću, onda ta teretana ostaje drugim generacijama“, kaže nam Slavko.
BONUS VIDEO: Deca prodaju kolače u Zrenjaninu da bi napravili igralište